Дојче веле: Ново европско жариште – спор Турске и Грчке око гаса

Националистички тонови из Анкаре доприносе само томе да се редови против Турске збијају

Турска флота (Фото: Дојче веле)

Грчка и Турска се споре око налазишта гаса у Средоземљу. Ради се о поморском праву и геополитици. Турска је релативно усамљена у овом сукобу а Европа на помолу новог сукоба.

У августу су се у источном Средоземљу један турски и грчки ратни брод опасно приближили један другом. Француска је у знак подршке Грчкој послала своје ратне бродове у то подручје. Тиме су три НАТО партнера била укључена у инцидент.

Вечити сукоб око острва

Спор око налазишта гаса  у источном Средоземљу тиња већ месецима. Најновији развој догађаја је алармирао Европску унију и Немачку као тренутно председавајућу Саветом ЕУ.

„Актуелна ситуација је игра с ватром и најмања искра може изазвати катастрофу“, рекао је министар спољних послова Хаико Мас после разговора с представницима грчке и турске владе.

Корен сукоба лежи у уговорима старим готово 100 година. Након Првог светског рата је Споразумом из Лозане дефинисано подручје данашње Турске. Наследница Османског царства је изгубила готово сва острва у Егејском мору који су припали Грчкој. Атина и Анкара се од тада споре око искључивих економских зона око острва и турске обале.

Гас у источном Медитерану (Мапа: Economist)

Ове свађе су 1996. готово довеле до отвореног ратног сукоба, када су се турски специјалци искрцали на једно ненасељено грчко острво. ЕУ је 2000 још једном дефинисала максималну поморску границу и то у корист Грчке. Но већ неколико година турски председник Ердоган тражи нову дефиницију споразума. Грчка инсистира на актуелном стању и жали се на Ердоганове фантазије о Турској као велесили.

Замрзнути проблем зван Кипар

Још једна јабука раздора је Кипар чији северни део је Турска окупирала 1974. Овај сукоб већ деценијама нагриза односе Турске и ЕУ, поготово откако је 2004. остатак Кипра примљен у ЕУ. Сада Турска додатно долива уље на ватру пробним бушењима у мору испред окупираног северног Кипра.

САД су реаговале тако што су укинуле ембарго оружја за Кипар. Турци су се повукли након што је Вашингтон послао неколико ратних пловила у ово подручје. Треба напоменути и да је америчка компанија Ексон Мобајл активна у овом подручју.

Грчка фрегата Лимнос (Фото: Твитер)

Турска је у новембру прошле године с Либијом потписала „Меморандум разумевања“ који Турској гарантује коришћење практички од Крита до Кипра. ЕУ је наравно протестовала и поставила питање како Либија и Турска без међународне подршке могу договарати нешто на штету треће стране.

Нови клуб Мед

Као одговор на споразум Турске и Либије, Атина је с Египтом потписала сличан споразум који наравно противречи оном између Турске и Либије. Грчка и Кипар су осим тога с Израелом потписале споразум о изградњи гасовода који би у потпуности заобилазио Турску и њене интересе.

Ту је још и Гасни форум за источно Средоземље (ЕМГФ) којем припадају Грчка, Кипар, Израел, Египат, Италија, Јордан и Палестина али не и Турска. Анкара ову групу назива „антитурским форумом“. У међувремену су се овој „антитурској алијанси“ придружили и Уједињени Арапски Емирати који се виде као ривали Турској и којима смета кокетирање Анкаре с исламистичким групама попут Муслиманске браће.

Турска у изолацији

У оваквој ситуацији се Турска налази леђима уза зид. Но Анкара има разлога за незадовољство начином на који је решено коришћења мора у њеном суседству и своје незадовољство би могла изнети и пред Међународни суд у Хагу.

Но уместо тога Ердоган игра на карту агресије и војним средствима покушава да оживи некакав великотурски сан. Но националистички тонови из Анкаре доприносе само томе да се редови против Турске збијају.

Реџеп Тајип Ердоган (Фото: Бета/АП)

Након разговора с немачким колегом Масом турски министар Мевлут Чавушоглу је сигнализовао посредовање ЕУ у сукобу с Атином. ЕУ се међутим налази у неугодном положају: с једне стране Брисел се према Анкари односи у рукавицама јер страхује од пуцања споразума о задржавању избеглица. С друге стране је обавезна да заузме страну својих чланица Грчке и Кипра.

Краткорочно би напетост могла бити смањена приближавањем Турске ЕМГФ. Но, кад је у питању поморско право, дугорочно ће помоћи само међународни преговори о надлежностима.

Барбара Везел

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 27. 8. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар