У Србији се образовни систем напрасно мења сваких пет година. Очигледно је да ти експерименти не доносе резултате
Алек Кавчић (Фото: Н1)
„У неким школама избор бесплатних уџбеника са сајта фондације иде лако, у неким школама веома тешко. Постоје школе у којима се директори опиру жељи родитеља, али наш приступ је да смо омогућили бесплатне уџбенике“, каже за Нову економију Александар Кавчић, инжењер, научник и оснивач фондације „Алек Кавчић“, поводом актуелног одабира уџбеника за неколико разреда основних школа. Најављује да ће фондација наставити са писањем уџбеника које ће по истом моделу понудити свима на сајту besplatnabiblioteka.com. Од августа до сада, шест уџбеника фондације добило је дозволу Министарства.
Да ли још негде у свету постоји ситуација да родитељ за књиге једног детета издвоји трећину просечне плате? Или да млађе дете не може да наследи књиге од старијег?
Оваквог случаја нема. Уџбенички картел не постоји нигде у Европи, сигурно знам да не постоји ни у Америци. Намерно користим израз картел, јер је то удружење фирми које су наводно конкуренти, али се тако не понашају на тржишту него удруживањем постижу монополске цене, а онда се договоре како ће тржиште да поделе. Издавачи се не боре на тржишту тако што ће трошкове смањити, што ће у производњи бити ефикаснији. Не, то им није циљ, циљ им је профит, да цене буду овакве какве су, а онда да разним махинацијама себи те цене одржавају на тржишту.
Наставници ових дана приводе крају одабир књига, а родитељи плаћају. Родитељи очигледно немају никакву иницијативу или макар не видну, да се отвори питање цене уџбеника. Да ли сте се надали да ће и даље ћутати на тако озбиљан удар по џепу?
Родитељима сигурно смета цена уџбеника, али морамо да разумемо да до ове године алтернативе није било. Родитељи су сад први пут у ситуацији да могу са сајта фондације скинути бесплатно пдф или наручити оригинал по цени од два динара по страни. Са друге стране, постоји та инерција родитеља. Нису сви ни добили информацију. Али, лепота ове иницијативе је што дозвољава родитељима да реагују и да се удруже на нивоу школе. Закон о основама образовања у члану 120 каже да Савет родитеља има право да одлучује о избору уџбеника. Родитељи имају право да се укључе у то, поготово јер они плаћају.
Други проблем је што родитељи морају да набаве књиге скоро сваке године. Вештачки је створена потражња. Вештачки су мењани планови и програми. Први разред основне, шта ту има да се промени? Да ли је нормално сваких пет година мењати буквар, само да би вам неко наплатио Вукову азбуку? Азбука је акумулирано знање Србије. Неморално је на томе зарађивати.
Највећи отпор пројекту качења уџбеника у пдф формату на сајт фондације стигао је од приватних издавача. Међутим, велики отпор стиже и од наставника. Аргументи су да родитељи нису стручни да одлучују о уџбеницима, затим да деци треба књига у принту…
Тај приступ је догматски. Али то се понавља од школе до школе. Како је могуће да 100 директора имају исте аргументе? Ја мислим да слушају картел издавача, који су им плански те аргументе сервирали.
На пример, сваки уџбеник математике одобрен од Министарства покрива исто градиво. Ако има разлика у уџбеницима, дужност је наставника да све те уџбенике анализира, да их предочи родитељима и да им дозволи да се укључе у избор. Досад ниједан уџбеник родитељи нису видели у току избора, да ли је то фер?
Шта просечан родитељ зна како треба да изгледа уџбеник из математике?
Ако је родитељ конзумент, он има право да буде обавештен. Такође, нису родитељи неуки, има стручњака међу њима и знају градиво. Али, да ли наставници заиста прочешљају свих 10 понуђених уџбеника? Како је могуће да постоје школе у којима су од 1. до 8. разреда сви наслови само од две издавачке куће, обе у власништву Клета? Свих 100 наслова је из те фирме? Да ли су ти наставници заиста бирали по квалитету, афинитету, или је то наређено?
Опрема: Стање ствари
(Нова економија, број 80, мај 2021)
Categories: Вести над вестима
О штеточинској и лажној реформи образовања у Србији заиста треба писати. Годинама се надам да то ураде стручнији од мене , али је њима маца појела језик или им је допао неки проценат. Ја сам имала ученика који се из Руме доселио у Јагодину .Дете је дошло да слуша део програма који је већ слушало у Руми . У питању је читаво полугође . Морало је да купи нови комплет уџбеника и да поново слуша исто градиво . Кобајаги се нешто организовало да се детету помогне , то су сви урадили неможе бити боље , што може да сеокачи мачку о реп. То исто доживе деца подстанара која се гоњена судбином нађу на другом крају града и у другој школи . Све тешко и све ново и нове прескупе књиге као намет на вилајет. А просветари везују коња како газда каже , највећи де њих је у протеклим деценијама на посао дошло кроз политичке везе , а то је увек био и биће бескарактеран штеточински кадар . Од њих ништа не треба оџекивати.Осим.перфидног ћутања .