Сиромах Ковачевић. Ниједном речју није поменуо да му смета човек који се бори за политику Александра Вучића, већ да је неиздрживо што три дана узастопце дави своје колеге истом причом
Борисав Ковачевић (Фото: Бета/Емил Ваш)
Једноличност седница Народне скупштине Србије, на којима посланици владајуће коалиције послушно изгласавају предлоге Владе са и или без великих недоумица и расправа недавно је нарушио Борисав Ковачевић, посланик Партије удружених пензионера Србије.
На дневном реду био је предлог Закона о дуалном образовању. Посланик СНС-а, Марко Атлагић, искористио је прилику да осуди изјаве својих колега, професора Универзитета, о Александру Вучићу и њему лично, „како би грађани видели ко васпитава децу“. Наводио је изјаве Јова Бакића о Аци Србину, а нису му се свиделе ни оне у којима је Дубравка Стојановић за њега рекла како он није научник. Увређени Атлагић погледао је Томсонову листу и на њој видео да је Дубравка Стојановић – нула, док је он сам оцењен двојком, јер се по његовим уџбеницима ради у три земље, од којих је једна чланица Европске уније.
Марко Атлагић у Народној скупштини (Фото: Еспресо)
Испричао је то првог, затим и другог дана расправе, а кад је то поновио и трећи пут, посланику Б. Ковачевићу је то већ било мало много, па је затражио реч и изразио жаљење што оно који председавају Народном скупштином допуштају да се утроши много времена на ствари које нису биле на дневном реду, а да и не покушавају да опомену Атлагића за злоупотребу скупштинске говорнице. „Атлагић три дана понавља малтене исто, а председавајући Маринковић и остали председавајући не реагују, а друго, не можемо се тако обраћати јавности.“
На ову јеретичку мисао сместа је реаговао шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић, па је најправовернији од свих правоверних прелетача одржао свој уобичајени говор у коме је поменуо упропаститеље Србије: Ђиласа, Јеремића и Бошка Обрадовића (који су, вероватно, најпомињанија имена у нашој земљи после Аце Србина). Прекорео је своје коалиционе партнере што – ако већ сами не бране Александра Вучића од напада опозиције – нису бар толико коректни да не замерају онима који то раде и који ће то наставити да раде.
Посланици су затим сазнали и како је Александар Мартиновић веома поносан на Марка Атлагића, „који се неуморно бори да објасни грађанима о каквим се људима ради“, а затим и како је он остао у земљи док је академик Теодоровић у време НАТО бомбардовања побегао у Америку (а што је све заједно имало много додира са расправом о дуалном образовању која се налазила на дневном реду Народне скупштине).
Александар Мартиновић и посланици СНС-а у једној од акција (Фото: Танјуг/Тања Валич)
Мартиновић је искористио прилику и да подсети своје коалиционе партнере како су они у Влади захваљујући победама Александра Вучића на изборима 2012, 2016. и 2017. године (не сећајући се да су и пензионери својим гласовима допринели напредњачком освајању власти).
На крају, да мало охрабри посланике ПУПС-а и подстакне их да се и сами посвете одбрани лика и дела Александра Вучића, Мартиновић им је поручио: „Атлагић је човек који се бори против оних које је Вучић победио на свим изборима. Александар Вучић ће бити великодушан и према онима којима Атлагићево излагање смета, вама остављам на вољу да одлучите да се борите, али макар будите довољно учтиви и пристојни да не кажете да вам смета човек који се бори за политику Александра Вучића.“
Сиромах Ковачевић. Ниједном речју није поменуо да му смета човек који се бори за политику Александра Вучића, већ да је неиздрживо што три дана узастопце дави своје колеге у Скупштини једном те истом причом.
Извор: Отворени парламент
Било би охрабрујуће да се Ковачевић ту зауставио, али није: „Боље би било да смо се ми првог дана придружили Атлагићевим критикама, то и себи упућујем критику, не бих желео да се погрешно схвати моје понашање, ни понашање посланичке групе ПУПС, нити ПУПС у целини.”
Сем уколико неким својим активностима значајно не помогне борбу за одбрану лика и дела Александра Вучића, нешто слабији живци посланика Ковачевића вероватно ће га лишити следећег посланичког мандата у Народној скупштини Србије. С друге стране, мора се признати да његов искорак током расправе о дуалном образовању представља велику поуку за све посланике политичких странака у највишем представничком телу наше земље.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар