Како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле да 13 година буде суверено на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду
Слободан Антонић (Фото: Нови стандард/Снимак екрана)
Гостујући у емисији „Новог стандарда“ професор Филозофског факултета у Београду Слободан Антонић дотакао се и студентских протеста:
„Врло често људи који имају романтично-идеалистички однос према студентско-грађанском покрету доживели су уздржанији, скептичнији приступ као неку врсту увреде – као да сте тиме њега лично увредили. Јер, како је могуће да ви не прихватите то једно тако јасно морално становиште?! То је остала основна идеја – овде имате једну моралну чистоћу, исправност, а овде имате демоне и све што је лоше, лако се определити и како можете уопште у тој ситуацији да будете неутрални. У почетку, а искрено речено и сада, добрим делом је ‘мачка у џаку’, ви не знате како се прави та листа, не знате људе који су на челу тог студентског покрета, не знате како то функционише. И имате ту непрозирност, нетранспарентност – која се сада оправдава некаквим објашњењима као живимо у време илегалних покрета, партија, странака, па ето мора конспирација – онда то појачава скептицизам, неку уздржаност.
Мислим да је ово показало и домете те аналитике, интелектуалне критике и способности да се мало види иза онога што хоће људи и медији да ми видимо – и то је добро, да се виде наше способности, и научне и неке друге.“
Александар Вујовић: На шта конкретно мислите? Мислите да су људи који су анализирали студентски покрет да су промашили у нечему?
Слободан Антонић: Кад прочитате коментаре у нашим медијима то су најчешће коментари који се односе на то да је Вучић лажов, лопов и диктатор – ту нема никакве сазнајне вредности, ту се врти једно те исто… То се узима као већ доказано и онда нико неће да вам каже он је лопов зато што је украо толико и толико, изнесе неки случај, него су ти коментари само литерарно излагање о томе како је он грозан човек и политичар. А најчешће то чак није ни то. За неке коментаторе, поготову има једна жена за коју се очито види да она има менталне проблеме, буквално. Ја мислим да би њој требало помоћи…
Александар Вујовић: Је ли то жена која пише у „Данасу“?
Слободан Антонић: Видите како сте се Ви сетили (смех). Јесте, тако је.
А онда, већина тих коментара су бесмислени, сазнајна вредност је нула, врти се једно те исто – то су ови коментари који као критикују режим, никакве садржине нема.
А ови коментари који као хвале студенте – то је сјајно, то је наша будућност – такође су најчешће бесмислени. Прво, њима се даје нека улога, значај који они не могу да имају – они су људи као и сви други, поготово млади људи са двадесетак година, сви се сећамо како смо ми онда и мислили и функционисали.
Једино ако се не налази нека „наднаравна“ сила иза њих, и она њима управља, е онда је могуће да су они какви јесу у тим коментарима. И како читалац, пратећи то, шта може да разуме из тих коментара? Фактички – само да се определи, да почне да навија и да каже ово су анђели а ово су демони.
Александар Вујовић: С друге стране, већина тих људи који пише те текстове, шаблонске и критичке према режиму, они за људе попут Вас – или за Вас лично – кажу „он недовољно критикује режим“ или „он не критикује режим“. Ја се сећам да сте Ви били један од првих критичара режима још 2012. године…
Слободан Антонић: Ма не 2012, ја сам Српску напредну странку критиковао од 2009. године, ја сам до 2012. или 2013. имао преко сто текстова где критикујем Српску напредну странку и те људе.
Ја сам критиковао Вучића онда кад је био најмоћнији, онда кад је хапсио Мишковића, без икаквог проблема… Да не причам о томе како су га онда славили многи од оних који га данас као оштро критикују.
Али није ствар у томе. Па, шта, треба ли да сви причамо једно те исто?! Па ви данас имате ситуацију у којој не можете да кажете ниједну лепу реч за Вучића или за режим – одмах ће да кажу: „А, гледај, види, нуди се режиму!“ А поставља се питање како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле власти да 13 година буде суверено, тако да кажем, на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду.
Александар Вујовић: Ви кад сте га критиковали, из те фазе кад сте оштро и константно писали против њега, из недеље у недељу, Ви сте тад дали један интервју за недељник „Време“ и тад сте рекли „он је њихов Бонапарта“, мислећи на напредњаке, не треба га потценити, разуме се у политику. То је, чини ми се, једна врста аналитичког стила.
Слободан Антонић: Па, да… Видите, Ви сте сад поменули да сам ја био 2015. године на насловној страници недељника „Време“. Зашто то кажем? Још онда сте имали, а поготову пре тога, имали сте ситуацију да ти медији нису били чиста пропаганда, да су ипак покушавали да уваже различита мишљења, да афирмишу ставове који можда нису, да тако кажем, потпуно непроблематични.
Насловна страна „Времена“ од 14. маја 2015.
Да се вратимо на ово. Кад је реч о Вучићу, створена је атмосфера да можете да пишете или причате о њему само на један начин: један је начин у тзв. опозицији и студентско-грађанском протесту, а други начин је на власти. И то показује одсуство онога што треба да буде објективна јавност која треба да сагледава објективне карактеристике једног човека – он има и добре и лоше. И ово желим да кажем кад је Вучић у питању – макар ме прогутали – он има одређене способности које су му омогућиле да буде ту где јесте, ту нема никакве сумње у то; али, има једну особину која је добра, боља него у овом супротном табору, студентско-грађанском покрету – а то је што он гледа истраживања јавног мњења и неће да иде против расположења народа. Значи, он је у истраживању видео да народ неће санкције Русији – и неће да уведе санкције Русији, односно ту игра неку игру, неће да уведе… Види да народ воли Цркву и војску – и покушава да буде добар са њима. То је сасвим у реду.
А ови са друге стране, барем ти најгласнији у том покрету, они заправо хоће да – читајте ове медије, они који хоће да студентском покрету објасне шта треба да раде и кажу: „Па није главно зло Вучић, него то што се нисмо суочили са злочинима деведесетих, главно зло је српски национализам.“ Ви тачно видите да њих није брига шта народ мисли и који је прави интерес народа, него они само хоће да управљају народом против његове воље и његовог интереса. Ако ви хоћете поштене и слободне изборе – ви се понашате на одређени начин, очекујући да ћете на тим изборима добро и да прођете. Али, ако ви желите да ловите у мутном и не желите да се ствар разреши политички и изборима него некаквим хаосом и некаквом револуцијом, онда се ви понашате на тај начин очекујући да ћете после моћи да наметнете своју вољу, без обзира шта народ мисли. И кад посматрате тако ствари – онда овај човек има одређене предности. Наравно, посматрано издвојено, уопште не желим да говорим – ја сам о томе довољно писао – какав је цео тај систем и његов режим. Објективна анализа мора да узме у обзир све елементе, без обзира колико је то, како бих рекао, ризично за појединог човека у смислу да, као што Ви кажете, одмах кажу – „А, нуди се“, „Прешао на супротну страну“, „То је ћаци-професор“. Што рече овај водитељ „Славија инфо“: „Антонић, то вам је професор који жели да предаје.“ Нема везе, нека они причају.
Погледајте целу емисију:
Наслов препис, и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Овог професора не желим ни да коментаришем. За сваког ко уме да размишља нема потребе. А за остало прочитати један од мојих скорашњих коментара о узорним српским домаћинима који оставе жене да би оженили асистенткиње.
Како оно рече Саша Тијанић.: „Сваки човек који је купљен јесте преплаћен“
Професоре, ако сте отети кликните два пута…
Не вреди (врдај) г. професоре. Када му , надамо се, суд буде судио , неће узимати у олакшавајуће околности те врлине којима покушавате да га окитите. Напротив, ако до тог суђења ипак дође, сазнаћемо и званично оно што већ знамо о председнику државе, а то сазнање неће бити о врлинама и добрим особинама његове личности. О томе Ви судите и умирујте своју душу, а прави суд ће судити о доказима по оптужници. Ако и дође до суда овоземаљског?
Професор Господин. Потписујем!
Није ми јасно шта се десило у глави овог човека.
Рећи „мора да има нешто добро“ а не дати конкретан пример је управо оно што Антонић критикује – тврдња без ваљаних и релевантних аргумената.
То што он наводи као аргументе су управо оне ствари против којих су се студенти, а са њима и велика већина државе, побунили. Вучић неспорно уме да влада, али то владање није у циљу добробити земље и њених граћана, већ освајања неограничене власти по сваку цену, па и ону највећу – распарчавање и девастација државе.
У таквој ситуацији и имајући у виду последице таквог Вучићевог владања, тражење његових „позитивних особина“ равно је издаји државе. Ту не може да буде компромиса.
Антонић Слободане, ако ово читате, покушајте помоћи јавности, да боље разумеју ваше службено додворништво – да ли сте, 80-их година, радили на пословима, који би изгледали да утичете на то, да нечије писање учините неслободним, илити – цензурисаним?
Kada ga slusam ili čitam osecam se jednako odvratno kao kad se pojavi onaj Ćirjakovic ili Vučićević
Да ми је неко дао овај текст и рекао погоди колико има година састављач, рекао бих двадесетак.
Какве неубедљиве тезе, какво детињасто расуђивање. Каква несигурност у себе!
Уочио је некакав принцип недоследности и искључивости и на томе темељи целу своју идеју, да не кажемо – нови правац. Озбиљан човек се на то не би ни осврнуо а он као да је пронашао суво злато.
Којим се, узгред, и кити.
(Апџекшн).
То што неко прати испитивања мишљења народа, не значи и да ће поштовати та мишљења.
И најчешће: и не поштује.
Народ нису и неће ни поштовати: ни жути, ни плави, ни црвени, ни зелено-леви …
И оладите мало са ватреним убеђењима, политика је очигледно курва, увек.
А можда и сваки народ има власт какву заслужује, тј можда је заиста свака власт од Бога … па ће и она која дође после ове, такође бити: ЗАСЛУЖЕНА.
Што даље значи да се ни народу не може превише веровати, без обзира на анкете.
После Косовског боја и губитака у два светска рата, ово што нас је остало то су све искрене патриоте и бескомпромисни правдољупци.
Што се види и по нашим коментарима.
Толико за ово јављање.
Студио?
Мислим да су данас у Србији неки студенти прихватили улогу бесловесне пешадије, као некад радници у тзв. социјализму. Тада су само ретки радници допливали до врха владајуће номенклатуре, а и они уз помоћ буразерских веза. Студенти су потребни да, све скакутајући, шетајући и гурајући контејнере, на себе приме ударце пендрека, да би неки други узјахали. Ако би се садашња, каква таква, власт урушила, корист би шчепали поједини тзв. професори, глумци, новинари и слични, а студенти би имали част да се чешкају по глави. За Србију и Српство је најгоре, што би, у смутним временима, испливао талог аутошовиниста, сепаратиста, комуноус*аша. Не дај Боже ником.
Антонић је својевремено писао да какава је Вучићева власт добро је да још има струје. Струја негде овако, негде онако и има али нема Србије (предао је 15%) и нема Срба, и даље масовно одлазе, не рађају се и замењују Непалцима и Турцима.
Мора да вреди нечему чим оволико влада – каже Антонић. Дође на сумњивим изборима, заузме све институције и максимално злоупотреби, а странци му предају све медије а задужује се као Тито. Јао како способан човек!
Сумњиво је код можда преплашеног (од обојене револуције) Антонића да од почетка сем зазирања не виде ни једну светлу тачку у студентском покрету. И занимљиво ми је то да овај човек из чијих се текстова могло доста научити, није испред носа видео Вучићеву подметачину од Несторовићевог покрета него их је здушно подржао.
Иначе емисију ова два вучићева адвоката нисам ни могао да гледам.
@devla
Pa, nije da Antonic nije naveo jednu „dobru“ Vucicevu osobinu, a to je da prati raspolozenje javnog mnjenja i da nece da ide protiv vecinske volje naroda (korisnu za njega, kao politicara, ne nuzno i za narod). Naveo je kao primer neuvodjenje sankcija Rusiji i podrsku crkvi i vojsci. Ono sto, obicno precizni Antonic, cija je svaka tvrdnja imala reference, nije naveo, je da Vucic tim javnim mnjenjem manipulise na dnevnom nivou i da se saglasava sa voljom naroda samo onda kada moze da je izigra. Tako, ne uvodi sankcije Rusiji, ali kuka da nam vrati NIS, jer nam je sankcije uvela Amerika. Crkvu je korumpirao da lobira u Rusiji da se pubuna naroda zbog nemara i korupcije nazove obojena revolucija, pa sto da je ne podrzi. Doveo je autobusima Srbe sa Kosova za svoj miting u Beogradu i prepustio da Siptari udju u opstine na severu Kosova, kada je bio bojkot kosovskih izbora, a sada koristi poraz fudbalske reprezentacije da pokrije ponovni ulazak srpske liste u kosovsku skupstinu, ali sa siptarskom vojskom i policijom i u 3 severne opstine i predatim skolstvom. Mozemo Antonica citati i tako da nas upozorava da Vucic niposto nije glup, iako nam njegovi govori izgledaju nepovezano i nesuvislo. Takodje, opomene da ne znamo sta se krije iza studentske liste, nisu na odmet, ali, ako se ponovo oglasio yim povodom, mogao bi da navede i neke korektivne mere, npr. kakvu izjavu ili garanciju bi trebalo da potpisu kandidati na listi ili listama opozicije kako da saradjuju, kao kakvi bi trebalo da budu izborni uslovi. Jedan od tih izbornih uslova su na prvom mestu mediji. A tu nam profesor ne pomaze ovakvim clankom iz koga se olako izvlaci iz konteksta naslov da Vucic ima i dobrih osobina. Ne mogu da verujem da je to previd. Bolje bi bilo da je rekao, npr Lomparu: hajde da predjemo preko medjusobnih optuzbi, jer nam je dobrobit Srbije na prvom mestu, i, ako smatramo da je ovaj rezim stetan, da vidimo kako da ga pobedimo na izborima.
Лепе речи.
Данас 17.10.2025 године Београдски Универзитет саопштио резултате ТРЕЋЕГ УПИСНОГ РОКА за БРУЦОШЕ.
Уписано 12.019 бруцоша.
7.929 на буџету Мајке Србије.
4.090 на буџету сопствене Мајке.
Остало не уписано 3.229 бруцоша.
1.816 на буџету Мајке Србије.
1.413 на буџету сопствене Мајке.
Лоши бројеви.
Лепе речи.
Данас 27.10.2025 године Иришки Венац десна цев најдужег Србског тунела од 3.5 километара је пробушена.
Добри бројеви.
Некада, у прошлом веку многи који још увек памте директне тв преносе уз обавезно пресецање црвене траке испред тек пробушеног или отвореног тунела су певали из свег гласа песму о тунелу актуелном режиму која се хорски певала
овако :
Један глас почиње песму :
У тунелу, у сред мрака, сија зведа петокрака.
Онда сви у један глас хорски, ки’ по команди :
У ТУНЕЛУ У СРЕД МРАКА СИЈА ЗВЕЗДА ПЕТОКРАКА .
Лепе речи.
За оне који воле тунеле и оне који воле петокраку.
Лепа реч. Бруцош.
Лепа реч. Тунел.
Године 1982. у Јозефштату (бивши Београд) на АЦУ (Академија црвених ус*аша или „Факултет политичких наука Универзитета у Београду“) наследни титоиста Слободан Чедомиров Антонић 1959. из Руме је дипломисао политички титоизам.
Године 1998. у Јозефштату на АЦУ Слободан Ч. Антонић је одбранио мраксистички магистеријум [Slobodan Antonić, Prilog kritici istorijskog materijalizma kao filosofije istorije: magistarski rad, Beograd, 1987].
Година 1985-1989. у Јозефштату Слободан Ч. Антонић беше аналитичар Републичке конференције Савеза сотонистичке омладине Србије.
Година 1983-2001. у Јозефштату Слободан Ч. Антонић је обзнанио сопствене радове, на пример:
1. Слободан Антонић, Маркс и субјекат револуције, Марксистичка мисао: орган Марксистичког центра Централног комитета Савеза комуниста Србије (Београд), 1, 1988, 247-255;
2. Слободан Антонић, Да ли је Маркс крив за Сребреницу?, Борба: орган Комунистичке партије Југославије (Београд), 174-175, 1996, 26-27;
[3. Slobodan Antonić, Klase i socijalizam – prilog razjašnjenju pojmova, Međunarodni radnički pokret: organ Institut za međunarodni radnički pokret (Beograd), 4, 1983, 415-426;
4. Slobodan Antonić, Prilog odbrani evropocentrizma, Kulturološki aspekti politike nesvrstanosti, Beograd, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1985, 87-93;
5. Slobodan Antonić, Verska sloboda i politička tolerancija, Religija i savremeni svet, Beograd, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, 1987, 53-56;
6. Slobodan Antonić, Da li je marksizam spojiv sa istorijskom slobodom, Socijalizam: organ Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (Beograd), 7-8, 1989, 65-77;
7. Slobodan Antonić, Četiri boljke srpske demokratije, Prizma: organ Centra za liberalno-demokratske studije (Beograd), 9, 2001, 9-16].
Данас 2025. у Јозефштату Слободан Ч. Антонић подржава злоум наследног титоисте Александра Анђелкова Вучића 1970. из Бугојна да почини потпуни екоцид над Србијом (геоцид + биоцид + геноцид + културоцид).
Прави мраксиста.
Ето какав смо народ. Патриоте?!
Сад нама антивучићевцима ни Антонић не ваља.
И не помишљамо да смо ми можда глупљи и не капирамо оно што је искусни Антонић прокљувио.
Па, да ништа друго у животу није написао, тај човек је кум, творац индијанског имена: „Усне које лажу“.
Шта више рећи?
Ви, паметњаковићи, и патриоте, к’о што сам вам и сам.
Лајкујте и дислајкујте, за друго и нисте.
Очигледно је да је Антонић променио страну. Недвосмислено. Некада је био инспиратор, човек који је отварао очи, прави аналитичар. Данас је један од купљених. Не бих да вређам човека, нећу да га описујем у данашњем стању.
Наша стварност уопше није политичка и анализирати је са становишта политике је промашено. Издаја, криминал, злоупотреба, уцена, то је данашња Србија. Потпуно је оправдано, нормално, рационално о Вучићу не говорити као политичару. Њему је политика средство за лоше, а не за добро. Говорити о политичким промашајима оних који су против Вучића је бесмислено. Укратко- прво Вучића * ***** спровести суђење, па онда се бавити изборима. Јер за велеиздају и криминал се иде у затвор, * **** ****. Циљ свега је да се склони штеточина. И не треба бркати лончиће, Вучић **** ** **** не зато што је лоше водио политику, него што је водио издајничку и лоповску пљачку.
Ако је ово што сад Вучић ради за добро Србије, шта би радио да хоће да је уништи? Волео бих да ми професор објасни.
@Dana Tan
I Djindjicev doktorat je o Karlu Marksu. I to odbranjen u Nemackoj, koliko se secam. Ne pravite se naivni, rekla bih da su svi koji su zavrsavali filozofiju ili sociologiju kod nas u titoisticko vreme, morali da se bave marksizmom. Nesto kao „obavezni sastav“ u klizanju. Mora da su takvi radovi bili uslov za napredovanje? Ili su mozda bili kriticki, trebalo bi ih procitati, a ne suditi na osnovu naslova? Slobodan Antonic je vrlo precizno kritikovao Vucicevu i Tadicevu politiku prema Kosovu i ratovima 90ih, bar od onog sto sam pratila od 2000ih do sad. Ne mogu da verujem da je sada uzdrzan od straha od gradjanskog rata u Srbiji. Ukazivanje na oprez u vezi studentskog pokreta i liste je na mestu, ali, nekako je jalovo bez konkretnih predloga i nikako ne ide sa trapavim hvaljenjem Vucicevih sposobnosti (jer su to sposobnosti manipulacije). Od njegovih socioloskih knjiga procitala sam „Moc i seksualnost“, jer me je zanimao istotrijat homoseksualnog lobija u svetu i kod nas i reference o socijalnoj ili naslednoj zasnovanosti homoseksuslnosti, cime se manipulise. S tim u vezi Antonic je objavio nekoliko duhovitih clanaka, kao i obicno, sa pozivanjem na izvor informacije, na primer o ucescu trans zena u zenskim sportovima.
Ако ћемо право, када би неко пронашао лепу реч за Вучића ја бих то сматрао истраживачким подвигом. Али како то наћи, а не бити потпуни лажов или бар превејани софиста?
Владимир Цвијан?
Беливук и 40ак искасапљених и живo испечених?
… Шта је у ствари било питање?
Маркс(изам)?
Зашто нико до сада у Србији, ни политичари ни професори, није писао о овоме?
https://youtu.be/sDCRXhU57RY (2 мин)
Интересантни су ставови (старог) проф. Антонића које изнео на трибини у Дому Омладине (#6, једној од осам) о ‘инверзном национализму’ у оквиру пројекта – ‘Savremene kontroverze o srpskom identitetu #6’, који је сам предводио, пре него што је киднапован и замењен двојником, а интересантни су и коментари испод видеа.
(57 мин)
„Ма не 2012, ја сам Српску напредну странку критиковао од 2009. године, ја сам до 2012. или 2013. имао преко сто текстова где критикујем Српску напредну странку и те људе.“
Више него похвално! Али који аргументи иду у прилог тези да је Вучић Србији тада нанео више зла него данас? Другим речима, који су разлози за овако драстичну промену става уваженог професора према Вучићу данас? Шта се то толико добро догодило са Вучићем 2013. или 2020. године, да би његов тако оштар и озбиљан критичар попут Антонића, од тог времена (рецимо у последњих пет година), написао занемарљив (или нулти) број текстова који експлицитно критикују конкретно Великог Шибицара?
„Ја сам критиковао Вучића онда кад је био најмоћнији, онда кад је хапсио Мишковића, без икаквог проблема…“
Без сумње је то било храбро и то је заиста за искрено поштовање! Међутим, ако из горњег аргумента треба да закључимо како Антонић „сада кад је Вучић слаб, његов некадашњи оштри критичар има привилегију да га понекад и похвали“, онда је то професорова прилично недостојна сугестија. Зато што је Вучић данас финансијски неупоредиво моћнији него 2013. године. Притом, Антонићева похвала Вучићу се појављује у тренутку када је ауторитет Великог Шибицара у народу драстично опао, те се не може занемарити могућност да ово фино нијансирање треба да представља неку врсту сламке спаса за рањеног властодршца.
„Па ви данас имате ситуацију у којој не можете да кажете ниједну лепу реч за Вучића или за режим – одмах ће да кажу: „А, гледај, види, нуди се режиму!“ А поставља се питање како је неко могао да обезбеди ту врсту контроле власти да 13 година буде суверено, тако да кажем, на власти – а да нема никакву способност, никакву добру особину? Мора да има нешто што је добро, што је у реду.“
Услед искреног уважавања према професоровом интелектуалном капацитету, заиста ми је тешко да поверујем да није увидео озбиљну омашку у свом расуђивању. Зар су способност и добра особина синоними? Зар из Хитлерове способности да заведе толике масе, нужно следи да је он имао „нешто што је добро, што је у реду“? Немам, наравно, жељу да овде Вучића сводим на Хитлера (није ми то ни на крај памети), само сам хтео да наведем што драстичнији пример да бих показао како је Антонићева способност за фино нијансирање, изгледа, усахла. И ђаво је веома способан да уништи човека, па се из те чињенице не може закључити да он има нешто добро у себи.
Јасно је овде да се Антонић, из неког разлога, натчовечанским напорима труди да похвали Вучића, а из немогућности да то учини на смислен начин, произлази апсурдност таквог подухвата. И још притом, Антонић би хтео да себе прикаже као неутралног критичара „и једних и других“. Тај његов труд би могао бити оправдан у тренутку када Вучић буде пао са власти, тада ће то имати смисла, а у овом тренутку такав поступак у потпуности личи на опортунизам. Тако је Антонић, са временске дистанце, у својој доброј књизи говорио о Милошевићу, и то је било потпуно смислено.
Да закључим: способност да се чини зло није врлина. Немојте нам продавати лукавост Великог Шибицара за „нешто што је добро, што је у реду.“ Лично, за разлику од Антонића који помиње своју рану критику Вучића, више бих волео да уважени професор личи на обраћенике које критикује: да је у раној фази Великог Шибицара видео „неко добро“, а да га сада критикује онако оштро као 2013! Какво бисмо богатство имали данас, зар не?
@ Мирјана (****** ******)
Србица или, ватиканци кажу, кирилица је једино писмо србскога језика.
Ако су чланак и осврт србски, онда противосврт треба да буде, таква је основна пристојност, такође србски или инојезички са приложеним србским преводом, а не испишан ошишаном усташицом.
Титоисти или, сами кажу, црвене усташе доследно истребљују србицу и намећу усташицу или аграмерску латиницу остатку закланог србског народа, чиме јавно потврђују да су великохрватска подврста австроугарских србождера и паклени бесрамници гори него великонемачки нацисти.
Бестрага.
@ Маснокопитарева градина
Прва љубав заборава нема.
Наследни кабалиста „Карл Маркс“ или Мозес Мордекај Хершелов Леви 1818-1883. из Трира као потомак многих западногерманских рабина и кантора је јавно и званично стално захтевао да Запад и Османлије потпуно истребе србски народ и трајно униште Србију, о чему одавно говоре и пишу многи србски и остали умници.
Наследни титоиста још као ватрени грозојугендовац је прво заљубљен у мраксизам.
Наследни титоиста је целоживотни борац против србских интереса.
Наследни титоиста ће пре да се придружи сопственом духовном оцу Непомјанику него шта ће да уради било какво добро за србски народ.
Наследни титоиста брани аљекизам у уљезлом гласилу Удбе Источне Ендехазије или Босне и Херцеговине.
Или Срби или Маркс = Тито = Аљек, треће није дато.
Koja cifra Slobo? Nadam se da je u sustecoj , a ne u zvececoj moneti…