Војислав М. Станојчић: Ко о чему – напредњаци о Ђиласу

Седнице Скупштине готово без изузетка подсећају на састанак истакнутих чланова Српске напредне странке

Фото: Александар Барда/ФоНет

До прошлогодишњих избора за Народну скупштину, највише представничко тело наше земље, уз малобројну опозицију и лажне опозиционе радикале, још је и личило на парламент. У њему су вођене расправе у вези с тачкама дневног реда, а могла су се чути и супротстављена мишљења, иако је исход гласања увек био унапред познат захваљујући убедљивој већини владајуће коалиције.

У садашњем сазиву скупштине, са само једним правим опозиционаром владајућој коалицији, седнице на којима се доносе закони и одлуке од државног значаја готово без изузетка подсећају на састанак истакнутих чланова Српске напредне странке, коме једино није присутан председник. То, међутим, ништа не значи пошто се присутни увек труде да га помену у свом излагању као најзаслужнијег за свеопшти напредак Србије. У сваком случају, стиче се утисак да је задатак сваког говорника да – без обзира на дневни ред – осуди бившу власт, а поготово њене највише представнике, да укаже на њихове зле, нечасне, незналачке и штетне радње по државу. У том послу највише се истичу прелетачи, некадашњи радикали, демократе или чланови других странака који су на време прешли у СНС, а сад се труде да своје раније „заблуде“ исправе оданошћу Вођи и осудама бивших сабораца. Уз њих се све више истичу и млађи посланици, много њих је чак први пут у Народној скупштини, али и они веома брзо уче, па такође дају значајан допринос општој жалосној слици српског парламента.

Само се по себи разуме да у оваквом односу снага дневни ред седнице није Свето писмо и да га се готово нико не држи. Без обзира на званичну тачку, увек се може пронаћи начин да се помену у најгорем смислу представници бивше власти, да се опишу као битанге, лопови и издајници Србије, који у страним амбасадама добијају упутства и новац за рад против своје земље. Готово да нико од говорника неће отворити уста а да не помене Драгана Ђиласа, који је покрао 619 милиона евра, који има безброј рачуна у страним банкама у иностранству, на Маурицијусу и ко зна где све не.

Мој сусед, деда Божа, болећив човек, много жали новинаре и сниматеље који преносе седнице Народне скупштине. Нама је лако, каже, ми можемо да искључимо телевизор чим чујемо прве реченице неког посланика, а они, јадни, морају да слушају и њега и остале све док се седница не заврши.

Прочитајте још



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , ,

Оставите коментар