Војислав М. Станојчић: (Не)рад народних посланика

У члану 45. Устава Републике Србије стоји да је посланик „дужан да учествује у раду Народне скупштине и њених одбора“

Скупштина Србије (Фото: Анђелко Васиљевић)

Четрнаестог фебруара посланици Народне скупштине Србије изабрали су два нова члана РЕМ-а (Регулаторног тела за електронске медије): Слободана Цвејића, професора Филозофског факултета у Београду и Вишњу Аранђеловић, новинарку „Политике“.

Необично је што овом приликом посланици уопште нису разговарали о томе какви су предложени кандидати, већ су прилично времена утрошили расправљајући о досадашњем раду РЕМ-а, предлагали како да ово тело у будућности буде ефикасније, а у исто време искористили скупштинске микрофоне за говоре о будућим изборима и кампањи која им предстоји.

На крају, пошто су се, ипак, сетили тачке која је била на дневном реду, приступили су изјашњавању, па су и професор и новинарка добили по 129 гласова, од укупно 131 посланика, колико их је присуствовало седници.

Како Народна скупштина Србије броји 250 посланика, то је очигледно да је кворум неопходан за одлучивање у овом случају једва достигнут а да седници није присуствовала готово половина такозваних народних представника. Њих није било у сали, а можда ни у згради Народне скупштине на Тргу Николе Пашића 13, већ су се у то време бавили неки својим приватним пословима и интересовањима.

Слика полупразне Народне скупштине овог 14. фебруара, међутим, не представља никакав изузетак, већ би се пре могло рећи да је веома честа појава при заседањима највишег законодавног тела наше земље, а да је готово редовна када се, рецимо, расправља о амандманима опозиције на предлоге закона које поднесе Влада

У клупама се онда нађу знатно смањени састави посланичких група. Присутни посланици владајуће коалиције, такође у смањеном броју, у згради Скупштине су само ради одбојног реаговања на мишљења и амандмане опозиционих посланика.

Фото: А. Васиљевић

Затим, када се расправа заврши и дође тренутак за изјашњавање о Владиним предлозима, шефови посланичких група маше се мобилних телефона и почну да дозивају своје страначке колеге како би, пошто најпре одбаце амандмане које су предложили опозициони посланици, усвојили нови закон.

На њихове позиве, после извесног времена, однекуд се створе дотле одсутни посланици (или бар само, онолико њих колико је потребно за кворум) да испуне оно што странка очекује од њих.

Како пише у члану 45. Устава Републике Србије „посланик је дужан да учествује у раду Народне скупштине и њених одбора“.

За посланике опозиционих странака које бојкотују рад Народне скупштине њихове колеге из владајуће коалиције имају само речи презира и осуде. Они су за њих неморални џабалебароши који не долазе на седнице Скупштине али им то нимало не смета да редовно примају посланичке плате. Из чега је потпуно јасно какви су то људи.

С друге стране, владајућа коалиција не примећује поприличан број „мангупа из сопствених редова“. Они бирају седнице којима ће присуствовати, пошто имају нека важнија посла у време када Скупштина заседа, али им то није никаква сметња да се редовно појављују на благајни и подижу своје плате и дневнице.

А међу џабалебарошима највећа је разлика у томе што су једни „наши“, а други – „њихови“.



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s