Тако то функционише у духовном свету: кад се пљуне у лице Сатани, сав Ад стење и дрхти од гнева, и сав Ад устаје на Христовог јунака. Па је тако и „Мајка“ стала против студентарије – демонстративно затворивши двери Храма
Фото: Фронтал
Одговор ботовима који раздиру хаљине због хуле „на Мајку Цркву“ (иако је седмица фарисеја прошла, па није право литургијско време за њихове театралије). Уз назнаку да се не обраћам њима, него словеснима, јер знам да ни интернет бон-тон ни правила духовне хигијене не препоручују комуникацију са ботовима.
А кад смо већ ту, узгред, која би етимологија неологизма бот, зна ли ко?
Да није од старогрчког βοτον, што значи марва, или благо како би стари Срби рекли, у зависности са ког се аспекта на облик живота гледа? Било би логично: оно што је ниже од словесног роба који за газду раб-бота, ово бесловесно благо газдино само бота. И ефектно ђубри воћњаке, да плодови словеснима слађи буду.
„Мајка Црква“ се, могу констатовати, овде нашла као колатерална штета, јер реч није била примарно (о) њој. Али скичање ботова, уз течење златног гноја из њихових уста (staphylococcus aureus? MRSA?), сведочи да је бич истине ударио добро, и на право место – на највећи и најболнији и најсмртоноснији чир на телу Србства.
Још један доказ вечног принципа: ти прегни да учиниш добро, оно што треба и што можеш, а Бог ће твојем делцу додати маха, и учинити и оно „што у срце човеку не дође“.
Слично, ни студенти нису имали намеру да устану у побуну против „Мајке Цркве“.
Али тако то функционише у духовном свету: кад се пљуне у лице Сатани, сав Ад стење и дрхти од гнева, и сав Ад устаје на Христовог јунака. Па је тако и „Мајка“ стала против студентарије (уз шкргут кутњака, горе лево и доле десно: Епископ Сергије: Гледајмо своја посла!, Стање ствари, 24.2.2025. и Митрополит Давид упоредио студенте са усташама, очекује се реакција Патријарха, Србин.инфо, 25.2.2025) – демонстративно затворивши двери Храма пред њима. Иако их истовремено прељубазно широм отвара пред најшаренијим јеретичким и масонским и спонзорским шљамом, чије им црвене шаке не сметају. Односно, сама је показала да је битан агенс неподношљиве кварежи бивства, и чинилац „атмосфере од које мрамор трули“. Скупоцени мермер Храма, у конкретном случају.
Али ако су студенти ту јафетовски окренули главу од богомрског призора „Мајке“, која достојанствено јаше на напредној звери (што „бљује огањ из адових жвала“ и урла „AV, AV!“ – Откровење 17:3) и закључани Храм претвара у стидну мрзост опустошења, и господствено оћутали, ипак је збивање ескалирало у широки народни револт против још једне институције система која, будимо сасвим еуфемистични, „не функционише“.
+++
И ту питање и темица за размишљање, свима.
Да ли је Македонија заувек изгубљена за Србство?
Кад кажем Македонија, мислим у првом реду на цркве, јер су оне Амбасаде Небеске Србије на земљи (али и: ако те заборавим Скопље, и ако те заборавим Охриде, нека ме заборави десница моја!).
Ако јесте, како је то могуће прихватити и остати Србин? И изаћи пред лице Душану, и тисућама тисућ србских витезова што животе даше за Маћедонију?
Ако није, како се ампутирано може повратити? Како, кад је формално-правно (канонски) савршено предата туђину („братском народу“, бившим Србима, који се од Монтенегринских усташа разликују само тиме што су питомији, и Србе нису физички клали – мада зашто би, кад су их све у себе претворили, кољу се само Срби који одбијају да себе у туђина заробе)? И кад у црквеном праву, а нарочито међународном, принцип „пуј-пике – не важи“ не важи? Правници?
