Рашид Хасанпур Ба’и: Иран и Блиски исток данас

Америчке идеје о преуређењу Блиског истока остале су у домену фикције будући плодом неразумевања сложености региона и потребе укључења локалних фактора, оцењује ирански амбасадор

Рашид Хасанпур (лево), амбасадор Ирана у Србији (Фото: Фејсбук страница Института за европске студије)

На дан 9. фебруара 2021, пред 42. годишњицу Исламске револуције у Ирану, Његова екселенција амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији, Рашид Хасанпур Ба’и, одржао је онлајн предавање на Институту за европске студије.

На почетку нагласивши да његово излагање представља једно виђење које се може оспоравати, Његова екселенција амбасадор је направио осврт на историју Блиског истока. Истакавши да термин Блиски исток потиче од америчког морепловца Алфреда Тајера Мехена, који је термин Middle East сковао 1902, Његова екселенција амбасадор је додао да су овај и слични термини дефинисани из западњачке перспективе. Иако је ова област данас већински муслиманска, она је колевка и дом трију великих религија и многих цивилизација. Са својих 12 милиона квадратних километара површине и 300 милиона становника, област Блиског истока је прави мозаик језика, нација и раса.

Његова екселенција амбасадор је почетак национализама у региону приписао распаду Османског царства, из кога се изродио низ нових држава. Други кључни догађај, који је, према њему, означио почетак тензија и криза, био је стварање Израела 1948. По њему, овај догађај је затровао међуљудске и међудржавне односе на Блиском истоку и довео до каснијих сукоба. Исламска револуција у Ирану (1979) је довела до низа потреса у региону, као што су Француска и Октобарска револуција довеле до потреса у Европи. Нагласио је да је Исламска револуција је донела нови политички модел, заснован на исламским принципима.

Демонстрације у Техерану против шаха Резе Пахлавија, децембар 1979. (Фото: Мајкл Липшиц/АП)

Наредни кључни догађај био је Ирачко-ирански рат (1980-1988), када је ирачки режим покушао постати противтежом иранском утицају у региону. Ирачки пораз довео је, према њему, до ирачког напада на Кувајт и америчке инвазије (Заливски рат, 1990-1991). Уследила је нова америчка инвазија на Ирак (2003), а затим и Арапско пролеће, које је започело 2010. у Тунису и проширило се на остатак арапског света. Према Његовој екселенцији амбасадору, из ових покрета су се издвојиле екстремне групе, које су започеле ратове у Ираку и Сирији. Он је нагласио да су ови ратови поставили изазов пред регион, и да је Иран одиграо огромну улогу у елиминисању тзв. Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИЛ). Истакао је да је улога генерала Касема Сулејманија у томе била толика, да су САД морале интервенисати и извршити атентат.

У ваздушном нападу америчких снага убијен ирански генерал Касим Сулејмани

Његова екселенција амбасадор је подсетио да је после америчке инвазије на Ирак из 2003. било идеја о стварању Великог Блиског истока. Такве идеје су остале у домену фикције, будући плодом неразумевања сложености региона и потребе укључења локалних фактора. Многи предлози и резолуције Савета безбедности УН усвајани су током последњих деценија, али без резултата. Његова екселенција амбасадор је истакао да сматра да многи проблеми региона потичу из нерешеног питања Палестине и Израела. Додао је да је иранска држава још 1970-их износила идеју региона без нуклеарног наоружања и да ју је само Египат подржао, док је Израел као нуклеарна сила био и јесте на челу противника те идеје. Рекао је и да решење палестинско-израелског спора на основу дводржавног решења постаје илузорно, посебно имајући у виду да Јерусалим постаје израелски главни град. Палестинци су, према њему, главне жртве овог процеса.

Амерички маринци током Друге битке за Фалуџу која је вођена у новембру и децембру 2004. године (Фото: Тумблр)

Његова екселенција амбасадор осврнуо се и на план о сарадњи земаља Персијског залива (енг. HOPE), који је 2019. изнео ирански председник Хасан Рохани. Тај план није имао резултата. Његова екселенција амбасадор истакао је да до трајног мира у региону може доћи само онда када о њему буду одлучивали искључиво регионални фактори. Као пример шта се у супротном дешава, навео је план америчког председника Доналда Трампа, који је довео до уништења палестинског положаја и нарушавања баланса, што може довести до нових сукоба. Његова екселенција амбасадор додао је да иранофобија заснована на имагинарним разлозима и потпуно ослањање на Израел доводе до продубљења сукоба. Истакао је да је западна политика потпуно непринципијелна, навевши како су подржавани противници Муамера ел-Гадафија и Башара ел-Асада у име демократије, док је у исто време у Јемену подржан режим Абдрабуха Мансура Хадија.

