Небојша Катић: Популизам и либерални аутизам

У моћној економској локомотиви Европе око 40 процената домаћинстава не поседује ништа или, како се то економским речником каже, вредност њихове нето имовине равна је нули

Илустрација: М. Каличанин

Либерални демократски поредак је у опасности. Срећом, водећи западни медији и утицајни интелектуалци успели су да открију и демаскирају виновнике таквог стања – за све су криви националистички оријентисани популисти и наравно, Руси који их подржавају и подстичу.

Управо је објављен и манифест против популизма, који позива „европске патриоте” (баш тако) да устану у одбрану Европе и њених либералних вредности. Реч је о отвореном писму које је 25. јануара публиковао француски дневник „Либерасион”, а потписало га је 30 познатих светских писаца и интелектуалаца, укључујући и Абдулаха Сидрана.

Иницијатор манифеста је филозоф Бернар Анри-Леви, нови Волтер, савест Француске (а и шире), симбол интегритета и интелектуалног поштења. Нема тог хуманитарног бомбардовања које Леви није подржао и за које се није залагао. Нема тих жртава, туђих дабоме, које Леви не би поднео како би се либерални поредак ширио планетом. Узгред, док је Леви писао свој манифест, други промотор либералних вредности – Џорџ Сорос, у Давосу је позивао на још жешћи сукоб Запада са Кином. Том приликом, Сорос је председника Кине прогласио за највећег непријатеља отвореног друштва.

Није спорно да популизам јача свуда, па и у Европи, и није спорно да су манифестације тог популизма често непријатне и опасне. Мало је вероватно и да ће популисти решити социјалне и економске проблеме који су и довели до њиховог успона. Вероватније је да ће се социјални конфликти само заоштравати и да ће се друштва додатно поларизовати. Али, пораст популизма није узрок малигних социјалних процеса, већ је њихова последица. Глобално стање, поготово стање у развијеним западним друштвима, чедо је управо либералних спасилаца.

Зато није чудно да је луцидном уму потписника манифеста промакао социјални и економски контекст у којем популизам цвета. Терет изласка из финансијске кризе (тзв. Велике рецесије) и спасавање банака и њихових профита преваљени су на леђа грађана. Банкари су тако добили јефтини новац, а грађани политику жестоке буџетске штедње. Глобалне корпорације раде шта желе и политичке и интелектуалне елите су у џепу те олигархије и на њиховим платним списковима. У Европској унији се око 30.000 лобиста стара о интересима великог бизниса, док се о интересима већине грађана одавно не стара нико.

Небојша Катић (Извор: Политика)

Потписницима је промакло да већ деценијама социјалне неједнакости расту, да примања стагнирају, да грађани живе све теже и несигурније, и да ће нове генерације, први пут у модерној историји, живети лошије од својих родитеља. Оштром оку умних потписника манифеста промакле су и неке занимљиве чињенице из европског дворишта, и то из његовог најразвијенијег дела.

Ако је веровати француској министарки за рад, 87 процената оних који се данас запошљавају добија посао само на одређено време, већина тек на период краћи од месец дана, а чак трећина добија посао само на један дан, или само на пар сати дневно. Власти су установиле да је проблем у превисоким порезима који ометају функционисање флексибилног тржишта рада. Макронова администрација зато спроводи пореску реформу, али такву да од ње профитирају пре свега најбогатији Французи који чине чак један проценат укупног становништва. Велики број грађана због тога је „пожутео” од беса и сваке суботе (агресивно) демонстрира градовима Француске.

На другој страни Ламанша, у покушају да напусти ЕУ, Уједињено Краљевство се нашло у највећој кризи у својој послератној историји. Брегзит је непосредна последица пре свега великог социјалног незадовољства које се годинама таложило. Незадовољство се сада излило на погрешну страну и прети да угрози не само будућност, већ и сам опстанак државе.

На источној граници Француске, у стабилној Немачкој, социјалне неједнакости су тако нарасле да су данас највеће у еврозони. У моћној економској локомотиви Европе, око 40 процената домаћинстава не поседује ништа или, како се то економским речником каже, вредност њихове нето имовине равна је нули. Они својој деци неће имати шта да оставе. Само око 45 процената немачких домаћинстава има станове и куће у свом власништву – много мање него што је то случај у сиромашној Србији, на пример. Око 20 процената запослених има или веома ниска примања, или преживљава од привременог или повременог рада. У том контексту, стимулисање великог прилива имиграната вероватно служи томе да се у Немачкој ништа не промени.

Све кључне економске и социјалне проблеме либерална мисао систематски игнорише и аутистично истрајава на конзервирању постојећег стања без обзира на последице. Морало би бити јасно да су либералне идеје зачете почетком 19. века изгубиле свој сјај, да је глобални амбијент драстично промењен и да се на изазове новог времена не може одговарати увек истим, старим фразама. Остане ли тако, грађани ће наставити да гласају за промене, за било какве промене, макар и за горе или најгоре. Статус кво је постао неподношљив.

Аутор је пословни консултант

(Политика, 4. 2. 2019)

Небојша Катић у емисији „Време је за елиту“ (РТС)

Доста давно (22. 6. 2016) дао сам интервју РТС-у за емисију “Време (је) за елиту”. Интервју је водила госпођа Зорица Пантелић и траје око 50 минута. Емисија је први пут приказана на РТС3 10. 2. 2019. и репризирана је 11. 2. 2019. написао је Небојша Катић на свом блогу. 

„Цивилизација која се свела на само две повезане идеје – профит и конзумеризам, нема више шта да понуди или обећа – чак ни раст потрошње. Друштвом се надаље може владати само страхом – од губитка посла, од тероризма, од имиграната, од других. Систем у коме је све на продају, који од човека упорно покушава на направи робу, у коме економија контролише друштво, а не друштво економију, пре или касније завршава у злу и крвопролићу“ – Небојша Катић.

***

„По мом мњењу, кључан елеменат среће, односно стабилности личне, је везан за осећај сигурности, дакле, ако имате сигуран посао и сигурна примања, она не морају бити висока. Међутим, пошто нас нова економија учи да је сигурност запослења „пасе“, то је депласирана категорија, да је то нешто што треба да буде флексибилно, људи су неуротизовани. Можете изгубити посао  –  кад изгубите посао губите све. Живимо у времену кредитне културе, људи су се задужили. Ако изгубите посао – изгубићете и стан, на пример. Изгубићете и ауто, који сте такође купили на кредит.

Дакле, говорим о томе да нам се намерно намеће тема новца, да би нас одвукла од много важније теме – а то је сигурност запослења. То је тај кључни стуб стабилности.“

***

„Домаћи економисти, који из својих сигурних бусија, својих фотеља на факултету сугерирају оно што је за њих добро, а то је сигурност посла, за вас није. И да ћете бити далеко сретнији, и да је за економију много боље, ако сте на флексибилном тржишту рада. Никакве емпиријске подлоге за ту тезу нема, емпирија вам то не говори.“

***

„Највећи проблем, фундаментални проблем, нерешив проблем (бар тако сада изгледа), је комбинација „беле куге“ и емиграције. То је емиграција која се никада вратити неће. То није емиграција какву је рецимо, Југославија имала шездесетих година. Ово је емиграција која се лако интегрише јер је образована, ово је емиграција која одлази са децом. Образовани људи су опсесивно везани за образовање своје деце, деца се такође образују када прођу кроз образовне системе напољу. Вероватноћа да их вратите у Србију је никаква.

Притом, говоримо о систему који ништа не чини, прво да адресира тај проблем, да га доведе у жижу и да покушава да га реши. Немате ниједну партију, колико сам ја могао да видим, која се тим проблемом бави.“

„По ономе што сам ја могао да видим, у Србији се јако мало прате фундаментална догађања у економији. Ја имам осећај да је Србија негде, у том смислу, у 1992-ој години, у време тријумфа неолибералне идеје, и да се та неолиберална мантра из године у годину, из месеца у месец, из дана у дан понавља, већ двадесет година. Говорим о једној врсти лењости, дакле, о интелектуалној лењости која не улази у емпирију, која не анализира, која не прави своје синтезе, која не ради своје анализе, већ једноставно преписује мантре које стижу са западне стране.“

***

„Кад говорим о удворичкој структури у Србији онда говоримо, да кажем, о два пола. Имате интелектуалце који се продају власти, то је најсигурније, ту има новца. Притом не праве питање, данас ће се продати власти а сутра ће бити на потпуно супротној страни. И са истим уверењем са којим су исказивали своје ставове док су подржавали једну власт, сад ће подржавати другу власт. Нисам приметио да се икад ико зацрвенео рецимо, да је исказао неку врсту нелагоде, то је необично.

Постоје и други део елите који се продао странцима.  То је оно што се у овом новом политичком жаргону препознаје као компрадорска елита. Дакле, они вам дају новац, некада је тај новац пристојан, а некада је то цркавица, али свеједно и за ту цркавицу ви ћете служити туђим интересима, промовисати туђе интересе, говорити оно што је у интересу оних који вас финансирају.“

***

„Нико не реагује на страшне облике социјалне патологије које видимо…“

***

„Факат је да се грађани Србије лавовски боре за живот.“

***

„Ја сам верник. Моја критика Цркве не долази са атеистичке и дијагностичке позиције, то је критика верника. Мени се чини да се Црква понаша као да је ван света. Знате, царство Божије није од овог света, али Црква јесте у овом свету. И Црква би морала да се огласи. Не да политички арбитрира, да не дај Боже меша у политичке процесе, то није њен посао, али се не може правити луда. Не може се правити да не види шта се око ње дешава. Не може се правити да не види ову ужасну социјалну, и културну ако хоћете, пропаст. Њима изгледа не сметају ријалити шоу, њима не смета како изгледају новине.
У структуираном друштву постоје снаге које реагују на то и Црква можда и не мора да реагује. Али, у друштву као што је српско, које нема структуру, нема структуру западних друштава, постоје структуре које морају да се оглашавају. Црква је једна од тих. /…/
Црква се не може понашати као да живи мимо света.“

Погледајте целу емисију:

ИЗВОР: Блог Небојше Катића

ВИДЕО: RTS Kulturna baština – Zvanični kanal

————

12.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Мени није ‘промакло’ да је преко 90% потписаника исте ‘феле’ – којој припада тзв. философ … Докле ће Срби и Руси да само реагују на све видове мржње која им долази са „запада“ , уместо да игноришу и баве се интересима својих држава ? Зашто уважавати све могуће пузавце и ништавила ? Поздрав , поштовање и …

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s