Вељко Ђурић Мишина: Академику Крестићу и иним 51 потписнику „Апела за одбрану новомученика јасеновачких“

Поводом „Апела Српској православној цркви за одбрану светих српских новомученика јасеновачких

Не сећам се предавања које сам слушао на студијама нити испита који сам положио код професора Василија Ђ. Крестића. Сећам се, с друге стране, бројних разговора са Бранком Петрановићем и његове помоћи у усмеравању у истраживачком раду.

Из година мог студирања остало је сећање на непријатне афере проф. Крестића са студенткињом Бранком Прпом и асистентом Драгом Роксандићем (о чему је писао професор др Радош Љушић у часопису Српске студије, бр. 7 за 2016, стр. 415–446).

Добро сам запамтио како је 1990. године Наставно-научно веће Филозофског факултета прихватило мој предлог за докторску дисертацију „Српска православна црква 1941–1945. године“ али и да је та одлука заустављена на Одељењу за историју из разлога које никада нисам сазнао. Докторат сам ипак одбранио, додуше у Новом Саду, али ми је остао горак укус због утицаја одређених професора који су ме у Београду спречили јер сам им „улазио у забран“. (Сећам се проблема које је својевремено имао и докторант Милић Милићевић око одбране доктората, син Јована, колеге са којим је Василије Ђ. Крестић делио професорски кабинет и који му је био сведок на венчању.)

Сећам се Василија Ђ. Крестића када је пре четири године безразложно одбио моју понуду, а то сам изговорио као директор Музеја жртава геноцида, да група угледних Срба подржи Музеј кроз систем како бисмо лакше дошли до Српског меморијала на Ушћу. Сећам се и наше кратке полемике од пре три године у дневним новинама „Политика“ око тог меморијала и методологије рада. (Узгред да упитам, шта би са тим меморијалом?)

Договор о Српском меморијалу 2014. (Извор: Лична архива В. Ђ. Мишине)

Сећам се, додуше на основу казивања других, шта је Василије Ђ. Крестић пре две године изговорио пред десетак владика и историчара у једној просторији у САНУ поводом мојих речи о (не)квалификованости чланова консултантског тима за припрему разговора са римокатолицима око надбискупа загребачког Алојзија Степинца. Наиме, тек када сам изишао са састанка (због дочека угледног госта из Израела у Музеју жртава геноцида) Василије Ђ. Крестић је затражио да се ја уклоним из тих разговора. И био сам уклоњен а потом од једног архијереја критикован у медијима Српске патријаршије (вероватно на Крестићеву иницијативу).

Сећам се Василија Ђ. Крестића и његовог текста о Јасеновцу који је испод нивоа једног историчара (који је објављен у књизи са текстом Мире Радојевић о истој теми, Београд 2017) а нарочито мог осврта под насловом „Академик који рециклира“ (Danas, 9. новембар 2017).

Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са „Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких“, који се може пронаћи на неком од интернет портала.

Све ово напред сам написао да се подсетим читаоце на одређене чињенице па да упитам: Како то да академик Крестић мене није звао на скуп о Јасеновцу у САНУ иако је знао за моју функцију коју сам тада обављао?

Питам, зар он, као угледни историчар, за протекле три деценије није могао да иницира једну научну расправу или конференцију о Јасеновцу? Зашто сада има морално право да, не видевши рукопис Душана Никодијевића, лако потпише „апел“ који је пун негативног набоја, бројних неистина и чудних квалификација! Можда је нешто друго у питању, на пример, његова наивност када је прочитао (ако је и прочитао!) прву реченицу која гласи: „Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клерофашистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ“?

Пре ће бити да он, као некадашњи вишедеценијски професор Филозофског факултета ипак још није схватио методологију научноистраживачког процеса! Своју тврдњу поткрепљујем питањима: Зна ли уважени професор да је ревизија досадашњих сазнања о одређеним историјским догађајима пожељна нарочито када се појави непозната архивска грађа (поготово што је он четири деценије управник Архива САНУ)?

Зна ли уважени професор да никада није утврђен број жртава у Независној Држави Хрватској а самим тим ни у Јасеновцу па да није могуће ни смањивати нити повећавати број? Да ли треба да поставим још неко питање у овом контексту?

Василије Крестић, историчар и академик (Фото: Д. Дозет/Вечерње Новости)

Моје тродеценијско бављењем историјом Српске православне цркве и једнодеценијско искуство на Филозофском факултету Универзитета у Приштини дају ми за право да Василију Ђ. Крестићу нагласим да постоје само процене! Процене, додуше, нису прворедни историјски факти али јесу корисне као полазна основа за даља истраживања.

Не видим даљи смисао расправе са Василијем Ђ. Крестићем јер прва реченица „апела“ и његово прихватање садржаја и смисла речи указују на његов (веома низак) ниво познавања проблематике!!! Зато ћу у наставку посветити нешто више пажње одређеним тврдњама изнетим у „апелу“ који је он, по тврђењу неколицине потписника, и иницирао и „аминовао“.

+++

Ја сам први изабрани и именовани директор Музеја жртава геноцида јер сам испуњавао све услове конкурса па моје именовање није зависило од председника Управног одбора (епископа славонско-пакрачког господина Јована).

Истичем, ја уважавам статистичке процене о броју Срба у Независној Држави Хрватској које су сачинили припадници немачких обавештајних служби у Загребу и хрватски статистичари; уважавам и процене Српске православне цркве (Календар „Црква 1941“) и Државног статистичког уреда ФНР Југославије из 1945. године и, наравно, процене Богољуба Кочовића (Србина) и Владимира Жерјавића (Хрвата). А оне говоре о броју Срба становника Независне Државе Хрватске: од 1.850.000 (званичне хрватске) до 2.200.000 (Синод Српске православне цркве)!

Не стоји тврдња „познато је да су веома тачни и прецизни извештаји које су немачки обавештајци и официри слали Хитлеру и својим надређеним“ јер та писма нису поткрепљена никаквим чињеницама већ су то субјективне процене.

Као доказ помињем три различита податка које је изнео генерал Едмунд Глез фон Хорстенау у својим мемоарима. Узгред да упитам, када је и који немачки виши официр посетио, на пример, Јасеновац и о томе шта је тамо видео обавестио своје надлежне? Тачно је једино да је СС-пуковник Зигфрид Каше 6. фебруара 1942. године провео сат-два у Јасеновцу али о том шта је видео није објавио једну реч. Био је већи усташа од усташа!

Своје мишљење о спорном научном доприносу у проучавању Јасеновца Гидеона Грајфа сам написао и потписао и остајем при свакој речи. Овом приликом желим да поставим још једно питање: Зашто се истичу речи „главни истраживач Института за холокауст Шем Олам у Израелу“ а не помиње се шта та приватна задужбина представља у односу на државни Јад Вашем? Узгред да упитам да ли поменути историчар зна хрватски језик како би прегледао архивску грађу насталу у годинама постојања Независне Државе Хрватске?

Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“

На званичном сајту Музеја жртава геноцида нема ни једне ружне речи о Милану Булајићу! Узгред, и у овом случају постоји и друга страна али није ни време ни место!

Тврдња иницијатора и аутора „апела“ да ће „21. октобра 2019. године у Народној библиотеци Србије бити одржана промоција књиге о броју жртава геноцида у којој се најављују нове методе истраживања“ представља лоше преписивање текста анонимног „посматрача С.Ј.“ објављеном 9. септембра 2019. године на једном интернет порталу под насловом „Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио“ у коме стоји: „Наша јавност међутим не зна да се, у складу са горе изнесеним бројкама, спрема и ’научно‘ (или ’знанствено‘) умањивање броја јасеновачких српских жртава, у организацији појединих српских институција и појединаца. Јавност још није обавијештена да је за 21. до 23. октобар 2019. планиран симпозијум у просторијама Народне библиотеке Србије у Београду, на којем ће се говорити о броју жртава….“ На овом месту морам да признам да 9. септембра 2019. нисам знао шта ће бити 21. октобра па свака инсинуација да сам спремао нешто што су предвиђали представља плод прљаве маште!

После „посматрача С.Ј.“ на истом сајту појавио се текст који је приписан „академику“ Србољубу Живановићу (а писала га је, као и готово све досадашње, извесна масерка понављајући испразне фразе) у коме се после обичне гомиле поганих речи на рачун једног архијереја Српске православне цркве исписују сличне речи на мој рачун. Нарочито да ја нисам ископавао у Јасеновцу као што је то Живановић чинио 1964. године (а његова дружбеница у околини Сремске Митровице, после чега је избегла из Југославије, додуше са товаром блага)!

Даље се тврди у „апелу“: „Нажалост, директор Музеја увелико образује и промовише младе историчаре запослене у установи којој је на челу, који скоро листом имају чак и отворенији и агресивнији став у прилог туђмановске историографије“. Ако је спорно што образујем и промовишем младе историчаре на докторским студијама да ли имам право да упитам оног ко је „аминовао“ (Василије Ђ. Крестић) колико је он оставио иза себе настављача који су се исказали као добри историчари из области којима је он деценијама као професор предавао!

У следећем пасусу је гомила подметања са тврдњама, на пример, да је Јасеновац био и радни логор! Питам: Шта је у томе спорно? Шта се радило у логору Кожара и колико је врста радионица у Старој Градишци било и шта су логорске економије?

У „апелу“ се закључује: „Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика, па због тога апелујемо на Вас као озбиљне људе и пастире нашег многострадалног рода, да сугеришете и утичете на епископа Јована да се окане ревизије историје и окрене истинском пастирском раду, а проучавање историје да остави историчарима. у противном, ако он настави без озбиљнијих научно утврђених доказа да смањује српске жртве пострадале у време НДХ нанеће велику штету не само нашој Цркви и држави већ и читавом српском народу“.

Вељко Ђурић Мишина

Нема потребе да браним владику Јована, желим да упитам свих 52 потписника: Када сте последњи пут били у Јасеновцу и да ли знате нешто о тамошњем манастиру?

На крају један савет, најпре старијим потписницима: Не траћите време које вам је још преостало, баталите празнословље и окрените се себи. А млађим: Купите неку књигу о Јасеновцу (која кошта знатно мање од Грајфове) или пошто знате нешто о интернету прегледајте наслове у ПДФ формату, на пример књигу Јована Мирковића „Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima“ и у њој забележите неки од наслова који ћете набавити и прочитати…

Поручујем вам: оставите Музеј жртава геноцида да се бави струком и науком, не нападајте неаргументовано мене јер ћу за собом оставити наследнике и солидну библиографију радова; не вређајте једног часног архијереја Српске православне цркве, јер вређате Цркву (и архијереје који су га изабрали за себи равног и дали му богомдано задужење).

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , , ,

25 replies

  1. Када би академик Крестић био моћан, он би сменио овог Мишину. Каља углед националног музеја.

    Свиђа ми се

  2. Mišina je dobar čovek i patriota. Ima različito mišljenje i to ne znači da treba da budemo pakosni prema njemu.

    Свиђа ми се

  3. Крестић је истраживао узроке геноцида у НДХ. Мишина то мора уважавати.

    Свиђа ми се

  4. Апелантима је Гдин Мишина дао вишеслојну лекцију и српски традиционални одговор који садржи:
    аргумент; оправдану самоодбрану; али притом и моралну лекцију да поведу рачуна о себи ”јер су дани заиста зли..”. Паметном доста…

    Свиђа ми се

  5. Одавно је српска историографија у суноврату, баш као и српска елита. У бару медиокритета, покушава да се увуче и један од моралних стубова националне историјске науке, и више од тога. Очито да је господин вршилац дужности почео да бљује своје несварене трауме из студентских и постстудентских дана, бавећи се најнижим квалификацијама и увредама здравог разума. А, зашто би му то било тешко, када је већ покушао а и даље несметано покушава да убије на стотине хиљада већ убијених Срба? Никодијевићева књига није ништа ново. Она је сепаратно објављивана годинама, а сад је само сублимирана у својих 215 срамних страница. У чему се огледао тај срамотни рад Музеја, из кога је форсирано објављивање памфлета који су били подударни са колегама из Хрватске леве оријентације? Толике године у Јад Вашему, са својим шефом Ћулибрком, где ради 800 људи, а број запослених у Београду ни макац од неколико послушника и хрватских пропагандиста, којима су једини узори Кочовић и Жерјавић? Је ли Мишина направио разгранату волонтерску мрежу кадру да покрије све некадашње и ове данас српске просторе? Је ли пописао стање матичних књига у НДХ? Је ли позвао страну интелектуалну и научну елиту да пише о бестијалним убијањима голоруког народа? Је ли прошао низ обале Саве да попише девастиране гробнице? Је ли послао младе историчаре у иностране архиве да трагају за грађом која ће потврдити размере злочина? Је ли омогућио постдипломске студије најтелентованијим историчарима, али и другим специјалностима који се баве геноцидом? Је ли направио атмосферу, да се обрати ужим и ширим националним слојевима у земљи и ван ње, да помогну амбициозан и ни мало лак рад Музеја? Срам да те буде Мишина, **** **** ***! Ако се ико бави бројевима то је Ваша однарођена група. **** **** *** сам би поднео оставку. Да власт има памети одавно више не би био ни вршилац дужности. А што се тиче библиографије коју остављаш за собом, биће пример бешчашћа незабележеног у новијој историји Србије. То нема везе са дипломом и титулом, него са образом, који ти и екипа немате.

    Свиђа ми се

  6. Odlican primer kako jedan castan covek – Misina, koji napise kvalitetan i argumentovan clanak, moze da bude unizen i upljuvan od komentatora – Baltazara, kukavicki skrivenog iza pseudonima.

    Свиђа ми се

  7. Аутор текста се потписао именом и презименом. Балтазаре, а ко си ти и шта си ти УРАДИО?

    Свиђа ми се

  8. A da pokrenete radnje koje bi odale pocast Rusima i Srbima , svim nevinim od dece do staraca stradalim od komunisticke partije?
    Komunisticka partija Rusije je Jasenovce imala daleko pre Jasenovca, sa daleko vecim brojem dece *vraga naroda* npr?
    A komunisti? Ili je moral obelezavanja zlocina i pamcenja zrtava i pocinilaca probirljiv?

    Свиђа ми се

  9. Deda Djole / Darko

    Није мени проблем, да се као и вас двојица, потписујем именом и презименом. Само, по мени је много битнија аргументација од провидне прохрватске и проватиканске пропаганде коју заступате.

    Свиђа ми се

  10. @ Deda Djole-Тата-Деда Ђоле
    Odlican primer kako jedan castan covek – Misina……………………..
    ++++
    Питај дедице, тог часног човека како је „ сарађивао „ са једним мучеником ***** **** *** ****
    …….Дирљиво сведочанство о нашем брату Димитрију Мирку Ћелићу речима брата Јована Ранисављева из Бачке. Бог да му душу прости!

    http://srbinaokup.info/?p=98502
    Срам вас било, обојицу.

    Свиђа ми се

  11. Погледајте шта нам се све, осим бесплатног сунчања, у свако доба дана и ноћи, нуди уважени деректор музеееја..

    – „Сећам се, додуше на основу казивања других, шта је Василије Ђ. Крестић пре две године изговорио..“

    Докторе наука, сећање је, само по себи, лична ствар, па се тако не можете сећати на основу казивања других, јер то нису ваша сећања. То се зове трач. Толико сте морали научити до 6. разреда основне школе. А пошто нисте, онда није ни чудо што не запазисте оно што јесу други, потврђени, доктори наука, који су вас учтиво послали да докторирате негде другде, али не и у Београду.

    – „.. поводом мојих речи о (не)квалификованости чланова консултантског тима за припрему разговора са римокатолицима око надбискупа загребачког Алојзија Степинца.“

    О вашој квалификованости да квалификујете залуд је издисати CO2, само ће нам ова мала Грета још ударити ПДВ због неодговорног доприноса глобалном загревању.. негоо.. Разговори се не воде „око неке личности“ (осим ако учесници разговора не колају, док личност седи на поду) него „у вези са“ неком личношћу. То би сте, као доктор наука, коме је писање примарни вид комуникације са јавношћу, опет морали знати. Ваш докторат нисам прочитао (и не ћутим се кривим), али, судећи по „вештини“ којом вам рукопис, већ након трећег реда, „удуплава“ слова, тамо ионако нема ничег вредног. Другим речима, Бог вам, како би рекла Дара Џокић, „није дао перо“, јер кад га узмете у руке, то, до почетка другог полувремена, постану виле за сено, ***** **** *** *** * * **** ******* **** *** **** **** **** **** **** **** ***** **** **** **** **** **** **** **** ***** **** **** **** **** **** **** **** **** **** **** ****

    – „Сећам се Василија Ђ. Крестића и његовог текста о Јасеновцу који је испод нивоа једног историчара..“

    Већ смо већ разлучили да ви не знате, докторе „историјских наука“, шта су то сећања, па отуд не чуди што остаје нејасно због чега уводите у причу сећање на лик аутора, ако је текст (а можда бити и садржај тог текста?) предмет сећања. Или је је овде реч о нивоу историчара чији ја мера… ВЂМ? Ако је то тако, а мнијем да вам је намера баш то кас’ти, онда није ни чудо што нам је историја ту где јесте. Но добро, такође смо рашчивијали да ви свет посматрате из жабље перспективе, тако да вас ни перо неће орлом начинити. Неке птице спрже крила летећи високо, а неке је Свемогући изместио на Антарктик.

    Ајд’ да више не малтретирам ****** ******* са сећањима.. ствари тек постају озбиљније, мада је академик Крестић опет „главни кривац“.

    Паз’ сад..
    „Из година мог студирања остало је сећање (опет? прим. АммА) на непријатне афере проф. Крестића са студенткињом Бранком Прпом и асистентом Драгом Роксандићем (о чему је писао професор др Радош Љушић..)“

    Seriously?! Дакле, жртве Крестићевих „афера“ (ВЂМ није нас удостојио пикантерија, па машти остаје да се поигра у песку.. ах, Крестићу враже мали, тко би то трекао?) постали су осведочена сплитска боркиња за борбу против укидања сећања на Сребреницу и мотор-промотерка српских гибаничара, као натуршчика, у драми Филозофија паланке, те један бивши асистенат, такођер кроата, коме (еее грео’те) није одобрено (Крестићу, ви ли сте ?) да брани докторат на Универзитету, па је, трчећ’ јадан, жедан, гладан, уздишући јој, морао да се потврди на Свеучилишту (САО-сећање ВЂМ са братом по муци отуд је сасма по мери). А да је то било само тако и пуј-пуке-да-изгубим-Службени-гласник-столицу-ако-лажем никако другачије, сведочи, нико други, до још један **** ***** Броја 1 из ТНТ групе, и прелетач из ДСС у СНС (шта ти је кад човек има перја), чији је најпознатији научни рад изашао из штампе под називом „Није срамота клекнути пред јачим“, након чега је доживотно заварио седећи трап за поменуту столицу, и тако дао пример ВЂМ (и његовим сећањима) како се државна фотеља третира као бабина им прћија. Да, исте оне бабе по чијем су, треба ли ли рећи, квалификованом, наговору спрашили за Београд, да тамо постану доктори наука и окаче наливку за прсни џеп сакоа.

    .. Има овде материјала за „Династију II“, али ми цајтнот куца..
    Наставити ће се…

    Свиђа ми се

  12. …sto nagoni neke ljude (o njima cesto pise Antonic) da tako svesrdno I srcano rade protiv svog roda. Cesto to nije hladni kes, cak ni pozicija, ponekad je to samo jedna labilna mentalna tacka koju treba samo ovlas pritisnuti. Kes i ‘cvarci’ su obicna ‘retro’ proza ali za ove tacke na Zapadu postoje citavi instituti za njihovo pronalazenje I stavljanje u korisnu funkciju.

    Свиђа ми се

  13. У смутним и преломним временима се људи хтели не хтели деле.
    На оне који имају интелектуално поштење и храброст и на оне који одмах или касније одустају од тога.
    Г. Мишина, као и многи, је одабрао добар део, као Марија.
    Дај Боже да и ови други доврше свој пут као Марта. Која одбаци сујету зарад Истине.

    Свиђа ми се

  14. @Marta-Marija-Mario

    Je l’ i Ljusic jedan od tih sto je takodje odbacio sujetu radi Istine?

    Свиђа ми се

  15. Ако су нам важни МИР и БУДУЋНОСТ НАШЕ ДЕЦЕ, онда не треба стално пребројавати мртве из прошлих ратова, већ градити мир са суседима. Као што раде паметни народи. После три страшна рата, Французи и Немци су саградили заједницу у којој већ 70 година владају мир и просперитет. Заједницу у коју су временом ушли скоро сви европски народи. У 2 Св рату Немци су изгубили све : велике територије и на истоку и на западу али су се посветили себи, избројали, засукали рукаве и изградили моћну и поштовану државу која има одличне односе са свим суседима. Чак и са највећим непријатељем из рата, са којим заједнички гради већ други гасовод…..

    Свиђа ми се

  16. …zar nismo to vec uradili 1918 i 1945? Da probamo jos jednom pa nek ide zivot? Mozda, treca-sreca?

    Свиђа ми се

  17. Балтазаре, буди поштен па пренеси чланак на свој сајт. Или **** ****** ** опет удари на подмладак. Срам те било!

    Свиђа ми се

  18. И док се ми на овом сајту прегонимо о броју жртава и међусобно вређамо, НЕКО се задовољно чешка и сеири . . .

    Тај НЕКО је суспендовао институције државе и шчепао сву власт ; он противуставно располаже свим добрима у земљи – обећава, дели новац, проглашава пријатеље и непријатеље, тужи, суди и пресуђује у исто време . . . Погледајмо чланак професора Бодина Старчевића у ДАНАСу :

    https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/zivimo-imitaciju-zivota/

    Свиђа ми се

  19. Број жртава није могуће утврдити никако осим пописом. Паметни Јевреји су тако урадили. А Срби? Срби нису јер су били жртве комунистичке тековине зване ‘братство и јединство’.
    Попис је урађен делимично и подразумева број жртава којим располаже Музеј жртава геноцида. Никад нико није рекао да је то коначан број. Речено је да је то број ПОПИСАНИХ жртава.
    Господо, не наседајмо на рад непријатеља.
    Њима је циљ да се свађамо око броја жртава и да за то време не доказујемо умешаност тадашње хрватске државе у планско истребљење Срба (Јевреја и Рома). Ово ‘Јевреја и Рома’ стављам у заграду јер се они сами за себе, а заједно с нама боре против ревизионизма, а акценат ове расправе је на наводном ревизионизму над српским жртвама.
    Дакле, поновићу још једним- нико не ревидира историју већ јој пописом пруступа методолошки, научно.
    А кривци су у комунистичким редовима. Нису кривци др Мишина, владика Јован, др Срђа Трифковић и остали који се залажу за научни приступ и методологију, већ они који нису обавили попис одмах после рата. Сад је то немогуће извести.
    Неко је помињао прекопавање Јасеновца и ДНК анализу. Није ни то могуће. Свакако нису све жртве ту покопане и опет немамо тачан број. Колико их је завршило у јамама Велебита? И ко зна где све не…Уосталом, мислите ли да би данашња Хрватска дозволила прекопавање Јасеновца? Ко би им наредио? ЕУ која дозвољава усташке симболе и поздраве?
    Наше је да обзнанимо геноцид почињен над Србима. Доказе имамо.
    И док у Сребреници граде геноцид на измишљених 8000 жртава, нама је мало наших 90 000 пописаних?
    Време је да се уозбиљимо и да коначно схватимо да је та прича о броју жртава подвала наших непријатеља. Имамо довољно доказа и жртава пописаних да коначно пред свет изађемо с доказима да се над нама, Србима, врши континуирано истребљење већ 100 година.

    Свиђа ми се

  20. Апелујем на аргументовану расправу и молим оне који нису сагласни да образложе зашто нису?
    Образложите:
    1. Да ли је исто ако говоримо о броју ПОПИСАНИХ и броју КОНАЧНИХ жртава?
    2. Да ли имамо доказе да је над нама Србима извршен геноцид? Ја тврдим да имамо и да су докази у документима које је креирала хрватска држава, а не у броју жртава. Понављам још једним, сребренички наводни геноцид се темељи на 8000 убијених што је више од 10x мање од пописаног броја настрадалих од нацистичко/фашистичко/усташке фаланге.
    3. Ко је крив за то што нису пописане жртве темељно и систематично?
    Срби огласите се! Ово је наша тема, наше питање, наша борба.
    Све ћутолиге који лупају минусе без аргументације сматрамо инструисаним да то раде.
    Уосталом, нисмо сви толико технички неедуковани па да не знамо како се праве лажни налози с бројних лажних интернет адреса.

    Свиђа ми се

  21. Јелена Веин

    Имена жртава никада нису била приоритет Јована Ћулибрка, па самим тим и људи које он поставља, а посебно дугогодишњег вршиоца дужности директора Ђурића.
    Музеј се никада није бавио активностима у том смеру, већ је чекано да се саме жртве јаве, што је признаћете сасвим нова, научна методологија. Основа свих директора Музеја је био списак неуспелог и званично непотпуног пописа из 1964. из кога нису ни покушали да искораче, укључујући јавност, Цркву, потомке. Сам владика већ дуги низ година протежира број од 100 до 150.000 убијених у Јасеновцу, у чему га следе Драган Цветковић, упосленик Музеја, који често, а већ с почетка овог века, наступа често по Хрватској, значајно ревидирајући са хрватским повјесничарима бројеве српских жртава. Не мали број салонских интелектуалаца, који су прочитали можда тек по коју књигу, али се никада нису бавили озбиљаним истраживањем, које подразумева да уроните у какву такву грађу широм Европе, приклонио се овој бласфемији, а Срђа Трифковић изјави пре који дан да је укупан број српских жртава у НДХ 300.000, а у Јасеновцу трећина од тога.
    Дакле, Музеј је тај који се бави превасходно бројевима, а не потомци жртава који желе другачији приступ. Не знам колико пута треба да понављам, да су се њихови наступи и оно што зову научном методологијом, свели на просте математичке обрасце, које су уочи распада Југославије лансирали прво Кочовић, па затим Жерјавић, и који нису били ништа ново, али су у доброј мери послужили за сатанизацију Срба, као митомана и манипулатора, с којима угрожени народи више неће да живе. С тим се мантра све до данас, мада су пописи из 1931. па потом и готово сви након Другог светског рата јако непоуздани. О томе су више писали словеначки демограф, Долфе Вогелник, који је једно време био и директор Савезног завода за статистику у Београду, а након тога и ректор Универзитета у Љубљани и касније др Лазо М. Костић. Вогелник је након покушаја једног броја демографа и статистичара у оно време (педесетих година), изашао са јасним ставом, по коме број стварних жртава није ни 1,7 милиона већ милион и 814.000. Ту бројку је навео као доњи праг, а сматрао је, да је стварни број жртава преко 2 милиона, а број демографских између 2,9 и 3.25 милиона. Он је јасно указао на чињеницу да су пописи у Краљевини били, посебно у неким бановинама, свесно опструирани. Преко Вогелникових ставова сви добошари распада Југославије прелазили су без дубље а некада и икакве анализе. Вогелник, као што рекосмо није био Србин него Словенац.
    Посебно је интересантна књига др Лазе М. Костића, објављена у емиграцији 1973. о попису из 1971, где указује на бројне фалсификате, посебно у Хрватској и АП Косово. Примери су невероватни и треба их прочитати. Дакле, пописи у Југославији су одувек били спорни због политичког фактора, препуни фалсификата, па је ваљда логично да институције које је држава основала, попут Музеја, крену тежим али исправијим путем. Већ сам у ранијим коментарима наводио шта би људима у Музеју требало да буду приоритети. Ова гарнитура, арогантних, охолих и самољубивих појединаца очито је да ради против српских интереса, било свесно, било несвесно, и није спремна на икакве добронамерне сугестије које имају за циљ што бољи рад институције.

    Свиђа ми се

  22. Говорио је пре 35 год.у Торонту..Говорио до суза.Огромна мржња.Егоизам је јачи од еволуције Самоћа од љубави А Бог нас само гледа.

    Свиђа ми се

  23. @Јелена Веин

    Ви се, дражејша, понајпре морате навикнути да то што вам је неко лупио минус не значи да се јавио са „лажне адресе“. С друге стране, то засигурно значи да су ваша очекивања, након што сте предали коментар, била „ал’ сам ово написала, сад кад запљуште плусићи“, да би пусти санак прекинула јава, а вама адреналин облио разум. Другим речима, својим накнадним јављањем сте показали да сврха вашег коментарисања није да унапредите расправу него да нахраните сопствени его. Узгред, као неко ко више од 30 година зарађује хлеб радећи у пољу информационе технологије, а више од деценије на њиви „облака“ и „обезбеђења“, јамчим вам да не постоје лажне адресе у интернет протоколу. Све су праве, иначе их протокол не би прихватио и све су, сами тим, легалне. А ја сумњам да коментатори са СС користе други пар рукава, тј. могућност да се у пет минута јаве и из Чикага и Сингапура и Цириха, а да све време заправо седе у Младеновцу, само да би вама лупили још понеки минус. Многи од њих троше слободно време углавном у шетњи с унуцима. Атерирајте драга. Ако збиља желите да упаднете у сендвич машинерију, ова страница није та адреса. Толико о пошти.
    Балтазар вам је одговорио баш онако како сте тражили, аргументовано и уз обиље лако проверљивих података, раскринкавајући имена и институције, за које ви тврдите да нису криви ни за шта, а неки од нас виде да јесу, па пошто се и сумњичави и, како оно рекосте, .. „технички едуковани“, не сумњам да ћете похрлити да искористите оба атрибута који вас красе. Ја ћу, пак, додати нешто о бројевима, напосе у оквиру једног старог питања у новом руху – „мало ли је?!“ (чак сте га и ви поставили помињући цифру од 90 хиљада пописаних имена). То реторско питање је, на моје запрепашћење, у једном ТВ гостовању ономад поставио и Срђа Трифковић (означавајући 300 до 350 хиљада као плафон), причајући о својој новој књизи, Усташе – балканско срце таме, која је, по мом мишљењу, одлична књига као таква, у којој има прегршт нових детаља, посебно о развоју усташког покрета. Оно (питање) је само доказ више да и зналци падају (у овом случају, бојим се, свесно) у замку преноса историјских односа Срба и Хрвата у односе између Србије и Хрватске, што и јесте превасходна намера режима бугојаснког муфтије. Из неког разлога им се жури да се, за њихових живота, договоримо кол’ко меса живе ваге је прихватљиво, па да почнемо да „живимо као сав нормалан свет“. Зато Мишина&Co и наступају с позиција неоспорних „ауторитета“ на које, евидентно, нису постављени по научним заслугама, а ви им терцирате одборавајући само њима те некакве „научне методе“, које су, узгред, сучељене другим резултатима, барем једнако научним, на шта Мишина научно одмахује руком, трпајући све то под појам лаж (као што рецимо Живановића, јединог живог човека који је ископавао сонде у Јасеновцу, непарним данима назива лажовом). Зар збиља треба нека превелика памет да би се схватило да након Јасеновца (и као парадигме за Јадовно, Градишку, Секулиће, Пребиловце, ..) нема више договора између Срба и Хрвата? Никад. Ако је то тако, а јесте, коме се онда и зашто жури да баш сад удари горњу „научну“ границу броја жртава? Ми најпре морамо да уврежимо културу сећања, у јавну свест, на начин како су то, рецимо, учинили Јермени, који нису поклекли ни 100 година након геноцида и нису се обазирали на то што Турци поричу сваку жртву. Сваки Јермен у свету, од Шарла Азнавура, преко Шер и Атома Егојана, је, не обазирући се на средину, критике и подсмехе, научен да негује и шири културу сећања, сходно могућностима, и да безусловно прихвата број не мањи од милион, ако се покрене и питање броја жртава. „Паметни Јевреји“, како их назвасте, имају ту чувену цифру од 6 милиона, која полукружи полуЕвропом још од средине 19. века, и коју је, међу осталима, поменуо нико други до Адолф Ајхман. Нико их не пита што им у Јад Вашему недостаје 2 и по милиона имена у бази да је комплетирају, уз назнаку и да међу пописанима има неколико стотина хиљада имена која се провлаче кроз више упоредних спискова. А кад Срби кажу да „педантни“ Немци у својој преписци помињу 400 хиљада до средине ’42, а да се Лубурић хвали сличном цифром у истом периоду, српска „елита“ прави психо-профил месара Макса, оцењујући га, научно јакако, неспосбним да уради тако нешто за тако кратко време. Обичан хвалисавац. Дакле, код Јевреја се искази самих есесоваца узимају најозбиљније, а код нас „ма шта зна побеснели Макс“. Овај Грајф гостује у глобалним медијским кућама, где му Енглези, Немци и Французи шокирани постављају питање „како ми раније нисмо знали за тај Јасеновац“, „700 хиљада, да ли је могуће?“, показује твитер поруке где му усташе отворено прете да ће му доћи главе, а наш Мишина га трпа у штеточине, и лечећи трауме из студентских дана, из удобне београдске фотеље, пљује по Василију Крестићу коме, да је среће, не би смео ни воде принети, ниподаштавајући потписнике Апела, од којих већина њих од њега може направити оригами. Е то вам је та нучна елита за коју ви Јелена тврдите да није крива.
    Дакле, питање фирме ВЂМ and Co. (а унеколико и ваше) „мало ли је“ је на само један корак од „довољно је“. Ваше инсистирање на броју пописаних који је „десет пута већи“ него онај најнадуванији о Сребреници, поклапа се, неким чудом, са бројем који даје један „угледни“ комунистички академик, писац Вјекослав Калеб, казавши још 1971. да „они који удесетостручују број убијених у Јасеновцу, знају добро да је у том логору убијено далеко највише Хрвата, али они хоће да уновче туђу крв“. Тако се ваших „мало ли је“ десет пута више, поклапа са усташким 10 пута мање, а сумњам да желите да се ваше име помиље у истој реченици са тим зверима. Ви не схватате изгледа да ће број пописаних, а он никад неће бити ни близу броју жртава, бити, у наредној фази зацементиран као коначан, а број од 88 хиљада бити довољан Хрватима да изведу закључак да су Срби од првог момента мегаломанске лажовчине и да су у Јасеновцу махом страдали „хрватски грађани“. Дакле управо однос Србија-Хрватска, а не Срби и Хрвати, чији је крајњи циљ одсуство сваке слике Срба у Хрватској у било ком временском периоду.
    Поставити такво питање је, дакле, не само дрско и неодговорно (били ви тога свесни или не), него и екстремно опасно по сваки даљи посао на утемељењу јавне свести, јер показује да је све подложно јавној лицитацији, укључујући и људске животе, управо оној политици какву води садашњи председник Србије и којој се, понајпре руковођени личним, себичним поривима, приклањају Вељко Ђурић и њему слични, који критику владике Јована одмах преводе у напад на СПЦ (а то је заправо баш оно што раде и он и Ћулибрик, по истој методи као и Вучићев „јавни друштвени дијалог“), а која нас је довела до тога да председник располаже Косметом као бабовином и пита „ко даје више“.
    Надам се да је ваш префињени укус са аргуметовану распру овим бар мало заголицан.

    Свиђа ми се

  24. Истини за вољу, извесни екуменисти и гебелсовци међу тзв. „Србима“ ревизионистима, манипулаторима и страним плаћеницима, намерно негирају и умањују србске жртве хрватског – усташког режима у тзв. Независној Држави Хрватској, како би унели пометњу у једно особито осетљиво питање.

    Наша света и мученичка Српска Православна Црква званично је утврдила трагичан биланс страдања нашег обезглављеног, окупираног, потлаченог и пониженог српског народа у Другом светском рату и о томе нема дискусије.

    Према једном саопштењу Светог Синода Српске Православне Цркве, које је публиковано у „ГЛАСНИКУ“, дословно стоји:

    „Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла, двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију. Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена. Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14 остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…“ ( Види: Гласник СПЦ, Београд, број 1 – 3, март 1951, страна 10).

    Исторска је чињеница, да је Адолф Хитлер на митингу у Оберсалцбергу 22. aвгуста 1939 године цинично подсетио своје специјалне једнице СС-а на геноцид над Јерменима, који и њима треба да служи као модел. Хитлер је дословно рекао:
    “Убијајте без сажаљења, мушкарце, жене и децу… На крају крајева, ко данас више говори о истребљењу Јермена…” – “Adolf Hitler cynically recalled the genocide of the Armenians, wich was to serve as a model for those to come. At a rally with his special units of the S.S. at Obersalzberg on August 22, 1939, Hitler instructed them “to kill without pity, men, women and children… After all, he observed, who speaks any more today of the extermination of the Armenian…” – (Види: Transcript of The Nuremberg Trials as reported in the New York Times, November 24, 1945, – Транскрипти Нирнбешког Суда према извештају “New York
    Times” od 24. новембра 1945).

    Такође, у Лондонском издању Тошићеве издавачке куће „Наше дело“ и његовог билтена „Наше речи“ око којих су се окупљали извесни екуменисти, интернационалисти, ђиласовци, филокомунисти, фашисти, масони и шпијуни енглеског интелиџенс сервиса и америчке ЦИА, штампана је књига др Богољуба Кочовића „ Жртве Другог светског рата у Југославији“, London, England, 1985. Кочовић је у књизи свесно извртао историске чињенице када су у питању наше српске жртве. Његова гебелсовско-ревизионистичка књига се ни по чему не разликује од извесних гебелсовских –ревизионистичких и расистичких књига, које су публиковане на енглеском, француском и немачком језику у Европи и Америци, у којима су извесни гебелсовци оспоравали геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, јер кобајаги јеврејске жртве нису биле веће од 200.000 до 300.000 хиљада! (Види: Austin J. App, The six million swindle, Baton Rouge, Louisianana, USA, 1977; Professor A. R. Butz, Hoax of the twentieth century – Total documented , proof the “extermination” of European Jews never took place, Torrance, California, USA, 1984; Richard Harwood, Did six million really die, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1978; Dr Paul Rassinger, Drama of the European Jews, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1977; David Irving, Hitler’s war, Metairie, LA, USA, 1982; Conrad Grieb, American manifest destiny and the holocaust, Metairie, LA, USA, 1980; Ernest Zundel, The west, war and Islam and did six million really die, Toronto, 1981).

    У овом контексту вредно је указати на извесне негаторе геноцида над Јеврејима у Другом светском рату, међу којима је било и оних који су протерани из Сједињених Америчких Држава и Канаде или допали затвора због негирања геноцида. Потсетили бисмо читаоце Вашег цењеног портала на извесне негаторе геноцида по националној припадности како су пдредстављени на Википедији:

    Category: Holocaust deniers by nationality
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Subcategories
    This category has the following 11 subcategories, out of 11 total.
    A • American Holocaust deniers‎ (52 P) • Australian Holocaust deniers‎ (7 P)
    B • Belgian Holocaust deniers‎ (5 P) • British Holocaust deniers‎ (21 P)
    C
    • Canadian Holocaust deniers‎ (7 P)
    F
    • French Holocaust deniers‎ (15 P)
    G
    • German Holocaust deniers‎ (1 C, 11 P)
    • Greek Holocaust deniers‎ (3 P)
    I
    • Iranian Holocaust deniers‎ (7 P)
    S
    • Swedish Holocaust deniers‎ (3 P) • Swiss Holocaust deniers‎ (5 P)

    Category: American Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „American Holocaust deniers“
    The following 50 pages are in this category, out of 50 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Steven L. Anderson
    • Andrew Anglin
    • Austin App
    B
    • B.o.B.
    • Harry Elmer Barnes
    • Owen Benjamin
    • Don Black (white supremacist)
    • Arthur Butz
    C
    • Willis Carto
    • Craig Cobb
    • David Cole (journalist)
    D
    • Larry Darby
    • Lorraine Day
    • David Duke
    F
    • James H. Fetzer
    • Edward Reed Fields
    • Bobby Fischer
    • Benjamin H. Freedman
    G
    • Hutton Gibson
    • Philip Giraldi
    • Kenneth Goff
    H
    • Matthew F. Hale
    • Michael A. Hoffman II
    • David L. Hoggan
    I
    • Augustus Sol Invictus
    J
    • Charles C. Johnson
    • Arthur J. Jones
    L
    • Fred A. Leuchter
    • Alex Linder
    • Lana Lokteff
    M
    • James J. Martin
    • Daniel A. McGowan
    • Gerard Menuhin
    • Tom Metzger
    • Eustace Mullins
    P
    • William Luther Pierce
    • Michael Collins Piper
    R
    • Ingrid Rimland
    • Thomas Robb (activist)
    • George Lincoln Rockwell
    • R. J. Rushdoony
    S
    • Hans Schmidt (Waffen-SS)
    • Gerald L. K. Smith
    • Joseph Sobran
    • Kevin Alfred Strom
    • Robert Sungenis
    T
    • Hal Turner
    U
    • Ron Unz
    V
    • James von Brunn
    W
    • Bill White (neo-Nazi)

    Category: Australian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Australian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • John Tuson Bennett
    • Eric Butler
    H
    • Peter Hartung
    • Taj El-Din Hilaly
    M
    • Geoff Muirden
    R
    • Michèle Renouf
    T
    • Gerald Fredrick Töben

    Category: Belgian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    • Belgium portal
    Pages in category „Belgian Holocaust deniers“
    The following 5 pages are in this category, out of 5 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    D
    • Léon Degrelle
    L
    • Laurent Louis
    P
    • Robert Poulet
    R
    • Roeland Raes
    V
    • Siegfried Verbeke

    Category: British Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „British Holocaust deniers“
    The following 21 pages are in this category, out of 21 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • Hastings Russell, 12th Duke of Bedford
    • Jane Birdwood, Baroness Birdwood
    • Joshua Bonehill-Paine
    C
    • Doug Collins (journalist)
    E
    • Richard Edmonds
    G
    • Nick Griffin
    H
    • Anthony Hancock (publisher)
    I
    • David Icke
    • David Irving
    J
    • Colin Jordan
    K
    • Nicholas Kollerstrom
    M
    • David McCalden
    • Gerard Menuhin
    • David Myatt
    R
    • John Kingsley Read
    • Michèle Renouf
    • Jack Renshaw (activist)
    S
    • Simon Sheppard (activist)
    T
    • John Tyndall (politician)
    V
    • Richard Verrall
    W
    • Richard Williamson (bishop)

    Category: Canadian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Canadian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • Jane Birdwood, Baroness Birdwood
    C
    • Craig Cobb
    • Doug Collins (journalist)
    F
    • Paul Fromm (white supremacist)
    K
    • James Keegstra
    R
    • Ingrid Rimland
    • Malcolm Ross (school teacher)

    Category: French Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „French Holocaust deniers“
    The following 15 pages are in this category, out of 15 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Claude Autant-Lara
    B
    • Maurice Bardèche
    C
    • Louis-Ferdinand Céline
    D
    • Louis Darquier de Pellepoix
    • Dieudonné M’bala M’bala
    • François Duprat
    F
    • Robert Faurisson
    G
    • Roger Garaudy
    • Alain Guionnet
    J
    • Jean-François Jalkh
    L
    • Henry de Lesquen
    R
    • Paul Rassinier
    • Vincent Reynouard
    T
    • Georges Theil
    • Serge Thion

    Category: German Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Subcategories
    This category has only the following subcategory.
    C

    • German people convicted of Holocaust denial‎ (11 P)
    Pages in category „German Holocaust deniers“
    The following 11 pages are in this category, out of 11 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    F
    • Georg Franz-Willing
    G
    • Hermann Gauch
    • Hans F. K. Günther
    M
    • Princess Marie Adelheid of Lippe
    R
    • Otto Ernst Remer
    • Jürgen Rieger
    S
    • Hans Schmidt (Waffen-SS)
    • Wilhelm Stäglich
    T
    • Gerald Fredrick Töben
    W
    • Christian Worch
    Z
    • Ernst Zündel

    Category: Greek Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Greek Holocaust deniers“
    The following 3 pages are in this category, out of 3 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    K
    • Ilias Kasidiaris
    M
    • Nikolaos Michaloliakos
    P
    • Konstantinos Plevris

    Category: Iranian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Iranian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Hassan Abbasi
    • Mahmoud Ahmadinejad
    E
    • Saeed Emami
    K
    • Ali Khamenei
    M
    • Naser Makarem Shirazi
    R
    • Mohammad-Ali Ramin
    T
    • Mohammed Taheri

    Category: Swedish Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Swedish Holocaust deniers“
    The following 3 pages are in this category, out of 3 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    C
    • Ingrid Carlqvist
    N
    • Carl O. Nordling
    R
    • Ahmed Rami (writer)

    Category: Swiss Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Swiss Holocaust deniers“
    The following 5 pages are in this category, out of 5 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Gaston-Armand Amaudruz
    G
    • François Genoud
    • Jürgen Graf
    H
    • Ahmed Huber
    S
    • Bernhard Schaub

    Categories:

    • Holocaust deniers by nationality

    (Види: https://en.wikipedia.org/wiki/Category:Holocaust_deniers_by_nationality… ).

    Свиђа ми се

  25. Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу, не би се на овако непримјерен начин обрушавао на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби.
    У вом прилогу је „на дневном реду“ поново Академик Василије Крестић али Мишина пише и да на званичном сајту Музеја жртава геноцида нема ни једне ружне речи о Милану Булајићу али ево шта је не тако давно писао:
    „Милану Булајићу је довољно само захвалити што је учествовао у формирању Музеја жртава геноцида. И ништа више! Овом приликом не бих о његовој нарцисоидности, разним малверзацијама, сарадњи са страним обавештајним службама, убрзаним пензионисањем и напрасним именовањем за директора новоосноване институције!“

    Да би знали колико нас је покојни др Мулан Булајић задужио, нама потомцима жртава Покоља не треба „накнадно сјећање и памет“ Вељка Ђурића. Оним млађима препоручујем да прочитају прилог на нашем порталу: Ко је био Др Милан Булајић? ( https://jadovno.com/ko-je-bio-dr-milan-bulajic/#.XbmCNNV7m71 ).
    Оптужбе и инсинуације да се „нарцисоидни“ др Милан Булајић бавио „разним малверзацијама“ дакле био лопов и криминалац, и „сарађивао са страним обавештајним службама“, дакле био и издајник народа, превише је и ако долази из уста и пера Вељка Ђурића који је сметнуо с ума да покојник има живућу супругу, дјецу, унуке, пријатеље и поштоваоце.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s