Фото: Бела кућа

Његова екселенција амбасадор подсетио је да је нуклеарни споразум из 2013 (енг. JCPOA) манифестовао добру вољу. Према њему, споразум је угрожен за време мандата председника Доналда Трампа (2017-2020), што су охрабривали Саудијска Арабија и Израел. Тиме је дошло до трке у наоружању, што је још једном показало да је очување кризе на Блиском истоку у интересу глобалних фактора, посебно ако се има у виду да око 50 одсто укупног америчког извоза наоружања отпада управо на блискоисточне земље. Додајући да је претходна америчка администрација довела регион до усијања, Његова екселенција амбасадор рекао је да се нада да ће администрација председника Џоа Бајдена вратити америчке позиције на оне из 2013, иако ће то извесно захтевати доста времена.

На питање др Стевана Гајића, научног сарадника Института за европске студије, о последицама унутрашњих потреса у Израелу и могућности да израелски премијер Бенјамин Нетанјаху покуша да скрене пажњу са унутрашњих проблема кроз оружани сукоб, Његова екселенција амбасадор је одговорио да не одбацује такву могућност, али да су Иран и државе региона створиле механизме одвраћања управо у такве сврхе.

Jewish Chronicle: Иранског нуклеарног научника Фахризадеха убила израелска обавештајна служба Мосад

Немања Старовић је упитао како се у Ирану оцењује пружање уточишта терористима из организације Народни моџахеди од стране Албаније и како оно може утицати на безбедност Балкана. Напоменувши да је ова организација одговорна за смрт преко 17.000 грађана Ирана, Његова екселенција амбасадор је рекао да Иран осуђује овај потез и све умешане, али не и Албанију, будући да је то наметнуто решење. Додао је да оваква организација може бити фактор ризика на Балкану, али да је уверен да ће у скорој будућности ова организација морати наћи друго уточиште.

Др Горан Николић, виши научни сарадник Института за европске студије, замолио је Његову екселенцију да прокоментарише најаву америчког председника Џоа Бајдена о америчкој интервенцији у Јемену. Његова екселенција амбасадор одговорио је да би Бајденово одрицање подршке Саудијској Арабији и заступницима ратног приступа могло бити позитивно. Подршка дијалогу у Јемену је, по њему, једини пут ка помирењу. Подсетио је на пример Ирака, где деценијама шиитска већина није имала политичког утицаја, као и на пример Либана, где је Иран подржао систем заснован на дијалогу.

Џозеф Бајден у Овалној канцеларији, 28. 1. 2021. (Фото: Еван Вучи/АП фото)

Миша Ђурковић, директор и научни саветник Института за европске студије, замолио је Његову екселенцију амбасадора да пружи кратки преглед утицаја пандемије корона вируса и америчких санкција на иранско друштво, да појасни нагли пад стопе фертилитета (око 1,9%) у Ирану током последњих година, те да пружи своје виђење о настанку ИСИЛ-а. Његова екселенција амбасадор је одговорио да су америчке санкције изазвале проблеме у Ирану, али да се санкције виде и као прилика за сопствени развој. Истакао је да је Иран доживео значајне помаке на пољу војне индустрије, образовања и нано технологија, и да иранска је зависност од продаје нафте сада на минимуму (са 80% на 20% укупних прихода). Додао је да Иран успешно контролише пандемију и поред санкција, и да је развио сопствену вакцину. Његова екселенција амбасадор рекао је да је стопа фертилитета заиста опала, али да је то резултат глобалних културних процеса. Додао је да Иран улаже у одржање породице, и да се институти у Ирану озбиљно баве овим проблемом. На крају, у вези са настанком ИСИЛ-а, рекао је да је то резултат покушаја манипулације покретима који су учествовали у процесу Арапског пролећа.

Србољуб Пеовић, истраживач-приправник
Институт за европске студије

Прочитајте још

Погледајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Нико га није питао о улози Ирана у противсрпским активностима у БиХ.

    1
    2

Оставите коментар