Данас: Декан Богословског факултета започео отказну процедуру у случају владике Максима и М. Вилотића

Синод СПЦ амортизује незадовољство већине владика

Епископ Максим (Извор: Печат)

На основу одлуке Светог архијерејског синода СПЦ, декан Богословског факултета Београдског универзитета епископ браничевски Игнатије (Мидић) уочи јучерашњег почетка нове академске године на овој високошколској установи започео је отказну процедуру за двојицу предавача – редовног професора владику западноамеричког Максима (Васиљевића) и доцента Марка Вилотића, секретара владике диселфорфско-немачког Григорија (Дурића).

Како је Данасу незванично објашњено у врху СПЦ, реч је о процесу који није завршен, јер се чека одлука Синода о евентуалном сазивању јесењег или ванредног заседања Сабора на коме би се решио овај случај.

Владика Игнатије је поводом синодске одлуке о сменама од 8. јула најпре обавестио „црквену владу“ о законским разлозима због којих она не може да се спроведе.

Синод је одбацио деканово образложење и на последњу седницу Наставно-научног већа 30. септембра послао свог члана задуженог за односе са Богословским факултетом, иначе и портпарола СПЦ – епископа бачког Иринеја (Буловића), који је саопштио да је синодски став коначан, иако се тиме крши више државних закона које је највиша црквена образовна институција дужна да поштује као део БУ.

Данасови црквени извори спекулишу да је владика Игнатије под великим притиском Синода и да су га на централној прослави осам векова самосталности СПЦ у манастиру Жича поједини синодалци наводно упозоравали да се „не игра главом“ кад је у питању спровођење синодске одуке.

Упркос спекулацијама да би у случај на Богословском факултету могао да се умеша и Универзитет, у врху СПЦ незванично тврде да је кључно да се решење нађе у црквеним оквирима. Исти извори спекулишу да би, уколико се Сабор не састане до маја 2020, владика Игнатије под притиском могао да потпише отказе. У делу СПЦ истовремено се незванично прича да би он могао да поднесе оставку на место декана Богословског факултета.

Данасови извори објашњавају да би у случају отказа доцент Марко Вилотић, који се налази на неплаћеном одсуству, могао да тужи Богословски факултет. Теоретски, владика Максим би могао да се жали на синодску одлуку о смени и Сабору и Великом црквеном суду, као и државним судовима. У СПЦ се надају да ће се проблем превазићи у окриљу Цркве.

Марко Вилотић

Додатни проблем у случају владике Максима је што поједине формулације у образложењу синодске одлуке о смени на факултету доводе у питање његово богословско учење, што би у будућности могло да доведе и до његовог уклањања са места епархијског архијереја и одузимања епархије.

Такав „сценарио“ није немогућ, чак и пре следећег мајског Сабора, јер је Синод са случајем сада рашчињеног и из СПЦ искљученог владике рашко-призренског Артемија (Радосављевића) још пре десетак година увео преседан да сам смењује епископе из епархија, што је Сабор касније само аминовао.

То би у пракси значило слабљење броја критичара Вучићеве косовске политике унутар Сабора СПЦ и јачање утицаја владике Иринеја бачког.

Евентуално уклањање владике Максима отворило би простор за напад и на његовог духовног оца – владику бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), а смањило би и „конкуренцију“ међу кандидатима за Париз, где Синод за сада безуспешно покушава да убеди надлежног епископа западноевропског Луку (Ковачевића) да се сам повуче како би га заменио „синодски“ кандидат.

У СПЦ се прича да је слична ситуација и са владиком Лаврентијем (Трифуновићем) у Шапцу, који би портпарол СПЦ наводно такође желео да стави „под контролу“.

Због нагомиланих проблема у раду СПЦ последњих месеци, укључујући и „случај“ смена на Богословском факултету, као и контраверзну централну прославу осам векова самосталности СПЦ у Жичи, на КиМ и последња два дана у Београду, где је додела највишег црквеног ордена председнику Србије Александру Вучићу продубила политичке и друге поделе у Цркви, група од 14 архијереја затражила је да се сазове Сабор.

Одлуку треба да донесе Синод на првој наредној седници. Патријаршијском двору у Београду јуче није било могуће званично потврдили вест да је седница „црквене владе“ заказана тек за 22. октобар.

У врху СПЦ објашњавају да се Синод већ оглушио о одлуку мајског Сабора о сазивању јесењег заседања посвећеног просвети, као и о предлог да се то усклади са централном прославом јубилеја на коју је дошла већина архијереја.

Реакција Весне Пешић на вест да је владика Максим добио отказ (Извор: Твитер)

У патријаршијским изворима спекулише се да у овом тренутку поглавару СПЦ, владици Иринеју бачком, митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију (Перићу), који је био задужен за централно обележавање јубилеја, као ни Вучићу, не одговара одржавање Сабора и да ће се трудити да амортизују незадовољство већине архијереја радом Цркве које је кулминирало неслагањем са доделом ордена Светог Саве Првог реда Александру Вучићу.

У захтеву за његово сазивање, група владика чији се број повећава, како тврде црквени извори, као разлоге за одржавање Сабора наводи потребу да се „саборски разговара о неутемељеној одлуци Синода везано за повлачење благослова за предавање двојици професора на Православном богословском факултету“, као и „најновија синодска одлука да се први пут у осмовековној историји наше Цркве, и то баш на овој свечаности, додели орден Светог Саве Првог степена једном председнику Србије“.

Они наводе да им је поводом Вучићевог ордена „велики број верника је почео да шаље протестна писма“, због чега сматрају да о тој одлуци треба да се саборски договори.

Ове владике сматрају да је за Сабор и одлука Синода да на „крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности СПЦ, што је оставило тужан утисак на све, док је одустајањем од прославе са пуноћом Православне Цркве, потцењено завештање Светог Саве“, као и неспровођење саборске одлуке о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу, проблематично саопштење за јавност са мајског Сабора, забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемирујући сигнали, проблеми око црквене имовине у Црној Гори, неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци.

Замена

На друштвеним мрежама и црквеним сајтовима већ су појавиле спекулације да би на после отказа на Богословском факултету владику Максима у Епархији западноамеричку могао да „замени“ Дејан Мачковић, један од духовних следбеника владике бачког Иринеја, чије се монашење наводно планира на Митровдан 8. новембра, а који би до избора за епископа западноамеричког требало да ради на месту секретара Синода СПЦ.

Јелена Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 10. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

4 replies

  1. Владика Максим, поштовалац лика и дела јеретика Зизјуласа и апологета фанариотског противканонског деловања у Украјини. Човек који није презао ни од тога да увреди Светога Саву, и нашу помесну Цркву, тврдњом да је аутокефалија коју је добио, не само била непотпуна, већ и стечена нечасним методама.

    Кад је Преосвећени схватио да се саплео о сопствени језик, и да му јавност није била нимало благонаклона, упустио се у „damage control“ и покушао да своја бројна сагрешења по низу других питања сакрије иза јавног изнетог правоверног става по питању Косова и Метохије. Још се дрзнуо и да нешто мало прокритикује велеиздајника на власти, чисто да би се што више додворио народу. Лаковерне је можда тиме заварао, али мислеће није, нити ће.

    Уосталом, чињеница да једна антисрпкиња попут Весне Пешић овако реагује на његову смену, која се злонамерно тумачи као некаква победа Синода над Универзитетом (што говори доста о томе колико се овај Пантелић разуме у унутрашње уређење и статус ПБФ), доста нам говори.

    Што се мене тиче, одлична вест! Још да се само ослободимо и неких дргих страствених заљубљеника у Зизјуласове хетеродоксне теорије, и српска теологија ће коначно моћи да се врати својим светоотачким и светосавским коренима.

    Свиђа ми се

  2. Владика Максим данас трпи сву неправду и злобу врха СПЦ. Велика срамота за све њих. Он ништа није слагао када је говорио о томе како је Св.Сава издејствовао аутокефалију за нашу цркву. Речено данашњим речником-да Св.Сава није подмазао златом и сребром тада избеглог Цариградског патријарха у Никеји ми никад не бисмо добили своју цркву. Без пара и подмазивања то не би било могуће. Уосталом и краљ Александар је фанариотима 1920 платио дебело за обнову аутокефалије. Реците ми сад-у чему је разлика што је Порошенко платио 50.милиона долара и овога што су Св.Сава и краљ Александар урадили?!

    Срамота је да се човек прогони са факултета само што није дипломата и не говори округло па на ћоше. Као да ми имамо квалитетне кадрове који ће моћи да замене нашег најобразованијег епископа. Све дудук до дудука. Погледајте само ко се бира за владике задњих пар година. Све гори од горега.

    Свиђа ми се

  3. Реците ми сад-у чему је разлика што је Порошенко платио 50.милиона
    долара и овога што су Св.Сава и краљ Александар урадили?!

    Порошенко ради по дослуху и по наредби својих налогодаваца, зарад
    разбијања и цепања РПЦ, а преко тога и Руске Федерације.
    Свети Сава и Краљ Александар нису имали спољне налогодавце и
    нису радили на слабљењу и цепању Православља, како то чини
    Порошенко.
    Свети Сава и Краљ Александар нису засутупали Дарвинову теорију, како
    то чини владика Максим, без икаквог видљивог повода и разлога за то!
    Свети Сава је установио назив/име за СПЦ, Краљ Александар остао
    томе доследан, и сви владари и црквени велодостојници пре њега, а
    владика Максим, са са још двојицом владика, ради то што ради?!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. @Milos

    У чему је разлика између Порошенка с једне стране, и Светог Саве и крања Александра с друге, питате?

    Као прво, како се усуђујете да износите такве неистине о Светом Сави? Он није никога подмазивао „златом и сребром“, нити је за тим било икакве потребем, јер су ромејски цар и цариградски патријарх имали далеко више злата и сребра него ми. Никејско царство је било све, само не слаба држава, што потоњи тријумф Ромеја над папистима и потврђује.

    Као друго, уместо што читате којекакве антицрквене и антисрпске пропагандне памфлете, покушајте да се информишите из књига. Сазнаћете да у тврди од фамозној „куповини“ аутокефалије СПЦ од стране краља Александра нема никакве истине.

    А разлика је у томе што је овај први руско-украјински еквивалент Мила Ђукановића. Ни он, баш као ни Мило, није верник – бар не православни. Ђукановић је атеиста, а Порошенко унијат који је својевремено отворео вређао православне. И једном и другом су циљеви првенствено лични, и политички. Желе богатство, желе мост, и желе да напакосте српском, то јест руском, народу, док је циљ Светога Саве био да одржи свој народ на православном путу, а краља Александра, баш као и наших верских вођа, на челу са Високопреосвећеним митрополитом Митрофаном, да обједине српски народ под једним кровом, јер су до тада Срби било подељени на више јуриздикција, које су уживале у вишем или мањем степену аутономија (Цетињска митрополија), па и де факто аутокефалије (Карловачка патријаршија/митрополија), или су у целини биле потчињене Цариграду (црква у БиХ, Македонији и Далмацији).

    Зато, молим Вас, мало се боље информишите и не лупајте глупости!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s