Најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама је 1:12
Фото: Д. Јевремовић
Ако Влада Србије жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору потребан је довољно широк распон зарада, што тренутно није случај, нити се планира. Лекар специјалиста има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника. Док међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама 1:12.
Последица тога јесте да је јавни сектор атрактиван радницима са просечним и испотпросечним квалификацијама (који би били продуктивнији у приватном сектору), а дестимулативан за најстручније и најпотребније запослене који онда напуштају јавни сектор.
Ово је оцена Фискалног савета изнета у недавно представљеном документу „Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: Од недовршене реформе до одрживог система”.
Фискални савет најпре препоручује да се у систем платних разреда укључе сви државни сектори, што тренутно није случај. Око 20 одсто запослених, односно полиција, војска, функционери је ван система платних разреда, што није случај у другим европским земљама, које су систем зарада у јавном сектору уредиле (Словенија, Румунија).
У Србији је новим законом о систему плата у јавном сектору дефинисан распон између најнижег и највишег 1:7,5 што само по себи не би био толики проблем (будући да су из јединственог система зарада тренутно искључени руководиоци на најодговорнијим позицијама).
– Проблем је у томе што је основица са којом би се множили прописани коефицијенти планирана сувише ниско – на нивоу који је тек нешто изнад половине минималне зараде. То практично значи да су најнижи коефицијенти (у распону 1 до 2) бесмислени јер би сви запослени са овим коефицијентима примали исту, минималну зараду, а стварни распон између најниже и највише зараде у држави не би био 1:7,5 већ приближно 1:4, што је испод сваког европског стандарда – упозорава Фискални савет.
Кључан део реформе система зарада, према мишљењу овог стручног тела јесте то да се основица за зараде пропише на нивоу блиском минималној заради. Само тако ће се добити довољно добри распони зарада у оквиру којих ће моћи да се адекватно плате најстручнија и најодговорнија радна места у земљи.
Прилагођавање на нови систем требало би да траје најмање три до пет година. У том периоду, плате најстручнијих запослених у држави расле би по стопи од преко 10 одсто годишње, док би се плате запослених са просечним квалификацијама (које су већ знатно изнад плата у приватном сектору) индексирале само са стопом инфлације.
– Друга важна промена у односу на садашњи систем јесте смањење коефицијента у просвети. Синдикати у просвети изборили су се за релативно високе коефицијенте у тој делатности, што би (уколико се усвоји предлог Фискалног савета да основица буде блиска минималној заради) значило да просечна плата наставника у средњој школи буде око 100.000 динара, тј. скоро два пута већа од просечне плате у земљи, што није забележен случај у упоредивим земљама Европе – наводи Фискални савет.
Фискални савет не спори да је реформа зарада и запослености велики стручни и политички изазов, али скреће пажњу да је највећи број европских земаља био у стању да на тај изазов успешно одговори.
– Међутим, главни изазов ове реформе није њен стручни део јер ту постоје задовољавајући капацитети у државној управи, који с тим могу да се носе. Проблеми с којима влада годинама не може да се избори су политичке природе. Потребно је да се надвладају интереси и притисци најмоћнијих синдиката и да се престане са доношењем популистичких одлука, што је, по свему судећи, главни разлог због ког ова важна реформа још увек није спроведена – наводи Фискални савет.
Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, недавно је представљајући овај документ рекао да су платни разреди још једном одложени и да их влада очигледно не сматра важном реформом. Подсетио је да се најављују још од 2013. године и истиче да се њихово увођење одлаже до 2021, као и да су у претходне четири године произвољно повећаване зараде. Навео је пример рачуновође у МУП-у коме је плата у том периоду повећана 28 одсто и рачуновође у Министарству пољопривреде коме је плата повећана 12 одсто, иако оба запослена раде исти посао код истог послодавца (државе).
Ружић: Уводимо платне разреде током 2020.
Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић изјавио је јуче да ће нови платни разреди бити уведени током идуће године и најавио да ће уследити нови циклус разговора са синдикатима, како би се фино нијансирали платни разреди.
Маријана Авакумовић
Categories: Вести над вестима
Није највећи проблем у томе што лекар специјалиста има платру “само три пут већу од чистачице#” (јер је и чистачица важна јер и она нешто “чисти”, Од тога је много већи проблем што у нашим условима рада и живота ни доктор са трри шпута већом платом ни чистачица са три пута мањем платоом, тешко могу да преживе и доктор и чистачица.