Сејед Хосеин Мусавиан: Како Иран види своју пат позицију са САД

И шта Трамп треба да уради како би решио проблем који је направио

(Foreign Affairs, 12.7.2019)

Како ми је стара мајка тешко болесна провео сам последњих неколико недеља са њом у Ирану. Мој боравак тамо омогућио ми је да поближе пратим како ставове јавног мњења тако и званичне државне ставове током периода растућих тензија између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

„Шта ће бити са нуклеарним договором?“, питали су ме обични људи. „Зашто су САД прекршиле договор, упркос томе што му је Иран остао веран?“

Иранске економске прилике су се погоршале откако је америчка администрација председника Доналда Трампа поново увела санкције након што се повукла из договора. Мањкавости у функционисању владе су делимично одговорне за слабости [привреде], али без обзира на то Иранци за њих криве Сједињене Државе. Они то чине пошто су уверени да страна која се није држала својих обавеза из нуклеарне погодбе јесте Трампова администрација, не влада иранског председника Хасана Роханија.

Вашингтонско повлачење из Заједничког опсежног плана за деловање (Joint Comprehensive Plan of Action, скраћено JCPOA), како се нуклеарни договор уствари зове, разбуктао је неповерење иранских грађана према САД и поставио је пред иранске званичнике огољене, непожељне изборе. Резултат дванаест година интензивних преговора између Ирана и шест светских сила, JCPOA је осмишљен тако да спречи да Иран прибави нуклеарно оружје путем наметљивих инспекција које би обезбедиле ниво транспарентности без преседана у историји борбе против ширења нуклеарног оружја. Током претходне две године, нуклеарног надзорно тело Уједињених нација, Међународна агенција за атомску енергију (International Atomic Energy Agency, скраћено IAEA) издала је петнаест саопштења у којима се потврђује потпуна сагласност иранског поступања са одредбама и условима Нуклеарног споразума.

Шта су заузврат урадиле САД? Не само да нису поштовале сопствене обавезе да уклоне санкције повезане са нуклеарним програмом и да олакшају уобичајено пословање са Ираном већ су се повукле из договора и узвратиле на иранску добру вољу наметањем низа нових економских санкција и разобручавањем бујице непријатељске реторике. На овај начин, САД су одговориле на иранску флексибилност и спремност на сарадњу кампањом „максималног притиска“: америчке санкције против Ирана су свеобухватније чак и у односу на оне према Северној Кореји, која се повукла из Споразума о неширењу нуклеарног оружја (Nuclear Nonproliferation Treaty, скраћено NPT) 2003. године. На грдно разочарање иранског народа и владе, показало се да је Европа исувише невична и бескичмена да би ублажила последице америчког повлачења тако што би истакла своје обавезе према Нуклеарном договору.

Нема више „конструктивне сарадње“

Искуство из последње три године било је мучно за оне Иранце који су своје наде полагали не само у нуклеарни договор већ и у побољшање односа са Западом и саглашавањем са међународно устројеним неширењем нуклеарног оружја.

Као последица скорашњег развоја догађаја, ирански званичници су почели да размишљају о идеји постепеног повлачења из договора. Ово гледиште постало је пријемчиво и јавном мњењу, с обзиром да су економске добробити проистекле из постигнутог договора нагло прекинуте пошто се Трампова администрација повукла из својих обавеза. Шире посматрано, ирански званичници доводе у питање стратегију „конструктивног деловања и сарадње“ са Западом. Уместо тога, творци политика у Ирану сада виде предност у неговању савезништава са економским и политичким силама на Истоку, као што су Кина и Русија. Јавно мњење, које је током последњег века склоније снажењу политичких и економских веза са западним силама, такође сада гледа благонаклоно на кретање ка Истоку.

Штавише, Иран сагледава све јасније како има малу корист уколико остане држава потписница Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Ирански политичари предвиђају да уколико се Иран повуче из Нуклеарног договора, Сједињене Државе ће га оптужити да крши Споразум о неширењу нуклеарног оружја како би САД добиле европску подршку да поднесу извештај о иранским нуклеарним активностима Савету безбедности. По први пут од потписивања Иран сада озбиљно разматра да се повуче из Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Што је Иран био транспарентнији, осећају државни званичници, то му је наметано више економских ограничења. Стога, за Иран, сагласност са НПТ не доноси ни економске ни политичке користи – већ само притисак и казне.

Иранско јавно расположење у великој мери о овој ствари одражава званично. Двоструки страндарди о ширењу нуклеарног оружја видљиви су чак и обичним људима у Ирану, и Иранци замерају због тога. Једна од уобичајених замерки јесте да је Бењамин Нетанјаху, чија држава располаже са стотинама нуклеарних бојевих глава и није чланица НПТ-а, постао блискоисточни нуклеарни полицајац, лажно оптужујући Иран, потписницу Споразума о неширењу нуклеарног наоружања која не располаже нуклеарном бомбом. Многи Иранци осећају да су се Сједињене Државе, Израел и Саудијска Арабија уротили не само да се сукобе са Ираном већ и да промене његов режим.

Сједињене Државе су додатно поткопале своје позиције код Иранаца пошто су означиле иранску елитну Револуционарну гарду (Revolutionary Guard Corps, IRCG) као терористичку организацију. Између 1980. и 1988. чланови многих иранских домаћинстава добровољно су се придружили Басиџу (Basij) и Револуционарној гарди (IRGC) како би бранили своју земљу против безочног нападачког рата који је повео ирачки вођа Садам Хусеин. Међу овим младим људима су многи високо поштовани мученици, чији су портрети осликани као мурали широм иранских градова. Многи су рањавани ветерани. Мој брат и двојица рођака изгубили су своје животе чувајући ирански територијални интегритет у том рату.

Из тог и других разлога, бројни Иранци виде Трапове политике и потезе не само као непријатељске према интересима иранске владе већ и као напад на интегритет саме земље. Лично сам посведочио да су Иранци овацијама испратили када је Револуционарна гарда оборила амерички дрон из иранског ваздушног простора изнад Ормуског мореуза.

Регионално решење

Уз мало преостале наде да Нуклеарни договор може бити сачуван, и уз још мање да ће се Израел икада сагласити са у потпуности денуклеаризованим Блиским истоком, политика максималног притиска САД и Израела практично усмерава Иран да размотри политику нуклеарног одвраћања тако што би успоставио равнотежу својих спрам оружаних капацитета Израела. У овом часопису [Форин Аферс][1] 2012. године, амерички политиколог Кенет Валц (Kenneth Waltz) указао је извесно поверење овој стратегији, сугеришући да би Иран наоружан нуклеарним оружјем био „вероватно најбољи могући исход: онај који би највероватније повратио стабилност на Блиском истоку“, зато што би установио равнотежу снага у региону.

Но, једна велика препрека стоји на путу ка стварању иранског нуклеарног оружја: врховни вођа, ајатолах Али Хамнеј, јавно је издао 2003. фатву, или верско правило, којим забрањује поседовање и нагомилавање нуклеарног оружја. Други шииитски јуристи су издали сличне фатве. Чак и уколико се Иран повуче из Нуклеарног споразума и Споразума о неширењу нуклеарног оружја, фатва ајатолаха Хамнеја би спречила државу да прибави нуклеарно оружје. Да ли би врховни вођа поново размотрио своје правило ако би Иран био нападнут остаје нејасно.

У овом тренутку, Иран се супротставља претњама коју представљају Сједињене Државе и њихови савезници са ставом „отпора“. И непопустљиво непријатељство Трампове администрација води руководиоце иранске државе и иранско јавно мњење да као легитимно виде иранско супротстављање притисцима САД. Сједињене Државе и њихови савезници воде рат против иранске економије, политике и безбедности, обзнанио је ајатолах Хамнеј. Државни секретар Мајк Помпео рекао је у јуну да Сједињене Државе „разматрају пун спектар могућности“, укључујући војну опцију, како би одговориле на растуће напетости са Ираном. Као одговор, ирански војни естаблишмент се такође припремио за сваку евентуалност, укључујући организовање „јединица отпора“ широм Блиског истока и Африке како би се супротставиле Сједињеним Државама.

Уз све ово, преговарачко решење је и даље могуће. Лидери земаља као што су Јапан и Француска раде на изналажењу таквог решења. Али Иран не може једноставно да поверује њиховим обећањима. Превише обећања било је дато и прекршено. Иран мора да види опипљиве доказе добре вере. Ако Трамп тражи дипломатско решење за кризу коју је његова администрација без нужде проузроковала, он тешко да може да очекује да ће то постићи без промена у његовом ратоборном тиму саветника за националну безбедност. Поред тога, Вашингтон мора да објави прекид ватре у економском, политичком и сајбер рату који води против Ирана.

Трамп је у више наврата рекао да жели да преговара са Ираном како би га онемогућио да се домогне нуклеарног оружја. Градећи на основи фетве ајатолаха Хамнеја, свеобухватни договор је могуће постићи који би се примењивао на целом Блиском истоку, забрањујући свим регионалним државама производњу, складиштење или употребу нуклеарног оружја као и свег другог оружја за масовно уништење, укључујући хемијско и биолошко. Ако су Сједињене Државе озбиљне око неширења  [оружја за масовно уништење], оне би требало да раде са Ираном, другим државама на Блиском истоку и светским силама како би регионализовале принципе Заједничког опсежног плана за делање, који укључује навалентне мере инспекције и широко постављена ограничења којима се осигурава да нуклеарни материјал неће бити преусмерен ка прављењу оружја. Денуклеаризовани Блиски исток био би сјајно, историјско наслеђе – наслеђе које је могуће постићи само уколико се Сједињене Државе повинују одредбама и условима Нуклеарног договора.

Сајед Хосеин Мусавиан је бивши члан иранског тима за нуклеарне преговоре и политички специјалиста на Програму за науку и глобалну безбедност Универзитета Принстон.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


Упутнице:

[1] Чланак је објављен и у преводу на српски језик Мирјане Радојичић на интернет порталу НСПМ.


Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Eto, vidite kako je lepo sve objašnjeno… Zle SAD žele dominaciju nad miroljubivim Iranom je l’ tako? A mene vidite… zli jezici stalno obmanjuju da poverujem u njihove laži. Evo samo nekih od tih laži:

    „… Kada je prorok Muhamed navodno otkrio ono što je primio od anđela Gabrijela da je poslednji od proroka ranih 600. godina počeo je da propoveda u svom gradu Meki. Pokušao je da regrutuje prijatelje i sledbenike koji bi mu pomogli da širi svoju religiju. Pokušavao je 12 godina i nije uspeo. Posle 12 godina samo je uspeo da pridobije svoju bližu porodicu i prijatelje. Tako da je mislio da ako ode u Medinu koja je bila jevrejski i poslovni centar gde su Jevreji živeli i njih pridobije za svoju veru, to će mu doneti viši status u očima njegovog naroda i oni će ga onda prihvatiti. Tako da je počeo da pozajmljuje mnogo iz Starog Zaveta da bi svoju religiju učinio primamljivijom Jevrejima. Da bi je učinio umnogome sličnom sa njihovom. Zato vidite mnogo sličnosti između judaizma i islama. Primera radi, Jevreji ne jedu svinjetinu kao ni muslimani. Jevreji se mole nekoliko puta na dan. Muslimani isto. Jevreji poste u vreme Jom Kipura. Muslimani poste u vreme Ramazana. To je razlog zašto vidite mnogo dobrih poruka na početku Kurana kada je prorok Muhamed govorio sve dobre stvari o „narodima Knjige“. Svojom porukom je pokušao da pridobije/regrutuje Jevreje u Medini, govoreći o „narodima Knjige“ i o tome kako su slične te dve religije. Kada su oni odbili da ga prihvate i slede kao poslednjeg proroka, tada se okrenuo protiv njih i počeo da ih ubija i proteruje. Tada se islam od duhovnog pokreta u prvih 12 godina preobratio u politički pokret maskiran u religiju. Nakon godine Hidžre (622. godine n.e.), nakon što je Muhamed otišao u Medinu i Jevreji ga nisu prihvatili. Postao je vojnik i ratnik i objavio rat Jevrejima i počeo da ih proteruje. Jevreji i hrišćani su postali dimi(ji), ili građani drugog reda. Bilo bi im dozvoljeno da žive samo ako plaćaju žizju tj. porez na zaštitu. Dakle imali su izbor da se preobrate u islam ili da plaćaju žizju živeći kao dimi(ji) tj. građani drugog reda. Bilo im je zabranjeno da propovedaju svoju veru. Nisu smeli da se mole javno. Nisu mogli da se okupljaju i grade nove hramove. Način na koji su plaćali žizju bio je takav da su se na mesečnoj ceremoniji okupljali u centru grada i Jevrejin bi kleknuo na koleno i predao dobra muli koji bi ih uzeo kao porez kojim bi se kupovala zaštita. U mnogim oblastima Jevrejima i hrišćanima su bile davane ogrlice da ih nose kao priznanice da su platili žizju. Jevreji se u islamu smatraju kao nežis. Nežis je telesna tečnost, smeće, psi – nežis je prljavo. Kako je islam rastao sve više ljudi su postajali dimi(ji). Jevrejima i hrišćanima je bila davana odeća koja bi se lako mogla raspoznati. Žuta zvezda koja je davana Jevrejima da nose, za šta većina ljudi veruje da je nemački izum, zapravo je bila islamski izum u 9. veku u Iraku drugog kalifa da bi Jevreji mogli biti identifikovani kada idu ulicom. Pošto su bili nežis, kada bi musliman i Jevrejin išli istom stranom ulice, Jevrejin je morao da pređe na drugu stranu kako musliman ne bi bio uprljan prljavštinom Jevreja. Hrišćanima je davan zunar, kaiš koji mnogi od vas ovde nose. To je bio islamski izum za hrišćane. Islam je nastavio da raste i zauzeo Jerusalim. Papa u Rimu je 1090. godine rekao hrišćanima kako možete mirno da sedite i dozvolite patnju vaše braće u Svetoj zemlji? Treba da im pomognete i oslobodite ih. Zato su Krstaški ratovi nastali. Krstaši su držali oslobođen Jerusalim nešto manje od 100 godina pre Saladina koji ga je vratio pod islamsku kontrolu, sve do 1967. kada ga je država Izrael oslobodila i hrišćani, Jevreji i muslimani su mogli da se mole pod istim nebom! (aplauz i klicanje publike).