Једино објашњење – објашњење достојно земаљске истине и правде, законске објективности и здравог разума, али још више и најпре суштине дела пред лицем метаисторијске Небеске Правде (Инстанце на коју апелујем и којој ја најмањи овим формално подносим кривичну пријаву, кад већ нико други неће, и чуј и прими је, Небеска Србијо у Богу Правде!) – јесте: то отуђење је незаконито, и као такво правно беснажно.
А чиме је незаконито, ако црквена власт помесне цркве као самостално јуридичко лице има законско право да располаже црквеном имовином (даровштину и продају укључив –тј. закон није нарушен), и кад је одлука донета саборно и једногласно, уз формално поштовање саборске процедуре и формулу „изволи се Духу Светом и нама“?
Незаконито је субјектом.
Цео Архијерејски Сабор је незаконит – нелегалан: као збориште јеретика и унијата, и као званична филијала свејеретичког Светског Савеза Цркава.
Tо је оно што ја покушавам да објасним, залуду.
И то је Апокалипса Христових Студената показала, сваком ко има очи да види: да су и црквени главари слуге онога који данас поробљава сав васиони свет. Апокалипса дословно значи откривање појаве која је до тога била скривена, невидљива и тајна; а дело Духа Истине је транспарентна егзистенција, у којој се све види онако како јесте.
То патетични „мајкини“ ботови не могу сакрити, ма колико се као ревносна антихристова ишчадија трудили. Антихрист је истовремено и антисветидух: Дух открива што је скривено; а антихрист/антисветидух настоји да скрије оно што је већ испољено – властито зло, и да га прикаже као неприкосновену светост. Ботови су ту да држе скуте, да реп не провири испод сакоса и шлепа патријарашке мантије; али реп конвулзивно палаца, и већ су га и неподозриви видели.
Ако има Небеске Србије, Србска Маћедонија је њен део, њена Колевка. А сабор црквених криминалаца који су је одсекли и предали иностраним криминалним колегама (аналогно као што државни сабор криминалаца поклања србску земљу арапским и хрватским тајкунима), није Мајка Црква.
Quod erat demonstrandum.
И Амин.
ПС. Другим речима, благоверном Србину овде преостају само две могућности:
Да, ћутећи или гунђајући, допусти издају и предају Македоније (док у исто време херојски кличе да је онај ко изда и преда Косово проклет).
Или да се сагласи са грешником Евсевијем.
Па, благоверни Срби, бирајте између та два зла.
И ако има још неког ко жели да се придружи кривичној пријави пред Судом Небеске Србије за јавно кривично дело (crimen publicum) светокрадства Србске Цркве, нека то учини овде и сад, или нека ћути довека.
Захтев Сабору СПЦ: Поништите одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ!
За процедуру, наравно, није битан број подносилаца кривичне пријаве, али је битан за ваше душе, Срби. Јер, црквено право експлицитно каже: ко прикрива лупежа – тј. сведочи да лупеж није лупеж, било речју било ћутањем – тај је и сам лупеж („о криптон тон клептин, клептис ести“).
А лупежи, не варајте се, неће наследити Царство Божје (1. Коринћанима 6:9-10).
Categories: Гостинска соба
Евсевије, Евсевије. Коме Црква није Мајка, томе ни Бог није Отац, Евсевије.
Јавља се Ранко Гојковић да изјави да у време Великог поста не пише коментаре на форумима, чисто да ме неко не би помешао са имењаком, текст нисам стигао прочитати…
Ни расколници нити јеретици нису Тело Христово = Црква.
Криминалац, читај јеретик, (de facto), када и ако га осуде, (п)остаје безаконик (de jure). Јавно исповедање јереси (узурпатора патријарашког трона) тражи и јавно покајање. Исто важи и за расколнике (тзв. северномакедонце).
Православном треба да је довољно што види и чује да јеретик казује.
А за кривицу пред србским родом и Богом , Господ над војскама нека им запрети.Тужилац нека им буде Злате из Слатине.
*… није Мајка Црква.
Quod erat demonstrandum.
И Амин.*
+++
Ако погледамо говоре о подели у српској Цркви или расколу, нека се види ко је од чега одступио, ко се удаљио од принципа Светосавских, Светоотачких, од Символа вере, па ће онда бити јасно ко је у расколу.
