Ознаке

, , ,

Зар не треба – послије недавног ослобађања Харадинаја и његове коалиције са подобним Србима и овога сада Орлића – очекивати и да ће убица малог Слободана бити ослобођена

На­сер Орић и ко­ман­дант ми­ров­них сна­га Ује­ди­ње­них на­ци­ја Фи­лип Мо­ри­он, Сре­бре­ни­ца 1993. (Фо­то ар­хи­ва „По­ли­ти­ке”)

Сјећа ли се неко покојно новинара Зорана Јовановића из Власенице, Нишлије по оцу, човјека који је све подредио откривању и документовању свирепих злочина које су крволоци под командом Насера Орлића извршили над Србима сребреничке и братуначке општине? Мислите да се могло у разговору са тим див човјеком, о ономе што је сазнао, издржати дуже од трена да вам сузе не потекну низ лице? Не!

Онима који су доживили сузе су текле због онога што су знали како то изгледа, онима који нису доживили сузе су текле што су можда били у прилици да нешто више ураде, а нису урадили. Све у свему и камен би пустио сузу слушајући његова свједочења. Само захваљујући ономе што је прикупио обезбједио је себи мјесто у Царству Небеском, тамо у Вјечној Србији.

Сад на то имамо и ослобађање Насера Орлића, бившег припадника Републичког Секретаријата унутрашњих послова Републике Србије, а потом онога што је постао.

Не треба ништа говорити о томе шта је урадио – све је документовано и доказано.

Струка је урадила своје, али политика је била јача.

Србе увијек убија погрешна политика и неслога.

Од потписивања, односно пристајања на Дејтонски споразум – увијек су криви Срби једни другима у односу на политичку припадност. Политички непријатељи Срба су то увјек знали добро да искористе и користе. Неслога је наша карактерна особина. То нас уништи.

Гледајући дешавања на политичкој сцени Републике Српске, Додикови су некад били у заједничким институцијама БиХ и предузимали су неке кораке који нису одговарали интересима Срба, сада то раде ови који не подржавају Додика и стање је такво какво јесте.

Исто је и на Космету.

Српске жртве су небројене за нас, за наше непријатеље и издајнике који су међу нама само статистички податак.

Сви пострадали су већ у Небеској Србији, јер су пострадали као мученици због своје вјере православне и што су Срби.

Мени је жао ових преосталих Срба који својим чињењем или нечињењем доведоше до ослобађања како Орлића, тако и осталих злочинаца над Србима.

Зар не треба – послије недавног ослобађања Харадинаја и његове коалиције са подобним Србима и овога сада Орлића – очекивати и да ће убица малог Слободана Стојановића бити ослобођена?

Срби би коначно морали да одлуче како ће даље, ако неће да буду само податак у историји, већ стварни фактор у будућности у Србији и на Балкану и васељени.

Advertisements