Војислав М. Станојчић: Народна скупштина Србије – трачерски клуб СНС-а

Празне приче у Скупштини зачињене мржњом и презирањем политичких противника или  неистомишљеника колико год хоћете 

Марко Атлагић (Фото: Медија центар Београд)

Најновији сазив  Народне скупштине Србије сан је свакога владара апсолутисте. Ако већ мора да има парламент, онда бар да му не ствара никакве потешкоће нити поставља непријатна питања. У овом нашем, практично, је само један опозициони посланик поред њега оно  мало коалиционих партнера са ограниченим роком трајања и огромна већина посланика напредњака. А сви заједно, сем оног једног изузетка, увек су као запета пушка спремни  да изгласају што  председник странке „Александар Вучић за нашу децу“ (а другој деци како Бог да) смисли и наложи.

Његови посланици, а пре свих  они најновији, које је  први пут ове јесени поставио  у посланичке клупе, настоје да у сваком свом иступу помену и свога председника. Ма о чему говорили, трудиће се да  излагање почну речима: „Као што је председник Вучић рекао, смислио, предузео, наговестио…“ , па ће тек  онда  говорити о ономе што је на дневном реду.

Било је тога доста је и у претходним сазивима Народне скупштине, али је у овом садашњем  просто као нека обавеза напредњака да „обогате“ дневни ред. И не би то они из чиста мира, већ што има неких злих људи опасних намера који роваре против њиховог председника, његове породице, па и других чланова странке. Они, истина, нису у Скупштини и не чине то преко скупштинске говорнице, већ користе  медије финансиране из иностранства да неродољубиво и ружно говоре о политичким приликама у нашој земљи.

Скупштина Србије (Фото: Анђелко Васиљевић)

Стога  посланици СНС-а морају увек да буду спремни да обелодане такве покушаје, а нашој безазленој јавности скрену пажњу на опасност која прети од таквих људи (а, нажалост, и жена).

Тако се недавно на дневном реду седнице Народне скупштине, односно, ван дневног реда, и као његова допуна нашла и наша позната глумица Јелисавета Сабљић. Она је, иначе, позната као вишегодишњи  критичар  лика и дела Александра Вучића, недавно изјавила како је:

„Мафија у Србији легализована и то је опште прихваћено. То је толико јасно по свему што се десило са оружјем из Крушика или око дроге из Јовањице.“

А и то јој је било мало, па је убрзо затим у разговору за НИН, објављеном под насловом  „Отаџбина је тамо где ти је добро, а не где су сарме“, уз помињање Вучића, Јоргованке Табаковић и Синише Малог рекла како агонија лажи у Србији већ дуго траје и да је Србија земља да „умреш од смеха“.

Насловна страна НИН-а са интервјуом Јелисавете Секе Саблић (Фото: НИН)

На то је убрзо оштро реаговао  доктор Марко Атлагић, историчар и професор Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Он је већ и одраније добро познат као веома ревностан чувар лика и дела Александра Вучића чији је речник када помиње опозицију на нивоу кафанског.

Варате се ако сте помислили да је он срочио писмо НИН-у и у њему набројао своје замерке и негодовање!

Не, зашто би то чинио, кад има  говорницу у Народној скупштини са које може да искаже своју приврженост вођи странке знатно већем броју грађана Србије него да је текст објавио у малотиражном НИН-у, а не треба ни помињати колико ће  га још Вучићеви медији допунити и зачинити.

„Јелисавета Саблић“, каже проф. др  Атлагић, „звана Сека (овај надимак му је, ваљда, изгледао омаловажавајући, па га је посебно истакао) напада председника Вучића, Јоргованку Табаковић, Синишу Малог…. Зашто напада Александра Вучића, јер је најбољи председник у задњих (код професора и доктора задњи и последњи су, како се види, синоними) 30 година, нека неко каже да није“.

Додао је још и радикалско-напредњачку причу о патриотизму, па је тако лепо забавио и своје страначке колеге и оне из странке коалиционог партнера. Председавајући му је дозволио да говори до миле воље, вероватно се и сам веома забављајући духовитошћу професора и историчара, мада му је можда завидео  што се сам није досетио да одржи сличну беседу.

Редовне напредњачке  приче о тајкуну Ђиласу који је украо 500 милиона евра док се налазио на власти нешто се све ређе чују. Можда и зато што је Драган Ђилас тужио Александра Вучића за клевету, а тужени председник засад успешно избегава судска рочишта правдајући се неодложним државним пословима који се никако не могу померити.

Ипак, да јавност не би  заборавила тајкунско  презиме Ђилас, на дневном реду Народне скупштине нашао се Драганов брат, за кога се дотле није ни знало да постоји.  Напредњачки посланик  Александар Марковић, позивајући се написање неких медија (вероватно су то Информер, Ало, Курир, Српски телеграф…)  обавестио је посланике, а уједно и јавност у Србији, како Ђиласов брат има 29 станова, постављајући питање надлежним органима органе када ће поднети пријаву против њега. Питао је затим и премијерку Брнабић да ли ће бити истражено пословање оф-шор компанија у којима Ђиласов брат има управљачка права, заборављајући да би слично питање могао да јој постави у вези са пословима њеног брата.

Посланици напредњаци и посланице напредњакиње (ако се тако каже) често се јављају да изразе своју велику забринутост због угрожене безбедности Александра Вучића и његове породице и да се зачуђено питају зашто се ништа не предузима против оних који имају опасне намере.

Данас: Претње Вучићу изговор за апсолутни надзор

Све сама завера до завере, а надлежни органи ништа не раде!

Празне приче у Скупштини зачињене мржњом и презирањем политичких противника или  неистомишљеника колико год хоћете. Веома је мало расправе о питањима из надлежности Народне скупштине као врховног законодавног. Што и није неко чудо када се зна ко је одабрао и на основу којих особина ове „народне“ представнике.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , , , , , ,

4 replies

  1. Беда и мизерија из ***** који неки још недовољно информисани зову парламентом.
    Истерати то, у***ном мотком на најближу ливаду на пашу.
    Гаде се сваком нормалном човеку.

    А ово је лице праве Србије

    10
  2. Marko Atlagic ne GOVORI iz glave.
    On CITA iz papira. On cita tekst koji je mozda neko drugi pisao.
    Trebalo bi zabraniti citanje u Skupstini. Narodni poslanik mora biti sposoban da svoje misljenje iznese iz glave a ne iz papira.

    A evo i poslanice koja nam se obraca recnikom iz 90tih godina proslog veka, recnikom Mire Markovic :
    https://www.reddit.com/r/serbia/comments/k593no/poslanica_snsa_biljana_panti%C4%87_pilja_iz_beograda/

    1
    2
  3. Прилажем Симовићеву песму за Марка Атлагића и онога ко је Марка купио :

    У РЕДУ ПРЕД КАЗАНОМ ЈАВНЕ КУЈНЕ НА ЦАРИНИ

    За парче хлеба
    и тањир јаније
    неком да се продаш,
    погано је.

    Ал за тањир купуса
    или бораније
    неког да купујеш –
    то је поганије !

    Књижевни часопис “Међај” у последњем броју доноси трилогију Љубомира Симовића
    “Трагање за Кондером”:

    http://www.politika.rs/scc/clanak/468837/Tri-Simoviceve-knjige-pod-jednim-krovom

Оставите коментар