Неком је срећан нови аутомобил, неком петица из математике, неком коса на глави. Мени је осмех на лицу моје мајке, другарице, сваког човека – сигуран знак да су срећни у овом свету и да нисмо ту без разлога
Било је потребно само неколико секунди да скочим из топлог кревета. Кућом се ширио мирис препеченог тоста са маслацем и џемом од кајсија.
Колач „Дубаи чоколада“ који прави сама Милена Ј. (Фото: Лична архива)
Као Алиса у земљи чуда и ја сам дошла из свог света, у коме је било све тако нестварно. Прва помисао ми је била колико деце у овом тренутку гладује, колико је незаштићене деце на улицама овог света, колико њих сада плаче? Маштала сам о излечењу свих болесних, маштам о вечној љубави, уживању у заједничким тренуцима са породицом, о свету у коме су сви насмејани и у коме немогуће постаје могуће.
Сањарим о земљи чистих река, пашњака, држава без граница, игралиштима у којима одзвања музика радости. Место где нема мржње и насиља, поделе људи према боји коже или колико су богати и које су вероисповести.
Ипак смо сви само људи, пролазни у овом прекратком животу. Не треба време трошити на несрећу и бол, сличнији смо него што мислимо. Као што је рекла лисица у Малом принцу: „Само срцем видимо исправно.“
Лисица и мали принц (Илустрација: impulsportal.net)
Неком је срећан нови аутомобил, неком петица из математике, неком коса на глави. Мени је осмех на лицу моје мајке, другарице, сваког човека – сигуран знак да су срећни у овом свету и да нисмо ту без разлога.
Милена Ј. је ученица шестог разреда
Categories: Гостинска соба
besklasno drustvo, bez verskih podela – mala je na pravom putu (mada je „identicni“ popreko gledaju) !!!! U moje vreme je bilo tvrdje: „Velike bitke – pobeda humanosti“, „Milicioner moj drug“, od svih nagrada ostale su mi u secanju samo ove ideoloske koje i danas sledim! E, da, osvajao sam i nagrade iz slikarstva, a prvu u drugom osnovne. Desetine klinaca iz svih skola i treba da ilustrujemo pesmu o decaku koji zamislja da spasava devojcicu u koju je zaljubljen od gusara i samo ja nacrtam decaka koji zamislja (oba elementa slikarskog remek-dela: tehnika – citam stripove, pa znam kako da crtam „zamisljanje“, 2) originalnost – samo ja :)))))). Deca – polusvesna, odmah na predmet, a ja, hegelovac u povoju – samosvest! Zato mi jutjub i jutjuberi, poput Lompara, ne mogu nista ; )))) Mada
Тишина! Једна сјајна девојчица Милена Ј. држи час. ❤️
Дѣвојчици Милени најтоплије желим да јој је ипак нѣко „дописао“ овај састав, јер онда за њу ништа нѣје тако страшно.
@Drzavama bez granica још један плусић, мало је онај који сам већ дао. Искуства су нам, изгледа, врло слична:-)
Ко поверује да је ово написала ученица шестог разреда основне школе, тај није добацио ни до трећег. Хвалоспеве овог песничког урадка не бих да коментаришем – унапред знам, цензура ми је загарантована.
„Uradak“ je slatko-naivni deciji pogled na svet. Moze da prodje za 6-i razred ili za misice iz holivudskih filmova. Zelji da svetom vlada mir i da nema gladi, nema se sta zameriti, naprotiv. Niti se moze zameriti na originalnosti u obradi teme detetu tih godina. Samo su nas naucili da su mir i sreca nemoguci za sve ljude, pa sad sa cinizmom to ponavljamo mladjima od sebe. Zelimo im da se obeshrabe sto pre, da bi se manje razocarali kasnije. To je, valjda, za njihovo dobro! Dotle, ipak, greju srca reci: „Kad bi svi ljudi na svetu, bas kao sva deca na svetu, odlucili da…..“I „Uvek nek bude sunce, uvek nek bude nebo, uvek nek bude mama, uvek nek budem ja“.