Дојче веле: „Битка“ на Марици – расту тензије између Турске и Грчке

Рибари се осећају остављени на цедилу: „Да нас овде нема, све то би већ одавно било турско“

Рибарска колиба на Марици (Фото: Дојче веле)

Од покушаја пуча у Турској, преко избегличке кризе и сукоба око гаса у кипарским водама – традиционални ривали Турска и Грчка сада звецкају и оружјем. То се добро види на пограничној реци Марици.

Танасис Камиларис је рибар и добро познаје делту реке Марице. Река која дели Турску и Грчку на том месту се улива у Егејско море. Делта граничне реке са површином од 200 квадратних километара је од великог значаја за биљни и животињски свет. Мрежу канала, притока и лагуна је веома тешко контролисати.

Министарство унутрашњих послова зато се узда у помоћ локалних рибара, које је војска опремила као  неку врсту гардиста и они су преузели функцију граничне страже. Али за Танасиса Камилариса и његове колеге ситуација полако постаје опасна.

Напади из Турске?

Изнова долази до сукоба између турских граничара и грчких рибара. „При том нас угрожавају и на грчкој државној територији“, објашњава Камиларис. „Био сам на реци и хтео сам да бацим мреже. Са друге стране су дошла четворица турских војника. Одмах су уперили оружје ка мени и казали: Ово је Турска. А био сам сигурно 100 метара удаљен од границе.“

Другог рибара су ухапсили и запленили му брод, каже колега Василис Вицас: „За Турке је то бизнис. Да би вас пустили, морате да платите 5.000 евра. У супротном седите пола године у затвору. Наш колега је морао да плати и додатних 4.000 евра за адвоката, како би се на суду у Турској изборио за свој брод.“

О таквим инцидентима углавном нико не говори, па ни медији.

„Све то је кренуло од дана покушаја пуча у Турској“, сећа се Камиларис. Пре тога проблема није било. „Турци су долазили и ловили рибу. И ми смо ловили рибу и све је било у реду. Чак смо знали и да попричамо. Са људима преко пута немамо никакав проблем. Чак су нас и војници поздрављали.“ Али са заоштравањем унутрашњополитичке ситуације у Турској, напетости су порасле и на делти реке Марице.

„Ми смо очи војске“

Рибари се осећају остављени на цедилу: „Да нас овде нема, све то би већ одавно било турско“, сматра Василис Вицас.

Рибари се не боје турских војника само када грчка полиција и војска заједно патролирају пограничном реком. Али то није довољно, додаје Танасис Камиларис: „Ми рибари смо очи војске и полиције. На све начине настојимо да овај део реке остане грчки.“ Рибари са Марице се надају да ће им Атина помоћи.

Влада конзервативног премијера Киријакоса Мицотакиса у јулу је победила на превременим изборима, између осталог и због обећања да ће повећати мере безбедности у земљи. Део тог плана је ограничавање броја избеглица на граници између Грчке и Турске.

Заједничким патролама полиције и војске, Влада од децембра покушава да затвори грчко-турску границу, како би спречила долазак избеглица чији се број месецима повећава. На Марицу би требало да стигне и додатних четири стотине граничара.

Премијер Мицотакис тврди да су војне мере уведене због избеглица. Али оне долазе од деведесетих година и, према изјавама рибара, последњих година њихов број на делти Марице опада. Мигранти чешће долазе бродовима преко Егејског мора до грчких острва.

Ледено доба између Атине и Анкаре

Појачано присуство на граници долази у време веома лоших односа Анкаре и Атине. Тензије додатно подижу спор око гаса пред кипарском обалом и турске акције у Либији. На граници је све више инцидената. Више пута дневно турско ратно ваздухопловство продире на грчку територију.

Током ноћи када је покушан пуч 2016. године, осам официра је из Турске побегло у Грчку и тамо затражило азил. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган од грчке владе је затражио да изручи осморицу припадника војних снага. Врховни суд у Атини је то одбио, с обзиром да, како је оцењено, у Турској не може да им се гарантује праведно суђење.

Киријакос Мицотакис и француски председник Емануел Макрон (Фото: Беноа Тесијер/Ројтерс)

У фебруару 2018. године ситуација се додатно заоштрила, када су двојицу грчких војника, током патролирања, ухапсили турски војници зато што су на једном месту које није било означено за неколико метара прешли на турску територију.

Више од пет месеци провели су у турском затвору због сумње у шпијунажу. За то време турска влада је веома јасно давала до знања да је спремна да пусти те војнике у замену за турске официре, одметнике.

Многи у Грчкој страхују од отвореног сукоба са Турском. Према мишљењу Сотириса Сербоса, професора међународне политике на Универзитету Тракија, то пре свега зависи од турског председника Ердогана. „Уколико Анкара буде видела корист у заоштравању сукоба, онда ће доћи до ескалације. Ердоганово самопоуздање је ојачало након турске војне интервенције у Сирији.“

Турски председник ће играти на геополитичку карту све док трансатлантска политика не постигне консензус, каже нам Сербос. Каже, Европа једно мора да разуме: „У Турској има много проблема и подела, али национализам и војска уједињују земљу.“

Флоријан Шмиц

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 1. 2. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading