Ознаке

, , ,

(Financial Times, 17.11.2017)

Војна интервенција је планирана да склони са власти Роберта Мугабеа али да опстане власт Афричке национални савез Зимбабвеа – Патриотски фронт (енглеска скраћеница ЗАНУ–ПФ)

Извештавају за Фајненшел тајмс: Дејвид Пилинг/Џозеф Котерил; Хараре

Роберт Мугабе, први и за сада једини председник Зимбабвеа од ослобођења земље од владавине мањине белаца 1980, дошао је на власт силом оружја. Након готово четири деценије владавине над спорим, понекад и екстремним опадањем нечега што је раније био регионални економски динамо, на исти начин и одлази са положаја. Иако се војска која је преузела котролу док су се котрљале гусенице тенкова у рано јутро, у среду (15. новембар), свог снагом упињала да прикаже да преузимање власти није ништа што је блиско пучу, реалност је да су генерали они који контролишу ситуацију. Трупе су распоређене на улицама главног града, Харареа, и на кључним безбедносним тачкама, укључујући и аеродром, коме је тек прошле недеље промењено раније име „Роберт Мугабе међународни аеродром“ од стране државних службеника који су крајичком ока већ бацили поглед на пост–Мугабеову еру.

Оно што је један посматрач назвао „пузајући пуч“ сада се одиграва у Зимбабвеу, где војне снаге, предвођене генералом Константином Чивенгом (Chiwenga), настоје да свргну стари режим и да донесу нешто ново. Они ово чине на начин који је прихватљив регионалним силама, посебно Јужноафричкој републици, која је јасно ставила до знања да не сматра војне пучеве прихватљивим начином за промену режима.

Оно што се десило после тога остаје нејасно. Због жеље да се зачува оно што Велшман Нкубе (Welshman Ncube)  назвао „фасадом уставности“, војска и даље преговара са Мугабеом, који је стављен у кућни притвор и који по свој прилици није вољан да мирно оде. Ово би могло да успори – или да чак избаци из колосека – оно што је изгледало као план војске да га замени Емерсоном Мнангагвом, потпредседником и некадашњим шефом обавештајне службе чија је смена прошле недеље била окидач за кризу која је довела до војне интервенције.

Уклањање Мнангагве, који је током педесет година био Мугабеова десна рука и кога су од скора почели да сматрају за његовог наследника, била је кап која је прелила чашу војсци која је са стране посматрала како се владајућа партија распада у парампарчад. Партија, која има главну улогу од добијања независности, пометена је деловањем групе младих претендената, такозване Г40. Они су се прибили уз Грејс Мугабе (Grace Mugabe), председникову амбициозну педесетдвогодишњу жену, јурећи за лукративним уговорима и приступом државним ресурсима, наводе њихови критичари. Многе из ове клике, укључујући неколико чланова владајућег кабинета, војска је означила као „криминаце“ и опколила их је у првим часовима после војног удара. Како су часове заменили дани без договора са господином Мугабеом, неки страхују да је војни преврат изгубио почетну снагу. У четвртак, председнику је дозвољен прекид кућног притвора како би присуствовао састанку – на коме је било много осмехнутих лица – прво са јужноафричким преговарачима, а потом насамо са генералом Чивенгом (Chiwenga) који је прошле недеље путовао у Кину. У петак, он је посетио универзитет како би присуствовао церемонији доделе диплома, што је додатно учврстило уверење како су се ствари повратиле на status quo ante.

Тенк војске Зимбабвеа на улици у престоници Харареу. Војска покушава да контролише масу која захтева смену председника Роберта Мугабеа. Испред текста види се транспарент са натписом “Слобода“ (Фото: Тсвангираји Муквази /Tsvangirayi Mukwazhi/Асошијејтед Прес)

Према једној верзији догађаја, на основу некога ко је блиско упознат са размишљањем генерала Чивенге, могуће је да ће Мугабе остати на положају све до краја мандата идуће године, док год је сагласан да из политике уклони своју супругу. Према овом извору, војни преврат није био координисан са Мнангагвом, за кога се још не зна где се тачно налази. „Није била намера да ово буде пуч – реч је о разговору, појачаном оружјем, како би председник био принуђен да саслуша“, наводи ова особа. Ако се пат позиција настави, то може да повећа ризик да ситуација постане нестабилна иако за сада изгледа да је реч о бескрвном пучу. Особа блиска планирању преврата каже да је војска спремна да збаци Мугабеа насилно ако он покуша да поврати свој ауторитет тако што ће да похапси генерале због издаје. Многи људи из владајуће партије као и из опозиције опрезно су поздравили војну интервенцију као нужан корак ка обављању партијске чистке и – неки се надају – ка отварању политичког система за више плурализма. „ЗАНУ–ПФ је у стању коме од 2015“, каже Камес Мабвундви, члан партије и академик, који повезује страначки суноврат са успоном госпође Мугабе која, каже он, покушава да за себе искамчи власт кроз блискост са својим супругом. „ЗАНУ–ПФ не ради ништа осим демонстрације силе и демагогије. Војска је у овом контексту спасилац“, додаје овај саговорник.

Новчаница од сто билиона зимбабвеанских долара (Фото: Фајненшел тајмс)

Морган Тсвангираи (Tsvangirai) истакнути опозициони лидер и некада председник једиствене владе са Мугабеом, каже да војска мора да обезбеди мапу пута ка транзицији. Он је у говору изреченом у Харареу у четвртак , позвао на „преговарање о свеобухватном транзиционом механизму“ како би биле обезбеђене „опсежне реформе за слободне, праведне и кредибилне изборе“. Мора, дадаје он, да постоји и „један договрени постизборни оквир који би гарантовао стабилност, мир и национални просперитет“.

Брајт Матонга, дугогодишњи Мугабеов гласноговорник који је најурен из партије 2013. годин, рекао је да је ово била прилика да се установи демократичнији поредак. „Држава је била партија и партија је била држава, тако да нисте могли да укажете која је разлика“, додаје он. „То мора да се промени. Ми морамо да издејствујемо нешто што је свеобухватније. Морамо да поштујемо владавину права.“ Матонга каже да би било најбоље када би било могуће убедити Мугабеа да напусти земљу са својом породицом, што би га трајно уклонило из зимбабвеанске политике. Иако је многим људима на улицама Харареа неугодно да говоре отворено о председнику док он дефинитивно не оде, Нјаша Чингвавала (Nyasha Chingwawala), двадесетдеветогодишњи трговац, није могао да се суздржи. Одлазак господина Мугабеа, каже он, „биће за нас први дан независности“.

Према овој инфографици Фајненшел тајмса, Зимбабве лоше стоји по свим кључним параметрима којима се карактерише ефикасна влада (Фото: Фајненшел тајмс)

Но, можда је преурањено сагледавати војну интервенцију као одлучно разилажење са прошлошћу и увод у отворенији политички систем. Многе истакнутије личности у Зимбабвеу упозоравају да је војска интервенисала не да искуша политичку доминацију владајуће партије већ да је поново учврсти. Окидач је био снажан анимозитет према госпођи Мугабе и дрчним јуношама око ње, које многи у оружаним снагама видео као површне, непостојане и опасне по партију и државу. Дидимус Мутаса (Didymus Mutasa) ветеран борбе за независност који је био близак Мугабеу током пола столећа, опрезан је када су посреди мотиви пучиста. Армија је интервенисала да обезбеди ЗАНУ–ПФ, не државу, каже он, са циљем да на место председника постави Мнанагагву.

Гледиште армије, додаје он, је да зађевице у оквиру ЗАНУ–ПФ треба да решава партија и нико друго“. Важно је запамтити, каже Мутаса, да војне снаге чине чланови партије, не демократе које намеравају да уведу плуралистички систем. Присталице господина Мнангагве, без обзира на све настоје да га прикажу као неког ко може да означи одлучан прекид са прошлошћу, без обзира на његову дугодишњи повезаност са Мугабеом. „Мнангагва је делатник, човек акције“, каже Матонга, бивши портпарол владе, који каже да је као потпредседник владе, Мнангагва водио оно што је он описао као импресивни програм реформи који је поспешио ефикасност пољопривреде. Он је такође, додаје, подржавао напуштени процес поновног успостављања веза Зимбабвеа са међународном заједницом тако што је регулисао заостала дуговања са ММФ-ом и кредиторима.

„Морамо да вратимо Зимбабве натраг у мађународну заједницу. Не можемо да наставимо да будемо држава–парија“, каже  Мабвундви. Критичари, међутим, упозоравају, да би Мнангагва био прудужење истог режима. Многи указују на његову наводно водећу улогу који је имао у војном сламању опозиције прве године после стицања независности[1], током кога је убијено више од 10.000 цивила, највише из заједнице Ндебеле.

Мугабеова судбина има утицаја на континент који покушава да сагледа оно што делује крај једне од најиконичнијих афричких фигура. Иако се на Западу он каркатерише као типичан ослободилац који  се преметнуо у деспота, у Африци он и даље изазива дивљење – ако не увек и поштовање. Земљишна реформа због које су га многи на Западу оцрнили се међу многим Африканцима види као мањкави али морално оправдаани покушај да се исправи историјска неправда када су бели колонисти запосели земљу. Ипак, на Мугабеов лик су бациле љагу, чак и за неке присталице, деструктивне економске мере, које су потопиле земљу у хиперинфлацију 2008, као и коришћење застрашивања и присиле како би опстао на власти.

Раст брутодруштвеног производа Зимбабвеа под Мугабеом (Фото: Фајненшел Тајмс)

Зимбабве је некада био велики извозник хране и индустријско средиште, а сада је становништво ове земље међу најбоље образованим у Африци, иако многи напуштају земљу у потрази за послом и бољим могућностима. За многе Африканце, Зимбабве на свом путу од пуне котарице[2] до корпе за смеће – постао је симбол постколонијалне путање континета која је протраћила многе наде.

Господин Нкубе, гласноговорник опозиционог Покрета за демократске промене,  каже да ова недеља и даље може да постане велика прекретна тачка за земљу. „Ово може да буде почетак другачијег усмерења у целости, независно од намера оних који су отпочели процес“, рекао је, указујући на претпостављену намеру војске да задржи Зану-ПФ на власти. Шта год да се деси следеће, каже да не види како би се могао вратити човек који је надзирао турбулентну судбину Зимбабвеа претходне четири деценије. „Не видим да може да се врати Мугабеова диктатура и Мугабеова владавина“.

[1] Родезијска бела мањина прогласила је независност 1965. године. Први премијер ове државе био је Ијан Смит. Герилске групе Роберта Мугабеа и Џошуе Нкома су започеле герилску борбу током које су добијале помоћ Совјетског Савеза, Народне Републике Кине и Северне Кореје. Ови сукоби су трајали све до краја 1979. године. На основу Споразума у Ланкастер хаусу крајем фебруара 1980. одржани су скупштински избори. (Напомена М.М)

[2] У изворнику је употребљен израз „breadbasket“ који у дословном преводу значи корпа за хлеб. Преводиоцу ових редова није познато да се израз „кошара за хлеб“ у српском језику користи да неко добро стоји. Ако се користи прихватам одговорност за огрешење о дословност превода (Прим. прев).

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements