Ознаке

Како сте јутрос уранили Обилићи?

Како сте спавали Соколовићи.

Јесте ли што снивали јунаци.

Лука Вукадиновић

Јесте ли снивали јуначке кланце и крваве ријеке, јесте ли раном китили прса.

Јесте ли јуначки синови били прозвани од земље или од неба.

Ко вам је ковао ордење златно.

Јесте ли снивали последње јутро, је ли ви мајка плакала црна.

Ђе сте јунаци, јуначког кољена и јуначке крви, која вас мука поново зове.

Вас мука и рађа, ропство обнавља а истина тражи.

Вас проклиње ова тишина и ово зимско прољеће.

Ви сте рођени само да умрете.

Али и у умирању има разлике, не умиру сви на исти начин.

Таман тако се и рађају, сви другачије ама нико исто.

Оће ли се за име Бога икад више родит’ неки нови Обилић.

Да поново закоље истог Мурата.

Код нас је све остало исто од Косова па и Косово.

Иста она равница са истим црним лешинарима што лете пут греда планинских са комадином каквог леша.

Хирофира прокле Обилиће и Косово питомо никад без крви не могаше.

Жедна земља вуче најскупљу цијену.

Јефтина глава остаде здрава.

Она скупа почива на Косову поред оне свете.

Она глава која остане на Косову, то је глава која васкрсава са Косовом.

И Ту главу посвећену љуби цијела васељена.

Ђе сте синови јуначки, ђе вас воде пути ваши, пути туђи, зар у амбис овог свијета.

Зар је свијећа догорела, зар је зраку сунца источнога мрачна мржња угасила.

Ђе је сад онај пркосни поглед и лака рука препричана и виђена, ђе је сабља изгубљена, ђе је вјера угашена.

Ђе је јуначки синови, соколови сиви.

Убише ти оца, нејаки сине.

А чуо си како гласна је мржња, видио си јуначе, ти јуначки сине како твојој борби тек долази вријеме.

А стари запуштени преци, јауком буде уснулу браћу.

Него и није све толико црно јуначки сине и ви јуначки потомци, није због светих предака и њигове молбе, није због Земље посвећене и због гласа калуђера што још гласно Богу пјева.

Јунаци, браћо моја савремена, браћо моја преварена, није нама тешка наша бољка трошна, није ни лака тровачица грдна али јесте света Земља изгубљена, земља из које сте узети, земља на којој сте крштени.

Због земље на којој само ви зивите, због ње сте дужни и да гинете, због те земље крвожедне ви сте браћо и јунаци рођени.

Рођен си јуначе да се докажеш а да се твој доказ чита на земљи предака а твоја вјера у земљи потомака.

Морају се јунаци рађат’.

Како може земља без јунака.

Земља без јунака је земља свачија, земља ничија.

Твоја земља јуначки сине и ви јуначки потомци и будући јунаци јуначки синови, је Земља света, крвава земља, земља коју је квасила јуначка крв, крв твојих предака, што кости оставише на пољу страдања као доказ живљења.

Какву земљу оставиш јуначе, Ти јуначки сине, таква ће те чекати кад јој се вратиш.

Advertisements