Сви исповедамо и читамо Символ вере на свакој Литургији, и у многим другим приликама, на крштењу деце и осталим приликама, где говоримо: „Верујем у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву“. Једну. Јер Господ је основао једну Цркву. Не две, не многе, не сто, не пет стотина, није основао екуменски савет цркава него је основао Цркву Своју, а то је је право Исповедање вере.
“Прави Србин увек стоји уз свога Господа Христа, увек стоји у Светој Србији: бранећи Правду живи том правдом, бранећи Истину живи том истином, нема смрти која га може одвојити од њих, нема ђавола, ни легиона ђавола, ни пукова ђавола који могу таквог Србина, Христовог Србина, Светосавског Србина одвојити од Свете Србије!“ Свети Јустин Ћелијски
Међутим, да кажем званична српска Црква исповеда да постоје многе цркве, и то чак сестринске… и римска црква – папистичка – је сестринска црква, и протестанти – сестринске цркве, и многе, многе друге секте стварно и јереси називају се и исповедају се као – сестринскe црквамe и са њима се одржавају контакти, дијалози, заједничке молитве, заједничко честитање празника и тако даље.
То је одступање од вере Православне. Када рецимо патријарх Иринеј честита новоизабраном папи, јеретику, избор на место римскога папе, он му говори: „Вас је Свети Дух изабрао и поставио ту, на то и то место…“ Да ли је могуће да то говори један православни ум, један православни епископ, један православни човек? Да Светог Духа увлачи у јерес? Јер, очигледно је на толико Сабора, од толико Светих Отаца папизам осуђен као јерес. А ми сада говоримо да „Дух Свети изабира архијеретика“ у тој групацији, која се назива римокатоличка црква.
Не треба ту ни много памети ни много речи да се види заиста ко је у расколу са Светим Оцима, са Светим Апостолима, са Светим Савом. Онај ко је одступио од њиховог пута, од њиховог учења – то су расколници.
Ја, као Епископ рашко-призренски, за сада у егзилу са својим монаштвом, остајемо на томе Светосавскоме путу.
Владика Артемије (1935-2020)
( https://borbazaistinu.rs/vladika-artemije-mi-smo-bili-i-ostali-ono-sto-smo-i-ranije-bili/ )
Рећи да у Светом Архијерејском Сабору СПЦ има безаконика, јеретика и унијата, то би било лично мишљење.
Али, рећи за цео Свети Архијерејски Сабор да је незаконит, јеретички и унијатски, то је хула на Духа Светога. То је оспоравање светости целе српске Цркве, што, по бескрајном Божијем дуготрпљењу, такође може бити лично мишљење, али би било много боље и духовно мање погубно да се задржи за себе.
Прво Македонци нису Срби. Осећам се почаствовано што сам се на овом свету родио као Србин. С’тога, срамота је и недостојно је некога ко неће, убеђивати и молити да буде Србин.
Становништво тог простора јесте у средњем веку било србско али данас то више није. Није кривица ни наша ни њихова, просто нечисте силе које су се некад пројављивале кроз лукаве Јелине а после кроз Ватикан су радиле и тај народ је расрбљен. Они су притискали/слаби су попустили.
Све је почело још кад су Ромеји оформили Охридску архиепископију за Србе и остале Словене, прљаво користећи веру за ширење свог утицаја. После је то радио запад/Ватикан а кад је радио Тито, ваља знати да је и тад радио Ватикан јер је Тито почасни папин каноник.
Ствар је решена кад је тај простор одвојен од Пећке Патријаршије, што је најбољи показатељ да вероватно ни ми данас овде у Србији неби били Срби да није било Косова и Пећаршије.
Јер како другачије објаснити чињеницу да је наш народ у северној Далмацији одржао србски идентитет јер је био под духовном влашћу Пећи а народ из Скопља то није, иако је то Скопље била нека врста престоног града и из њега се готово пешке може доћи до Косова и Пећи.
То најбоље може да схвати онај ко је читао нашу историју турскиг доба па зна да су више Срба у ислам утерали грчки/фанарски свештеници него турски јањичари. Друга ствар је то да је Макединија пуна Цинцара који су ништа мање зло од првоменутих.
Остаје само жал што је толико наше младости изгинуло за слободу људи који данас на тој земљи натопљеној српском витешком крвљу певају песму
“ Песна за кралот Александар „, коју препоручујем сваком да је послуша на You Tube.
Оштра и оправдана критика аутора чланка.
Мали неспоразум између мене и Стања Ствари (=г.Лазића, за који сам ја крив) – потпунију верзију овог текста (коју препоручујем, јер има пар битних поенти више) послао сам као коментар овде https://stanjestvari.com/2025/03/02/polemika-vladike-davida-i-sestorice-episkopa-spc-o-srpskim-ustasama/#comment-202079, пред почетак Поста, све бојећи се да ме догађаји не претекну и демантују. Јер кад претерам са вином видим виђења (и привиђења) цркве на улицама, ко 1937, свештенство скупа с народом и јуношама студентима, како збацују и ломе масонски јарам и „руше уставни поредак“…налазећи тако просто и богорешено „решење кризе“ које нико од правних мудраца и трезвених аматера-визионара који се врте у невидљивом руком нацртаном зачараном кругу „уставности“ и „законитости“ није кадар да види. А по типику јуче и данас два пута по две чаше (после пет сувих дана – ко није у тренингу, удар је и на јетру, не само на мозак!).
Примарна мотивација да горње пишем била ми је што сам приметио да се нико не трза кад му се каже да је бот – као да је у питању неки комплимент (типа: „ти си права артефицијелна интелигенција!“). Па сам помислио да ће можда почети да се вређају и удаљавају кад им се лепо објасни шта је њихова (а)логосна суштина. Глупо од мене, наравно.
@Бојан
Драго ми је да смо дошли до суштине проблема: у питању је хула на Духа Светога, злочин који нема опроштаја ни на овом, ни на оном свету.
Онај који сведочи да свејеретици – а свака је јерес хула на Духа Светога (отачка дефиниција) – нису хулитељи него носитељи и разделитељи Духа Светога, душом својом сведочи да лупеж није лупеж („о криптон тон клептин, клептис ести“, Н.Милаш: Црквено казнено право § 51.2). Односно сам хули на Духа Светога.
Кад смо тога свесни, можда ће се неко уплашити, Боже дај.
@A head full of dreams
Становништво Македоније је још у 19. веку било србско, и расрбљено је не (само) „кроз Ватикан“, него најпре кроз интензивне пробугарске махинације масонске царске Русије (којима је садејствовала и масонска Србија). Ни ја не осуђујем плахе и лакоме, слаботињу неотпорну на лаж (они су просто несој, бића на најнижем ступњу умно-наравственог развоја – нешто као СНС паства данас), али ако „тај (изманипулисани) народ није крив за то“, онда нису криви ни Монтенегрини, лица искривљених од србомржње. Ни поарнаућени бившиСрби-данас-Шиптари, лица већ генотипски деформисаних од србомрзја (па им нека Косово). А понајмање бившиСрби-данас-Хрвати, који су одвајкада били први и најближи на удару „нечисте силе“.
То јест, дужни смо да „поштујемо право народа на самоопредељење“, баш како су нас учили наши комунистички учитељи – и једнако као што смо дужни да поштујемо и права своје малолетне деце да изаберу властити џендер.
Или, што је допуштено клиру (поштовање права народа на самоопредељење) није допуштено квиру (поштовање права јединке на самоопредељење)?
Како год, данас је дан када треба да се каже и чује:
Онима који основаше такозвану Македонску православну цркву, саграђену разбијањем Архиепископије србске и охридске, на лажноименој нацији Северних Македонаца која је производ масона и комуниста у сатанистичком делу разарања Оцима установљеног предањског црквено-народног јединства, као и онима који безаконим Томосом о аутокефалији одсекоше србску отачку баштину и предадоше расколницима власт над црквама у Македонији: анатема!
Ипак, за разлику од неких (http://borbazaveru.info/content/view/17212/1/), знам да немам власт да изричем анатему, јер је то дело сабора. А и да могу, која би од тога била вајда – кад је кукавно Србство ионако угашено? У поплави нема смисла обележавати поједини бунар као нечист и стављати на њега санитарну забрану (што је духовна суштина анатеме), јер су у поплави сви бунари загађени.
Али и ако не могу да бацим пригодну анатему, могу да дам скромни прилог за Недељу Православља: мали есеј који анализира битни аспект пораза Православља, данас. Примите га, као две лепте моје душе, удовице.
Који је сушти духовни узрок томе што су данас првосвештеници и свештеници, уз мало часних изузетака, од народа безнадежно одвојени и отуђени професионалци?
Реч фарисеј (хебрејски перуш, перушим), значењски се традиционално толкује као „одвојени“, „одељени“.
Фарисејство је начин постојања човека (и/ли сталежа) који живи у виртуелном простору између скривене унутрашње нечистоће и лажи, и споља беспрекорно чистих хаљина (дугих и широких скута) и јавних дела закона. Тај се несвети процеп зове: гордост житејска (1.Јованова 2:16), И из тог егзистенцијалног небића фарисејска ипостас настоји да влада другима – и господари духом Божјег Народа.
Фарисејство је високо функционални сектантски систем лажне побожности – побожности у лажи под танком глазуром истине – који се намеће као правило највишег људског знања (вере) и управитељ винограда Божјег. Сваки фарисеј је претеча Антихриста. И мали антихрист.
Као такав. фарисеј гади и скрнави све око себе, и ритуално онечишћује сваког ко га се дотакне („чувајте се квасца фарисејског“; „тешко вама, фарисеји, што сте као неприметни гробови, те људи по њима газе а не знају“…).
Зашто Христос, Који је васкрсавао мртве, изгонио легионе демона и давао очи слепорођенима, није могао да исцели фарисеје? Зашто је и Апостолима којима је обећао да ће чинити чуда већа од Његових заповедио: „Оставите их“ (Матеј 15:14)? Зашто Он, Који је са Неба сишао у прах земни, и у гроб, и ступио у ад разваливши вратнице његове, само у срце фарисеја није могао да уђе?
Зато јер је срце фарисеја место нечистије од ада, инфернални микрокозам таме крајње, обучене у светлост. У којем богује он, патетични ђавоподобни човечуљак коме је Бог дао апсолутну власт над тим царством (ексусију=власт+слободу+моћ).
И зато је фарисејство болест која се не може исцелити споља, вањским дејствима. Него је болест коју једино може да лечи болесник сам. То је онај „камен који Свемогући Бог не може да подигне“ – односно диже га само ако Му немоћни човек помогне.
Која је терапија?
Антипод фарисеју је грешник, који зна и исповеда да је људско ђубре, и тражи помиловање (архетип: јеванђељски СНС-овци, судски извршитељи, порески инспектори, комунални и саобраћајни полицајци, во времја оно под именом митари).
Просечном грешнику је тешко да то спозна, и још теже да то призна. Па је сам Бог милостиво и премудро прописао лек: 50. псалам.
Вербално, формално, јавно, гласно и јасно изјавити, изговорити и свакодневно изговарати: безаконик сам, криминалац, злочинац, промашена егзистенција (а-мартиа), и отац и мајка су промашили кад су ме зачели и родили (а-мартиа), нечист сам телом и смрдим, и душом још горе, срце ми је нечисто, у утроби мојој је дух зла и лажи.
Лек је прописан 4 пута на дан, приближно равномерно на сваких 6 сати: на полуноћници (поноћ), на јутрењу (пред зору), о трећем часу (око 9 сати), и на повечерју (око 6 сати поподне). Узима се сваки дан, без прескакања, а често се узимају и ванредне бустер дозе (псалтир, молебни, правило пред причест…). Терапијски ефекти се могу очекивати тек после дуготрајног, најчешће вишегодишњег непрекидног узимања лека. Па чак и тад нису сасвим извесни – јер највећма зависе од „комплајансе“ пацијента, његове дисциплине, редовности узимања лека, свести да му је лек неизоставно нужан и вере да ће му помоћи, јер га је прописао Небески Лекар.
Проблем са свештеницима, и првосвештеницима је што они овај лек против унутрашњег фарисеја (антифарисејик, назовимо га) не узимају. Оправдано, наравно: они читају само високе и велике и „јаке“ свештеничке и архијерејске молитве, јектеније и возгласе, а 50. псалам је штиво које у богослужбеном поретку апсолутно не припада њима, него нижим духовним ранговима – чтецима. Кад би још и то читали, извесно не би могли да постигну све своје приоритетне редовне дужности.
И тако у њима унутрашњи фарисеј – подмукла паразитоза која никога не заобилази, па чак ни лекаре – несметано живи, расте, развија се и преузима власт над душом.
А затим, метастазирајући, и над душама других, заражених истом гадошћу (квасцем=гљивичним обољењем), који после нередовног узимања лека долазе до стадијума болести у којем безрезервно верују да ће их сама натприродна моћ што излази из окречених гробова чудесно исцелити.
И ту већ више лека нема.
Јер человјеци – от њих же перви јесм аз – узалуд траже од Бога да Он исправи и исцели свет, док микрокосмоси у њима остају сабласно гробље фарисејско, бункери Сатанини блиндирани непробојним плочама од истине.
Ево се опет јавио многоглагољиви, а малорекавши @Евсевије. Коментар његов „унапређен“ у ауторски квазиприлог за осиромашену издавачку продукцију на СтСт. Разумемо да су наступила тешка времена и за СтСт, али недостатку озбиљнијих аутора зар не би било боље одупрети се тишином уместо да се даје простор упростаченом и надасве пакосном пискаралу – јер то унижава ниво сајта. Додатно, има овде читалаца добронамерних, али не баш начитаних, па им је лако продати рог за свећу, то јест, @Е празнословље за реч истине.
@Е не преза од најнижих, најпрљавијих и надасве бласфемичних изјава. Ето само у поднаслову невољник директно пореди Мајку Цркву (СПЦ) са паклом (Адом)!
„Тако то функционише у духовном свету: кад се пљуне у лице Сатани, сав Ад стење и дрхти од гнева… Па је тако и „Мајка“ стала против студентарије – демонстративно затворивши двери Храма“
То чини онај који је продао веру, чак не за вечеру, него за лажи сопственог „умовања“ које се испоствља безумствовањем. Наиме, напустивши СПЦ као (Боже опрости) јеретичку установу, остаде му да саборује и „литургише“ у једнини и самоћи. За тај ментални склоп народ каже „наљутио се ко зец на шуму“. С тим што је љути зека побегавши из шуме негде на чистину брзо био уловљен (од непријатеља спасења људског рода)…
Са чиме можемо упоредити многе @Е-ове тврдње? Са швајцарским сиром, дакле са шупљом причом, као што показује овај мали пример, његове исконструисане (измишљeне) „етимологије“ термина „бот“. Овде га @Е доводи у везу са речи „марва“, да не кажемо стока (безрепа или репата). Али – ниђе везе, што би рекли виспренији међу (безубим) сељацима. Познато је сваком ко је читао К.Чапека да термин робот потиче од роботе тј. тешког и присилног рада који обавља механички створ налик на човека. Потпунија прича би споменула и Кареловог брата Јосифа који је први употребио термин са тим значењем, али овде нам је довољно да установимо како ро/бот нема никакве везе са @Eвсевијевом стоком. „Стока“ је ту само да би се наружили и попљували они за које @Е мисли да мисле другачије од њега. У томе се исцрпљује @Е-ова „мудрост“.
Полако одмиче Велики Пост, па да пожелимо брату Евсевију мислену транс-формацију у духу покајне молитве Светог Јефрема Сирина, а која да не мимоиђе ни све нас остале и заостале на путу Спасења…
https://naukaikultura.com/rec-o-uniji-zaboravnim-slabovidim-i-nagluvim-bivsim-srbima/pravoslavlje/
Григорије, свака част и за овај текст. Буде се у коментарима духови јеретика и криптојеретика који одвајкада бејаху надојени млеком Њу-ејџ православља за егзалтиране домаћице па им православље светих Отаца и апостолске Цркве о коме јасно пишеш буди демоне и архидемоне који устају на рат са Христом. Пуна су им уста Христа и цркве као што су и оцу њиховом Сатани у Рају била испуњена уста Богом када је преварио прародитеље.
Нека борба са њима непрестана буде до Страшног Суда.
„За процедуру, наравно, није битан број подносилаца кривичне пријаве, али је битан за ваше душе, Срби. Јер, црквено право експлицитно каже: ко прикрива лупежа – тј. сведочи да лупеж није лупеж, било речју било ћутањем – тај је и сам лупеж („о криптон тон клептин, клептис ести“).“
Оптужбе за шпијунажу и председавање масонском ложом већ су изнесене пред земаљским судом.
https://naukaikultura.com/nebojsa-medojevic-gojko-perovic-i-obren-jovanovic-su-spijuni-anb-a-grigorije-je-vodja-masonske-loze/pravoslavlje/
Такође је тужба за екуменизам упућена небеском суду. Упутио ју је један од најквалификованијих ревнитеља вере.
https://naukaikultura.com/%d0%b8%d1%81%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%be-%d0%bf%d0%b8%d1%81%d0%bc%d0%be-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%84-%d0%b4%d1%80-%d0%b7%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%ba%d0%b0-%d0%bf%d0%b5/pravoslavlje/
@Евсевије
Ако заиста говоримо о суштини, онда ипак нисмо дошли до суштине проблема. На извору сваке хуле, као и сваке јереси, секте и раскола је увек гордост. Праћена потом људским мудровањем, бесконачним силогизмима итд.
Ваш ум је блистав, ерудиција огромна.
Био је и Савлов, и сигурно је могао на хиљаду наизглед непорецивих начина (притом увек из Писма!) да докаже да хришћане треба гонити и убијати, да одступају од предања отачких.
Павле, опет, то је исти тај ум, исто то врхунско образовање, али и покајно смирење и свест да ван Цркве ничег заиста доброг нема и не може бити.
Желим Вам ово друго, уз достизање истинског назначења Ваших несвакидашњих способности.
Тад Вас неће саблазнити ни епископ јеретик, ни 2 а ни 22 таква. Ни епископ пед(ер)офил, нити ишта слично. Страшна су времена, није срамота бити саблажњен, јер ђаво хоће да превари и изабране. Али јесте, ако не срамота, а оно погибељно, остати при „своме“. Јер „наше“ никад није Божије. Колико год нашли отачких цитата да оправдамо то „наше“.
Ван Цркве нема и не може бити Цркве! Може бити свега и свачега, само Цркве апсолутно не може бити. Из ње се по цену живота не иступа, у њу се по цену живота враћа. Ма како Вам се звао надлежни епископ, ма шта да је рекао или учинио. Или ма шта учинио неки 3. и 33. епископ.
Свако добро!
Ja ne znam tako lepo pisati. Ja cu samo jednom recenicom napisati svoje misljenje, obicnim srpskim svima razumljivim jezikom bez uvijanja. Nasu crkvu je preuzela mafija koja je dusu prodala i koja polako prodaje i ono sto smo od nasih slavnih otaca nasledili. bas me briga za njhovu prodanu dusu ali crkvenu imovinu bi branio svojim zivotom. Cast casnim izuzecima!
Брате Божидаре, није ту у питању црквена имовина – само храмови, манастири и црквено земљиште и зграде, него сâмо биће Цркве.
Колико је чудовишни злочин у питању може се разумети из просте теоретске аналогије:
Као кад би Војводина сутра постала независна република (са 69% Војвођана, 30% Мађара, Хрвата, Црногораца, Буњеваца, Бошњака, Рома, Румуна, Русина, Словака итд…и 1% Срба).
Па затим прексутра преузела све православне храмове и прогласила Војвођанску православну цркву.
И кад би затим наксутра Свети Архијерејски Сабор СПЦ тој ВПЦ доделио Томос о аутокефалији (уз формулацију „братски војвођански народ“).
А дан после ревносни по разуму верници СПЦ констатовали: „Свети Архијерејски Сабор дела у Духу Светом, тај народ тамо ионако одавно нису Срби – многаја љета Патријарху, Сабору и нашој сестринској Цркви!“.
Ако је неки Христов Србин, као ти, спреман да јуначки положи живот (у Јеванђељу=душу) у одбрани црквене имовине („не дамо светиње!“), шта би могао и шта би требало да учини у одбрани целе Светиње (са великим С)?
Опростите, и себи сам досадан, али морам ово да изговорим.
Већ сам раније упозоравао на дириговани ход ствари по злу, али сада се дефинитивно сабирају веома лоши знаци, колико ја не врло обавештени могу да видим својим ћоравим духовним оком.
1 Издат је налог за хапшење Додика и свите.
2 У петак (који почиње као 13, у четвртак вече) је пурим, најрадоснији јеврејски празник, у којем се слави геноцид над гојима, и кад се ваља осладити симболичним слаткишом – „амановим ушима“. Ако знамо да су у питању персске уши, анаграматском травестијом, а прерушавање је главни мотив пурима, серпске уши сасвим могу да одиграју ролу у премудром спектаклу (кад су перс(иј)ске већ далеко и заштићене респектабилном ПВО).
3 Свјатјејши патријарх Порфирије је позвао на молитве за мир, које почињу управо од овог пурима. Последњи пут када је један свјатјејши српски патријарх позвао на молитве за мир и предводио их, почетком деведесетих, ствари су кренуле по већем злу. Односно молитве су се из неког разлога, контраинтуитивно, показале контрапродуктивне.
4 Студентарија је почела, као по нечијој команди, да скакуће по антологијском ритму Мајдана – „ко не скаче тај је ћаци/москаљ“. Одушевљено скакање је тамо, као што знамо, заустављено тек снајперским хицима (које су испалили, као што знамо, специјалци који конзумирају симболичне људске уши).
5 Погледом на историју из перспективе орловог лета, србска младост је последњи пут била овако мобилисана 1941. (такође за правду и владавину права – обесправљених радника и сељака и поштене интелигенције). А претпоследњи 1914. (за краља масона и отаџбину СХС).
Један догађај је случајност.
Два су коинциденција.
Три су тренд.
Четири су образац.
Пет су систем.
А ми имамо и шест: студентарија (или невидљива рука?) је направила пригодни римејк тужновеселе песмице која у савременој српској митологији представља симболичну увертиру у нешто озбиљнију и традиционалнију музику: https://t.co/Pz3CEUyvIg
Изгледа лоше, али логично: крвопролиће (не мора чак ни да буде велико, пошто је то само симболички елемент), репресивна акција у „одбрани државе“, одбрамбена реакција тероризованог народа, са главним упориштем отпора у Војводини (јербо што ближе Европи, то безбедније…). И тако, не морам даље.
Може ли се спречити?
Могло се спречити – да је црква (овде=клир) изашла на улице и стала испред деце и народа, где јој је место. А како није, и неће изаћи, онда је касно, усудио бих се да прорекнем. И зато ће она, тј. клир, пред Богом сносити главну одговорност за оно што ће се десити. Јер у томе што следи, а дај Боже да не буде како изгледа, чак ни непоменик председник неће бити толико крив, будући и он само патетична дебилна крпена лутка чије конце потеже невидљива рука.
Шта чинити у суботу, осим молити се Богу из све снаге?
Ја немам добар савет. А и нико ме не пита. Поразговарајте са онима који (умеју да) држе оружје, јер ће се вероватно они питати.
И помолите се за мене, пошто сам у озбиљној прелести. То јест, искрено се надам да сам у прелести.
Није Мојсиловић за бадава чекао НАТО генерала. Око 20:30 колона од 20-так БРДМ-ова уочена на изласку из Ибарске клисуре, смер кретања ка Краљеву. Вероватно да мало прокрви прокрви бескрвне: НАТО-позицију и НАТО-опозицију.