Студентско-грађански покрет се упорно гура да прихвати (нео)колонијални положај Србије као нормалан и једини могући, а са слављењем резолуције Европског парламента као да се у томе и успело
Фото: Танјуг/Раде Прелић
Путовао сам на Хиландар с о. Ненадом Илићем, чак сам једну ноћ спавао с њим у истој соби. „Он је познати пумпаџија и писао је против неутралних“, питао сам пре тога организатора путовања, „да ме ноћу случајно не прикоље?“. „Неће, фин је човек и велики мисионар, чак је и неке Холанђане привео православљу“, одговорено ми је.
(Упозорење! Будући да се моје ироничне шале стављају у наслове[1], како би се ваљда показало колико сам грозан, напомињем: нисам мислио озбиљно.)
Отац Ненад је несумњиво убедљив, и мада је на крају свако од нас двојице остао при свом, сложили смо се да је, у садашњим околностима, можда најбоље решење образовање прелазне владе састављене од неутралних, а која би спровела превремене изборе. Онда би ваљда обе стране признале резултате предстојећих „избора судњег дана“.
Разумни људи лако нађу рационална решења, али када снажни или закулисни интереси покрећу актере, па још и када се упале страсти, наступа експлозивни ћорсокак, у коме смо се нашли. Ако такво стање потраје, друштво може само брже или спорије да пропадне.
Наше урушавање се види у нормализацији неприхватљивих становишта и политика. Назови-парламент ЕУ – јер он, фактички, нити бира владу ЕУ, нити може да је обори – донео је резолуцију у којој, између осталог, „изражава трајну забринутост због националистичких наратива присутних у деловима протестног покрета“ и „позива Комисију (владу ЕУ – С. А.) да обезбеди адекватно и доступно финансирање и ефикасне механизме заштите за актере цивилног друштва у Србији“.
Брисел, дакле, с пуним правом хоће да нам диктира „наратив“ – колико „национализма“ смемо да показујемо. Није му сметао „евромајдански“ Десни сектор у Украјини, а проблем су, ваљда, говори на Видовданском скупу – опет је „српски национализам“ стигма којом желе да нас обележе.
А позив да се „актерима цивилног друштва у Србији“ обезбеди „финансирање и заштита“, још једном показује колико је био у праву Милан Брдар када је атлантистичке НВО упоредио са „енглеским војним утврђењима на индијанским територијама у 18. веку“ (овде 120). Третирају нас као полудивљаке, кандидате за истребљење, и после се чуде „зашто Срби не воле ЕУ“.
Слободан Антонић: Беле колоније – Србија и Русија под окупацијом (2019)
Али ова резолуција дочекана је с одушевљењем у опозиционим медијима, само зато што је критична према српским властима. Студентско-грађански покрет се упорно гура да прихвати (нео)колонијални положај Србије као нормалан и једини могући, а са слављењем ове резолуције као да се у томе и успело. Стварно не разумем коме може бити привлачна политика да се наместо, рецимо, 65 одсто колонијалног режима, успостави колонијална администрација од 90 посто?
Насилнички акт – пуцњава и пожар испред Скупштине – уместо да буде осуђен, био је предмет бесмислене релативизације. Чак је доведен у питање и елементарни фактицитет догађаја: „Ако је све лаж, како да верујемо да се овај инцидент уопште десио – како да знамо да је наводни рањеник погођен правим метком?“.
Председник највеће опозиционе партије у парламенту заложио се за забрану владајуће странке, с образложењем да то „није партија, већ политичко крило организованог криминала“. С тим аргументом можете тражити било шта – он није x већ је y, дакле z, он није посланик већ је тајкун, избацимо га из скупштине, он није апотекар већ вештац, затворимо му апотеку… Идеја да једна партија може да тражи забрану главне супарничке странке, а да и даље себе сматра демократском, доиста је гротескна – као и велики делови нашег политичког живота, уосталом.
Универзитетски професор који нам је већ објаснио да су једини поштени избори они које Вучић изгуби, сада поручује: „Нема европских вредности за непријатеље европских вредности. Има само репресије за вас, и тек је почела.“ Браво за наше „Европљане“.
Најављује се „чишћење Аугијевих штала“, које „једном мора бити започето, кад већ није успело након рушења Милошевићевог режима“, и објашњава да се „опстанак Милошевићевих служби непосредно везује за то што је 5. октобар протекао мирно и без крви“. То је ваљда била грешка, шта ли, потребан нам је шести октобар као коначно решење (Die Endlösung) „ћацијевског питања“.
За један потпуно непрозирни поступак састављања „студентске листе“ – у оквиру покрета који је и иначе препун конспирације и колективистичке анонимности, каже се да је то „максимум српске демократије у модерној историји – од 1804. године ни о чему се толико демократски није одлучивало као што се одлучује о тој листи“. Још једна нормализација кошмара, састављеног из апсурдних тврдњи, у ком живимо – ропство је слобода, рат је мир, лаж је истина…
Vukašin Milićević (DS): Podrška studentima je jedini put. Ljudi koji podržavaju studentsku listu ne žele da unište političke stranke https://t.co/wxHvSonLUm
— nova.rs (@novarsonline) October 4, 2025
У јавном дискурсу доминира повишен, готово хистеричан тон, па се сваки позив на разум проглашава знаком колаборације, а тзв. неутрални систематски демонизују. „Осећање беса побуњених грађана према неутралцима веће је него према ћацијима“. „Оно што је највећи проблем је чињеница да имамо и немали број – неутралних. Они су можда и најгори у целој овој причи.“
То је типичан модел мишљења „револуционарних“ терориста.
У Француској револуцији монтањари су најпре ликвидирали монархисте, затим конституционалисте, па „умерене“, а онда су на ред дошли и жирондисти. На крају, монтањари су кренули да требе „неутралне“.
Сен-Жист држи ватрени говор у Конвенту: „Треба казнити не само издајице, већ и неопредељене. Јер, откако је француски народ јасно показао шта је његова воља, свако ко није са њим изван је суверености, а свако ко је изван суверености непријатељ је и мора се ликвидирати!“ (овде 182-3).
Стога, 17. септембра 1793, Конвент доноси чувени Декрет о сумњивим особама. По том декрету, свако на кога се може посумњати не само да је против Револуције, већ и да је можда према њој равнодушан, аутоматски је крив. Рецимо, сумњиви су „сви који су пореклом из племићких породица а не показују сталну приврженост револуцији“ (овде 183). На основу тог декрета, ухапшено је 60 хиљада „сумњиваца“, а укупни број смртних казни попео се на 17 хиљада (184).
Када онда „Данас“, на првој страни, избаци наслов: „У Новом Саду се у суботу брани Европа“, човек може само да се уплаши због свих тих наших прононсираних „бранитеља европских вредности“ који нам поручују да „нема европских вредности за непријатеље европских вредности – има само репресије“.
Треба јасно рећи: свако насиље, и од стране власти, и од стране опозиције, и у име „економског развоја“ и у име „европских вредности“, апсолутно је неприхватљиво. Ко први потегне насиље, или ко крене у његову ескалацију, желећи да силом реши проблем, сноси одговорност. И искључује себе из круга макар потенцијално демократских актера.
А не би било лоше ни да се поразмисли о предлогу с почетка текста – о прелазној влади „неутралних“, с мандатом да спроведе поштене и слободне изборе. Уочи 15. марта предлагана је реформа изборног система, која би нас до сада већ вратила са странпутице, на коју смо забасали ко зна кад.
Дајте да макар после 1. новембра не изгубимо сваки политички разум.
Опрема: Стање ствари
(РТ Балкан/Искра, 29. 10. 2025)
[1] Прим. СтСт: Пошто проф. Антонић овде очигледно мисли на наш наслов „Слободан Антонић: Данас не можете да кажете ниједну лепу реч за Вучића а да вас не оптуже да се нудите режиму“ (препис његовог гостовања на Новом стандарду), да онда подсетимо како тачно гласи та „иронична шала“:
„Па, шта, треба ли да сви причамо једно те исто?! Па ви данас имате ситуацију у којој не можете да кажете ниједну лепу реч за Вучића или за режим – одмах ће да кажу: „А, гледај, види, нуди се режиму!“ А поставља се питање како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле власти да 13 година буде суверено, тако да кажем, на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду.“
„Иронична шала“ се у сличном облику понавља:
„Кад је реч о Вучићу, створена је атмосфера да можете да пишете или причате о њему само на један начин: један је начин у тзв. опозицији и студентско-грађанском протесту, а други начин је на власти. И то показује одсуство онога што треба да буде објективна јавност која треба да сагледава објективне карактеристике једног човека – он има и добре и лоше. И ово желим да кажем кад је Вучић у питању – макар ме прогутали – он има одређене способности које су му омогућиле да буде ту где јесте, ту нема никакве сумње у то; али, има једну особину која је добра, боља него у овом супротном табору, студентско-грађанском покрету – а то је што он гледа истраживања јавног мњења и неће да иде против расположења народа.“
Categories: Гостинска соба
Професор Антонић не жели да нам се понови „колонијална контрареволуција“ из 2000., када смо испали „корисне будале“ и горе од тога!
Ја сам тада био згрожен Милошевићем, Шешељом, Арканом, … мислио сам да већих будала и горег олоша нема нити може бити.
Гласали смо за цивилизованог националисту Коштуницу, а добили смо много горе, само у другом паковању.
Наша младост, ветерани, … вапију „Боже правде“, Еуроунијати покушавају да наведу воду на своју воденицу, патијарха након Павла више нисмо имали само његове супротности, …
Питам се зашто наши родољуби нису кадри да се организују, а најгори међу нама и странци могу, направе нас будалама и сатру!
Kako upropastiti sav svoj prethodni rad, izvolte gledajte na primeru profesora Antonica.
Браниоци Еуробских вредности у Србији су
„грађани“ у Србији.
„Грађанин“ у Србији је бивши „друг“ и бивша „другарица“ у СР Србији који су тада убили Србина и Србкињу у самом себи за време владавине ткзв. диктатуре „пролетера и сељака“ и
„поштене интелигенције“.
Тада су „одбацили“ са себе све Србске народне ношње везене кошуље и
„обукли“ једну једнообразну „лудачку кошуљу“ која се копча искључиво отпозади.
Те ЕУ кошуље која се „копчају“ само отпозади зову се Еуробске вредности и владавина је ткзв. диктатуре „грађана и светских а наших“ и „контролисане поштене интелигенције“.
У тим ЕУ кошуљама се организују различите „параде обесних“ или спонтане
„шетње привилегованих“ уз обавезну јавну гласну и недвосмислену подршку ткзв.
НВО ( неке ЕУ владе организација ) које су
задужене за „фактчекерску инквизиторску контролу менталне гимнастике“ још увек национално свесних Срба и Србкиња.
Браниоци Европских вредности се бране разним забранама или ткзв. санкцијама према онима који не деле „њихове“ вредности и у ту сврху да се НЕ ЗАБОРАВЕ
никада недавно уведене санкције ЕУ вредности под редним бројем 19.987 за Русију и Русе и Рускиње с то је :
Забрана увоза Руских „тоалета и испирача“
у све земље ЕУ геј вредности.
Ко је „заборавио“ да брани тоалетне вредности Србског „чучавца“ радо ће се „примити“ да брани Еуробски грађански керамички геј тоалет.
Благооооо вамаааа.
Поштовани професоре Антонићу за Ваш труд у претходних неколико месеци треба Вас наградити. Ваш колега професор Чедомир Антић је као награду за свој труд добио местo председника Управног одбора Народне библиотеке Србије. Мисим да се и Вама смеши једна таква награда. Мада можда и надмашите Вашег колегу. Никад се не зна.
Ауууу брате Професоре, могли сте да објавите књигу. Никада нисам разумео оволико обимне текстове, осим што је објављен на РТ Балкан и Искри, по принципу – У РУСИЈИ ЈЕ СВЕ ВЕЛИКО, ПА ШТО НЕ БИ И АНТОНИЋЕВ ТЕКСТ.
Што се тича „образовања прелазне владе састављене од неутралних“ волео бих да видим ко су ти неутрални кандидати? По Вашој дефиницији ја бих требало да сам неутралан, а заправо уопште нисам. Тако да Професоре, обојица џаба кречите. Ми смо дубоко забасали на странпутицу, далеко од оног што мислимо да је традиционално српско друштво, да нам без полупаних глава и букагија излаза бити неће. Знам шта нећу, а не видим то што хоћу.
„65 одсто колонијалног режима, успостави колонијална администрација од 90 посто?“ Шта? Слободане, ****** **** и ти и „грађанери“ што те опседају. Надам се да у „65% колонији“ са нато базом ускоро у стан лепо примиш нове „раднике“ турке, ганце, индице, шиптаре итд. И да ******* небитни лик, отац ***** баке прасета и бивше ****** Бећковићке.
Пре два дана сам на СтСт написао коментар који је на линији овог текста проф Антонића и добио никад више негативних реакција, што је јако индикативно и показује колико људи који су патриоте и ангажовани интелектуалци не примећују ову врло опасну подвалу која нам се спрема.
Чуди ме толика наивност, за тако очигледне ствари, питам се? Само треба поћи од следећег: ако запад није допустио Ђорђеску преузимање власти и промену курса у некој мери, у Румунији, ако су изборима у Молдавији, Молдавци лажирањем избора блокирани да макар мало промене курс… Ако су у једној Француској Марин Лепен буквално одвали из трке (…) ако у Немачкој у пар дана услед сумњивих околности помире толико кандидата АФД-а…
, као главно намеће се питање како су српски интелектуалци патриотске провенијенције толико слепи и наивни да верују, да ћемо ми у овој дубоко окупираној јадној Србији, где је преко 20% народа еврозомбирано, да доведемо патриотску суверенистичку власт, која би макар мало померила овај курс на којем смо већ 25 година? Са Антонићем се слажем да уместо 65%, можемо да постанемо 90% колонија.
Тих 20% истичем јер су они већ деценијама у налету, они су људи од акције и они преламају општу ствар у жељеном смеру.
Још треба знати да су то другосрбијанци, европејаши потомци титоистичких одрода и терориста, који до сржи мрзе све исконско српско. Њихови су дедови стрељали по Србији за Тита, њихови су родитељи били спремни да убијају исто тако тог 6. Октобра 2000 а ево видимо да су и они већ данас спремни да линчују све који нису као они, да их прогласе да су ћаци или неутрални. А сутре већ и своје, у европску/западну идеју, недовољно верујући саборце да отерају на преваспитавање на неки Голи оток.
МАЛА ЛОГИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА ПО ПАСУСИМА
1. УВОД
Ко је опасност за Србију, онај ко се тек гура да оствари неоколонијални положај Србије, или онај ко га врхунски практикује 13. година , и намерава да га и даље спроводи. Зломнамерна замена теза.И како аутор зна да се студентски покрет граби за колонијалну идеологију, када је више пута рекао да студентима замера конспирацију и тајновитост. Кристална кула у руци социолога или опет злонамерно нагађање.
2.ПРВИ ПАСУС
Мало комедије, мало трагедије.Аутор је на путу за Хиландар( а зар има другог пута ка претенциозној патетици) ЧАК и спавао са оцем Баке Прасета. У чему је проблем, смрде ноге, мужелижнички стид.Потпуни стилски промашај. И уместо да га прекорите што је родио оног билмеза, ви се бојите КЛАЊА!?! Какво неумесно претеривање, прави ћаци хумор( додатно појашњење само појачава мучнину читаоца) Углавном циљ је постигнут, асоцијација ПУМПАЏИЈА=КОЉАЧ је убачена у подсвест( само ово вреди места председника Управног одбора опере)
3.ПАСУС
Закључак о прелазној влади је у потпуној контрадиткорности са закључком аутора у другом тексту о непомирљивој ушанчености супротних страна.Дакле и даље идејна смушеност и конфузија.
4. ПАСУС
Опет кукање и вређање, без имало смисла за реал политику, као да еврпски парламент боли брига шта Антонић мисли о њему.
5.ПАСУС
Опет бабско кукање и калимеро логика. Аман професоре њихово је да мисле шта хоће, наше је да ДЕЛАМО, РАДИМО,МЕЊАМО.Филозофи су свет само различито тумачили, али ради се о томе да се он промени.
6.ПАСУС
Егзактно откривање симпатија аутора кроз математичку пропорцију , ови су 65% лоши, али ће ови нови бити 90% лоши.Професоре, професоре, откуд оваква непажња, отворили сте нам душу, и на тај начин обесмислили моју даљњу анализу, те је ја и прекидам.
Све у свему, мало стила, мере и разума, много љубоморе, мржње, пакости и пословичне српске лењости.
Поштовње према господину професору Антонићу,али не и давање за право за оно што рекосте у овоме Вашему тексту,да ипак треба имати и неку лепу реч за владавину Александра Вучића.Чиме ту лепу реч имате да поткрепите Можда жељом да све није такво,како јесте,или некаквим ситним гестовима Вучићеве назовимо добре и корисне владавине по народ Србски,па и остале народе који живе у држави Србији.Да,ти Вучићеви гестови доброчинства,до сада су највише и можда једино искусили Шиптари,Роми,мигранти разних националности,илегални и ови радни мигранти и можда још по неки народ,нација или групација људи који живе на тлу државе Србије.
Највећа несрећа код народа Србскога јесте кратко памћење,или заборав шта је јуче било,а камо ли првих година апсолустичке владавине Александра Вучића,који се превеслао на позицију Главнокомандујућега Србијом, на леђима ето гегуле Томислава Николића,јер он као личност,никада неби био изабран да буде то што јесте.Веровало се Николићу.
Слична ствар десила се и 2000 године,када је Зоран Ђинђић искористио углед у народу коју је уживао Војислава Коштунице ,као политичка личност,смиреним изгледом и таквим говором,без пуно вике,бомбастих речи,обећања итд.што се народу смучило гледајући Вука,Шешеља па и Слобу,који се користио и реториком пљувања по опзицији,али не и по Шешељу јер он му никада није ни био опозиција.Мора се рећи да без обзира што је Ђинђић и остали дошао у позицију власти по вољи Запада,односно Главновладајућег у свету,ипак је имао жељу и покушај да се из тога истргне.А о његовој реторици у односу на Вучића,то је неупредиво.Колика је сировина Александар Вучић у односу на Ђинђића.Овај се као зла жена свађа са свима ко другачије мисли.Само Слоба,није имао пљувачке за Коштуницу,јер није било материјала за то.
Како рекох,Вучић се превеслао на позицију Самодржца у држави Србији,јер нити је ишта питао,нити уважавао Николића,који и није имао неки капацитет за успешнога владара,јер и ма колико да је био лош,мало школован,итд. ипак није био безобзиран према своме народу колико је Вучић био и јесте.
Многи су заборавили,па и ви господине Антонићу на Вучићеву реторику пљувања искључиво по Србскога Народа,већ у првој години Апсолустичке владавине.Ни по коме више у држави Србији.Називао је нас Србе,лењивцима,нерадницима и много чему лошему,чега не могу да се све сетим,уједно стварајући свој култ личности, Суперменском,надљудском снагом спашавајући затрпане у сметовима и многим другима режираним поступцима народнога спасиоца и добротвора.Све сте заборавили и сада превиђате господине Антонићу, ово што је најопасније,а то је да је он у велики део народних умова усадио страх од било каквих промена у Србији,и недај Боже доласка било кога на позицију власти у Србији.По њему,Србија без њега стаје,одумире јер неће тзв.демократски свет никога другога прихватити за Србскога Бога,осим њега и стиме стаје све.Кредити,инвестиције,нема плата,пензија без који наступа глад за пензионере и неминовна ужасна смрт и то гладни и не лечени.Шта се може онда рећи позитивно о томе човеку.
Да,ни моја маленкост није одушевљена са овим студентским покретом,побуни противу Вучћа,чисто из разлога што није ми познато:,Ко стоји иза тога.А увек мора неко да стоји,још од убиства Карађорђа па све до данашњих дана.Тако је то у земљи Србији.Вечито су на власти страни послушници,тзв.Великие силе,јер у овоме свету већ пар векова једна је одлучијућа,или да си њен вазални владар.А сви знате која је то сила,бар у односу на нас.
А то што кажете за нас неутралне,да би неко од њих ,нас односно онај део најспособнијих требао да оформи прелазну владу.А како,јер ма колико сви Ви,Они били способни да владате,владају,ипак морали би бити
удружени,односно организовани макар у Групу Грађана,који желе нешто добро и корисно да ураде,урадите за земљу Србију и народе који живе у њој.Ако не постојите бар као опште позната ГГ,како мислите да ће те се скупити,усагласити око било чега и успоставити владавину права и закона од врха до дна друштва у држави Србији.Није то тако лако ни једноставно,јер у данашње време тешко је наћи сагласност,јединство,добру намеру и поштење и у једној породици а камо ли у целој држави .То јесте тешко,али није и не могуће ако би се за почетак могло успотавити контрола унутар владајућих структура и стриктна примена закона.Толико стриктна да нико,баш нико неби био повлашћен,већ би робијао и за најмању ситницу кршења закона.Једино то би могло да промени свест у целукупному народу у земљи Србији,без потребе за крвоприлићем.Све остало су илузије и крађење драгоценога времена да би се зауставило свакојако пропадање народа и одлив народа у расејање.Другачије следи нам нестанак,насељавање других народа,што Вучић и чини стварајући неповољне услове за живот у Србији, на што ми нисмо спремни јер ми одавно немамо националну свест,љубав према своме,језику,обичајима,музици ,истинитој историји и свему другоме што нас чини народом,нацијом.Радни мигранти су народи из многобројних држава,сиромашнији од нас,навикнути да чопоративно живе на маломе простору,оскудно и просто се хранећи,скромнијих навика у животу,без скупих пунолестава,свадба,слава,сахрана и других вековних навика и обичаја у Србији.Што се тиче Православља и вере у Бога,то је лична потреба појединца и однос Цркве,односно оних који се зову слуге Божије према своме народу,који је давно прерастао доба оваца за шишање,и често из страха од Бога и обзира према Богу подниси и неке лоше ствари које посленици Божији чине у односу на своју паству.У памет се сви ми браћо Срби и сестре Србкиње , као и сви остали народи који живите у земљи Србији,и Србија ће певати.Нема нам друге.
Иронична шала или не, неумесна је и глупа.
Антонић се овим текстом опростио са десницом у којој је изгледа имао улогу тројанског коња уосталом као и његов колега Ковић.
Као што већ рекох недавно о професору (а пре пар месеци у тексту о српској десници) на овакве националисте и професоре који под старе дане постану ћаци и АВове апологете не треба трошити речи и сопствену енергију…
Једино би волео да ми професор социологије објасни којом је егзактном математиком израчунао да смо сада 65% а са променом власти бићемо 90% колонија. 65% са АВом, Брнабом, великим, наледом, трилатералом, издајом Косова и Метохије, литијумом издавањем радника у пеленама на реверс кинезима и инима….
А о правоверном и национално исправном оцу говори то како је сина вОспитао….
Vidi se da je zlikovcu dosao kraj.
Angazuje poslednja oruzja
Текст Слободана Антонића је непрепознатљив у односу на његове раније текстове (од пре неколико година). Притом, уопште не говорим о ставовима које заступа или критикује… Већ о чињеници да не бих погодио аутора да није потписан. Са ранијим текстовима било је управо обрнуто – није морао ни да их потписује, било је јасно чији су. Како и шта се тачно десило, појма немам и не улазим у то.
Година 1985-2025. у Србији Слободан Чедомиров Антонић 1959. васцео радни век 40 година се бори против србских интереса.
Баш сваки наследни титоиста је доживотни борац против србских интереса.
Неизлечиво.
Србија уистину јесте колонија; али понајмање како то проф. Антонић уверава своје читалаштво; не раздељују посланици Евопског парламента народни новац без контроле јавности и независних законом одређених тела; то чине овдашњи трговци струјом, трговци посредничким банкарским услугама, трговци подизвођачким пословима који су убили људе у Новом Саду; мало ту има Дрновшека, Герхарда, Пилсудаких, Санчеза или Жофра; много више Мацура, Збиљића, Кајмаковића (номен понекад заиста јесте омен) а као арбитар целокупне збиље појавњује се Андреј Вучић, да пресече, када колонисти не могу да се договоре.
Интересантно одакле се појаве оволики коментатори и оцене када се јави неки озбиљан говорник овде. Интересантно је и на који начин га критикују. „Шта је био, шта је постао“, „јесте добар-ал сад је промашио“, итд.
Нико се не хвата да његове ставове побије аргументима. Или, ако има контрааргумената они су типа „све је боље него вучић“. И то је сиромашно духом, али хе хе хе хе – неће српско царство припасти – на тај начин сиромашнима духом. Варате се, варате се.
Радујем се да видим витезове оклопнике који би да прошире западне стандарде на Србију. Те стандарде које ни људи на западу не разумеју, а против којих су највећи део људи који их разумеју. Мањи део, онај који од колонијализма има користи, поздравља те стандарде. Ништа лично, људи хоће преко хлеба погаче. Од српске воде и српског жита.
Радујем се и што препознајем бојнике азијских хорди, са њиховим малим луковима од бивољих рогова, покретне ските и монголе. Као и пре 1500-2000 година, исте струје, исте земље, стоје пред Жрновом.
Није нама проблем сврстати се с неким. Направити пакт и савез. Проблем наш данас као и одвајкада је: препознати државнички и народни интерес на дуге стазе.
Антонићев текст је добар. Оправдана су му сва питања и примедбе.
По родовима њиховим познаћемо их. Паметно и полако. Без журбе у овоме. Ова година дана превирања у Србији је трептај ока у поређењу са наредних 50-100 година. Повуцимо потезе мудро.
Вучић није опција, то знамо сви.
Ал ни протествујушћи нису за узети здраво за готово.
Само пажљиво. Оловку и папир у шаке. И чувајте се старих непријатеља а нових пријатеља.
Жао ми је Антонића, човека који,
ето ЗНА како ћемо тешко живети у будућности и зато даје све од себе да нас убеди да не треба да ‘таласамо’?!
По њему, 65-постотна колонија је сасвим пристојна мера за државу и наш живот. Уосталом, зар и поштени председников брат није поручио својим скромним сарадницима „немојте некога да рекетирате, мантате или не знам ни ја шта“?.
Па заиста, куд ћеш боље мали човече?!
Још једном је важно осврнути се на овај софистички текст: брани се неодбрањиво, а не спомиње се кључно; а то кључно је прилично једноставно: људи су умирени под тонама бетона, петнаест одмах, још једна особа је повређена и касније је преминула, још једна је по свој прилици остала тешки инвалид.
Власти нису урадиле оно што би власти требало да ураде: да омогуће компетентно спровођење закона; звучи прилично једноставно; и углавном јесте, уколико не предводите партијску државу у којој се током извођења једног инфраструктурног пројекта загубе стотине милиона евра.
Нема ту места за приповести о никада непрежаљеном Слободану Милошевићу – осим као поука за процесне радње у слулајевима убистава у које је умешана највиша извршна власт, ни о Косову, ни о белгијској чоколади и напаћеним црнцима; не постоје две равноправне стране у политичком спору; постоје виновници убиства из нехата у саизвршилаштву и постоје остали; и они који су својим чињењем или нечињењем, зловољом или пљачком, довели до погибије морају у затвор.
Да ли се зову Мирјана Марковић или тајанствена женска особа која из председничког кабинета пожурује извођење инфраструктурних радова, није ни од каквог значаја.
А за све остало важи поклич Билија Питона: ‘Ја барем никога нисам убио! ‘
@ Милош
„не раздељују посланици Евопског парламента народни новац без контроле јавности и независних законом одређених тела“
Е Милоше, Милоше.
Без да желим да те љутим, морам ти узвратити оном народном „лупи и остаде жив“
Погледај документарац „бриселски бизниси“.
Мало је под капом небеском корумпиранијих тела него што је то европски парламент.
То је ко да си рекао: ево бар усташе, нит кољу нит пљачкају.
Било како било, корумпирани режим у Србији мора ићи. Ипак наш једини коњ за трке не смеју бити бриселскоимани студенти.
Theoria je na starogrckom bio ambasador! E, sada, zasto je Aristotel izabrao ovaj termin za najvisu nauku, zasto se vekovima kao istinsko znanje smatralo samo ono koje nema primenu i zasto danas kazemo „puka teorija“ zanimljivo je pitanje! U jednoj humoristickoj seriji dvoje fizicara, jedno je zena, svadjaju se oko toga koja teorija ima bolju perspektivu „string theory“ (teorija struna) ili „quantum loop gravity“ (teorija kvatne gravitacione petlje, zapravo ovo nisu teorije, vec ono sto bi Kun nazvao „naucnim programima“ – visokospekulativne teorije vise metafizicke nego fizicke prirode, a koje treba da ograde stvarnost tako da omoguce teorije, a potom i eksperimente unutar tih okvira), i u jednom trenutku se zena okrece momku, isto fizicaru, i trazi da je podrzi! Posto ovaj kaze da su obe teorije jos daleko od toga da se jednoj da prednost, ona pocne da se dere na njega: „A, o kojoj cemo uciti decu?“ (koju jos nemaju, tek su u kratkoj vezi). Posto ovaj kaze da ce ih pustiti da sama izeberu, zena uzima svoje stvari i kaze mu da su gotovi, da moze da prihvati da joj deca budu netolerantna na laktozu kao sto joj je decko, ali teorija…!
Moje iskustvo je da kada se sa nekime nisam slagao oko nekog teorijskog koncepta, nisam se slagao ni u cemu! Mozda je to ostatak nekadasnjeg spoja ontologije, kosmologije i etike, a koji se jos ocuvao u teorijama van prirodnih nauka. Sa Antonicem (Kovicem, Lomparom…) bio je to koncept identiteta, politike identiteta, sa Duginom njegove tzv. cetvrte politicke teorije (ovde je odmah bilo jasno da tako nesto ne postoji i da ce na njeno mesto doci ili ozivljavanje nekog starog koncepta ili mesanje postojecih – ono prvo se desilo) itd, ima ih vazda i van ove problematike! Tako da sam ja ove vase heroje prezalio na intelektualnom nivou, to znaci vremenski daleko ranije, dok vi morate na emotivno-dnevno-politickom, a tu su uvek moguci preokreti iz dana u dan, pa je moguce da Antonic napise nesto sto ce ga vratiti u vasa srca, bar na koji dan.
Jedan od komentatora pise o „starom Antonicu“, ne zna se o kom – komunistickom, evropeistickom… ima Antonica za sve vas! Kao sto Vladusic kaze da cemo se Seselja secati samo po borbi u Hagu i time pokazuje kako je on odlucio da ce se secati Seselja, kako njegova volja ogradjuje i odredjuje cega ce se on secati, tako i vi mozete da se secate razlicitih Antonica – volja vam!
Svojevremeno je Antonic govorio da ce ljudi zacepljivati nos i okretati glavu od Vucica, kao da ce ovaj na pijac k’o Kostunica (dao podrsku Nikolicu, cisto da napravi politicku gresku i kada je van politike), dok ce, zapravo, on tako zavrsiti!
Ako nema alternative, onda je promena jedina alternativa. Ako nije moguce bolje, a jeste gore, onda treba birati gore, jer vec birate a lose, a ovako ce se stvari, barem, pre okoncati i ukazati mogucnost za bolje! Mi nemamo buducnost, vec samo okoncanje proslosti koja se protegla na 35 godina!
@ЉХ
Дирљиво је што се бринете о новцу Европљана; но, за разлику од новца грађана Србије њега има много, мнооого. Чак и у Румунији и Мађарској, о Чешкој да се не говори.
Онај ко поткрада грађанство и сељаштво у Србији не зове се Корнеану, Месарош или Хавел; зове се Горан Весић, или браћа Стојчић која магијским радњама озакоњују илегалне објекте изграђене на клизиштима по београдској периферији и – да се не лажемо – зову се и као потписани професори који заседну у управне одборе јавних предузећа; пензија мала, а услови за старосну се неумитно примичу.
Наравно, поваздан је лакше говорити али на крају, опет да парафразирам Билија Питона: резолкција Европског парламента никога није убила, Александар Вучић са екипом у саизвршилаштву јесте.
Драги коментатори повлачим све што сам рекао о паметни(ји) ћаци ботовима.
Не иде им ни овде види се по броју минуса.
Иста памет исто одстојање