Политика: Богословски факултет између црквене и универзитетске аутономије

Православни богословски факултет нашао се у средишту полемика о праву Цркве да самостално уређује живот својих богословских установа и праву државног факултета да аутономно доноси одлуке

Богословски факултет (Фото: Д. Јевремовић)

Новог декана Православни богословски факултет могао би да добије већ крајем овог месеца, незванично сазнаје „Политика”. После бурне седнице Наставно-научног већа, на којој је досадашњи декан владика браничевски Игнатије (Мидић) поднео оставку, за вршиоца дужности првог човека ове високошколске установе именован је протођакон др Златко Матић, иначе продекан за финансије.

Док је на званичном сајту факултета и даље као декан потписан владика Игнатије, а као редовни професор епископ западно-амерички Максим, у јавности се већ недељама појављују незваничне информације које наводе на један закључак: да је дошло до несугласица појединих наставника ПБФ-а и чланова Светог архијерејског Синода око „кадровских решења”, а недавно се о свему томе огласио и Универзитет у Београду.

Синод је почетком јула ускратио свој благослов епископу западно-америчком Максиму и доценту Марку Вилотићу да даље предају на факултету, а крајем октобра повучен је синодски благослов и за обављање деканске дужности епископу Игнатију, наводно због тога што није спровео синодску одлуку и разрешио дужности двојицу предавача.

На седници Наставно-научног већа почетком ове недеље, на којој је једина тачка дневног реда била иницијатива Синода за разрешење декана, владика Игнатије сам је поднео оставку. Истог дана када је Веће требало да донесе одлуку о декану, Богословском факултету стигао је допис ректорке Универзитета у Београду Иванке Поповић у којем се ПБФ опомиње на процедуру избора чланова Савета факултета и на то да они морају бити изабрани већином гласова Наставно-научног већа.

Уколико то није случај, наводи се у допису ректорке, одлуке таквог Савета не могу бити правно ваљане. Иначе, једна од одлука Савета у овом саставу којим председава митрополит загребачко-љубљански Порфирије била је да потврди избор владике Игнатија за декана ПБФ. Опомена ректорке како би требало да буду бирани чланови Савета, стигла је више од годину дана касније, на дан када се на ПБФ-у расправљало о владикином разрешењу.

Неколико дана пре ове седнице, огласио се и Одбор за статутарна питања Универзитета у Београду: они су прошлог петка једногласно усвојили мишљење „да је утицај Светог архијерејског Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са законом о високом образовању и Статутом Универзитета”.

Владика Епископ (Мидић) (Фото: ТВ Храм)

Занимљиво је да је о овом питању, пре 15 година, када је ПБФ враћен у окриље УБ, говорила тадашња ректорка Универзитета у Београду проф. др Марија Богдановић. Она је те 2004. истакла да постати члан УБ значи и прихватити све принципе на којима универзитет ради, а то значи и избор и реизбор наставника и сарадника.

„Као што знамо, ту функцију на Богословоском факултету врши Синод СПЦ и не видимо како би један Факултет могао да буде чланица Универзитета, а да истовремено не прихвати сву регулативу”, рекла је тада проф. др Богдановић. Богословски факултет, међутим, постао је чланица Универзитета, заједно са својим Статутом према којем Синод даје одобрење наставницима за службу учења, а надлежни епископ неопходни благослов.

Православни богословски факултет је у преамбули Статута дефинисан као „установа Српске православне цркве и државе Србије у саставу Универзитета у Београду” и он је „под духовним и канонским окриљем СПЦ”.

Чини се да је највише на ове одредбе Статута ПБФ мислио владика Иринеј бачки, члан Синода, када је у једном интервјуу београдским медијима навео да је одлука о разрешењу дужности владике Максима и Марка Вилотића донета у складу са факултетским статутом и Уставом СПЦ према којем је једна од надлежности Синода и она која се тиче црквене просвете, између осталог и постављања и разрешавања дужности наставника.

Цркве и верске заједнице, такође, према Закону о црквама и верским заједницама, уживају аутономију која важи и за њихове верске образовне установе, међу њима и факултете, па оне тако „самостално утврђују наставни план и програм, уџбенике и приручнике, постављају и разрешавају наставно и остало особље ”.

Владика Максим (Фото: Приватна архива/Недељник)

Али, према истом члану закона, верске образовне установе укључене у систем образовања дужне су да поштују прописе о образовању. На ове прописе, судећи према његовим изјавама медијима, позивао се владика Максим, али пре свега поједини чланови академске заједнице који су стали у његову одбрану, као и универзитетски Одбор за статутарна питања.

Одлуком црквеног тела, Синода, да разреши универзитетске наставнике, у најкраћем, нарушава се аутономија универзитета загарантована Законом о високом образовању, али и статутом УБ. Тако се, чини се, Православни богословски факултет нашао у средишту полемика о праву Цркве да самостално уређује живот својих богословских установа и праву државног факултета да аутономно доноси одлуке које се тичу његовог рада.

Има, међутим, и оних који сматрају да је реч о једном дубљем сукобу, оном унутарцрквеном и да су полемике које су потресле ПБФ одраз подељености између Москве и Цариграда око „украјинског питања“ које последњих месеци не остављају равнодушним ни друге православне помесне цркве.

Јелена Чалија

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s