    Свиђа ми се

  2. Nakon kraja Krstaških pohoda do oko 1300. godine islam je nastavio da osvaja čak do Kine i Španije. Sve dok nije zaustavljen pred kapijama Beča 09. 11. Taj datum Osama Bin Laden nije slučajno izabrao. To je simboličan datum u islamskom kalendaru. Do 1600-tih godina islam je pokrivao više površine sveta nego Rimsko carstvo na vrhuncu moći. Između 1600-tih i 1800-tih godina Evropljani su imali Industrijsku revoluciju. To im je dalo novac da stvore jaku vojsku da bi se borili protiv muslimana. Odbacili su islam iz Evrope sve do Bliskog istoka i Severne Afrike. Do 1924. se završilo islamsko carstvo/kalifat, naročito zbog Ataturka koji je bio sekularista, okončao islamsko carstvo i dao ženama pravo glasa, pravo na obrazovanje i rad, pravo da biraju muža. Zabranio je ženama da nose hidžab. Zabranio je muškarcima bradu. Muslimani ga toliko mrze da ga smatraju jevrejskim agentom, zato što veruju da je njegova majka po krvi bila Jevrejka i da je to bio uticaj na njega. Do vremena kada se islamski kalifat/carstvo/država okončao postojao je 1400 godina. Završio se pre manje od 100 godina. Pre nego što se završio 1924. godine 270 miliona ljudi je pobio islam. Koliko ljudi je ovde znalo tu istoriju? Molim podignite ruku. Mi u Americi nismo uspeli da obrazujemo našu decu/stanovništvo o istoriji. Ljudi su mislili da se kalifat više nikad neće pojaviti. Ali dve stvari su se dogodile. Prvo, otkriće nafte u Saudijskoj Arabiji i koju smo mi otkrili i bili smo dovoljno glupi da ih pustimo da je nacionalizuju. Drugo, ajatolah Homeini je došao na vlast 1979. godine. To je islamistima dalo novac i duhovno pokriće da eksplodiraju na svetskoj sceni. Ljudi kažu to su vehabije ekstremisti koji izvoze svoj ekstremizam. Vehabije su od imena Vehaba. Nisu različita sekta islama. Oni prate autentična učenja proroka Muhameda kako je živeo i praktikovao svoju religiju (pravoslavci islama). Zato ni vi ni ja niti bilo koji drugi nevernik ne možemo ni kročiti u Meku jer što se njih tiče – mi smo prljavština. ISIS nije novi izum. ISIS je vaskrsao kalifat koji se okončao pre manje od sto godina, samo što smo mi suviše neznalice i neinformisani da bismo shvatili šta rade i zašto uspevaju. Dve stvari morate razumet o principima ratovanja u islamu. Jedan je zakon takije, što znači laganje i prevaru. Znači da musliman može da stavi ruku na Kuran i da se zakune da govori istinu, znajući da laže i znajući da će mu biti oprošteno zato što laže u interesu islama. Druga stvar koju mora da znate je o Sporazumu iz el Hudajbije, što je islamski princip ratovanja i model kako prevariti neprijatelja kada morate potpisati mirovne sporazume. Zasnovano je na primeru proroka Muhameda. On je napadao ljude iz Meke i njihove karavane kada je živeo u Medini. Tako je mogao da regrutuje ljude i tako ih je snabdevao. Bez rada. Kada je shvatio da ih ne može poraziti u tom gradu el Hudajbiji potpisao je desetogodišnji mir sa njima. Da li vam to zvuči poznato? Poštovao je mir 2 godine da bi ojačao vojsku i kada je shvatio da je dovoljno jak da napadne svoje neprijatelje koji to nisu očekivali jer su mislili da imaju mirovni sporazum, napao ih je i Meka je pala za 24 časa jer nisu očekivali napad. To je postao princip rata u islamu. Daću vam primer. To je razlog zašto bilo šta što se potpiše sa Iranom ne znači njima ništa. Evo primera iz skorije istorije. Jaser Arafat je potpisao Sporazum u Oslu 1993., sećate li se rukovanja na travnjaku Bele Kuće? Koristio je mirovni sporazum da mu Izrael da njegovu teritoriju, finansira njegovu vojsku, trenira njegovu policiju i da joj da oružje. Jaser Arafat je prekršio Sporazum iz Osla 8 godina kasnije i objavio drugu Intifadu 2000-tih i nastao je pakao. Koristio je istu taktiku da zavara i nadvlada neprijatelja. Kada su jordanska i egipatska štampa pitali Arafata kako je mogao da potpiše mirovni ugovor sa „đavolom“ tj. sa Jevrejima rekao je: „Setite se el Hudajbije“. To je sve što je rekao. Ceo islamski svet je znao šta je rekao a na Zapadu niko. Zato je važno da sledeći Predsednik razume radikalni islam.“

    (moj prevod najvažnijih izjava iz govora Brižit Gabrijel, libansko-američke konzervativne autorke i osnivača organizacije ACT! for America. Govor objavljen na Jutjub kanalu No More Lies 15. marta 2016. godine)

    Свиђа ми се

  3. @jr za to što ste napisali u nekim zemljama EU biste verovatno bili osuđeni za islamofobiju(verovatno su vam poznati ovakvi slučajevi). Nedavno su Englezi stavili pod prismotru čoveka koji je goloruk krenuo na teroriste.

    Dobra knjiga o islamu je „Senka džihada“ Srđe Trifkovića. Mada u toj knjizi ima i primera da SAD nisu puno učinile da zaštite hrišćane širom sveta iako su se potrudile oko muslimana kod nas.

    Bilo bi dobro da zapad ozbiljno uđe u sukob sa islamom a ne ovako selektivno u zavisnosti od Izraelskih interesa. Ali to se nikada neće dogoditi, zapad je degenerisana civilizacija, perjanica onog što mi hrišćani nazivamo carstvom antihrista.

    Свиђа ми се

  4. @Jr , @Jovan T
    Poštovani, ne samo što ste promašili temu, već imam utisak i da ste stali na stranu na koju niko iz Srbije ne bi smeo ni da pomisli da stane. Da vas podsetim, tema teksta koji komentarišete nije Islam (koji je i za mene više ideologija nego religija, i to po čitav svet opasna ideologija) već poštovanje potpisanog međunarodnog nuklearnog dogovora. Ponašanje SAD je drsko, bezobrazno, bahato i divljačko. Ni jedenoj civilizovanoj zemlji ne priliči da potpiše međunarodni ugovor o kome se godinama pregovaralo, a da se onda posle samo par godina popiša na sopstveni potpis i jednostavno kaže ko vas j..e, zajebavali smo se i za nas sporazum više ne važi. I nije takvo banditsko ponašanje SAD od juče, što bi mi Srbi najbolje trebali da znamo. Mnogo je takvih međunarodnih sporazuma i odluka iza kojih stoje SAD posredno ili neposredno i koje je ova fašistička država bezobzirno pogazila. Sećate se odluke Badinterove komisije po kojoj su granice republika bivše SFRJ nepromenjljive, koja je kada su u pitanju granice Srbije pogažena? Tu je i Dejtonski sporazum koji su na štetu Srba počeli da ruše još dok se mastilo na potpisima nije ni osušilo. Tu je i još uvek važeća R 1244 po kojoj je KiM sastavni deo Srbije i po kojoj je jedan broj srpskih policajaca i vojnika trebao da se vrati na KiM još pre blizu dve decenije, a za koju se prave da ne postoji. Tu je i najnoviji, briselski sporazum, čije odrebe koje su u korist Srba i Srbije (formiranje ZSO) nemaju nameru da ispoštuju. Ono što su SAD učinile sa nuklearnim sporazumom potpisanim sa Iranom niko razuman ne bi smeo da podrži, a mi Srbi naročito. Što se mene tiče svako pregovaranje i dogovaranje sa SAD za rezultat može da ima samo pouku iz srpske narodne poslovice „Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s