Усудих се да као православни свештеник изразим резерву и негодовање у вези са планом нашег уваженог професора и дипломате да нам папа спаси Косово и Метохију
О. Крсто Станишић (Фото: Покрет за одбрану КиМ)
Не треба заборавити да је Цариград у тренутку свога пада испунио све услове које је папа поставио, потписао је Флорентинску унију и на последњој литургију служеној у Аја Софији прије пада Цариграда поменут је папа као врховни епископ.
Ипак сви напори византијског (или боље рећи Ромејског) цара који су трајали пуних седам година, да у папи тражи спас од притиска Турака показали су се као јалови и узалудни. Папина помоћ никад није стигла а помоћ Божија се повукла и Цариград је пао.
Протопрезвитер Ангелос Ангелопулос: Да ли је савет Козме Етолског „Проклињите папу“ говор мржње?
Да је тих седам година искористио да се заједно са житељима Царства покаје за све гријехе, да је покушавао да се сједини са Богом умјесто што је покушавао да се сједини са папом, вјероватно до пада његовог царства не би ни дошло…
Откуд то да је вјера у папину помоћ била јача од вјере у Божију помоћ, иако је Бог чувао Византију и спасавао је од свих невоља дуже од 1000 година, а папа је био онај који је стајао иза страшног разарања Цариграда 1204 године и нечувеног скрнављења светиња, убистава, силовања, и пљачке престонице…
Дарко Танасковић: Долазак папе у Србију био би вишеструко користан
Чудио бих се зашто су се Византинци обратили своме непријатељу папи за помоћ умјесто своме доказаном пријатељу и спаситељу Господу Богу, да се управо у сличној ситуацији нисмо нашли и ми Срби.
Иако нам је папа небројено пута показао своје пријатељство и љубав: током трајања Аустроугарске окупације гдје је спроводио насилно унијаћење, током првог свјетског рата гдје су нас његови војници вјешали и убијали немилице, током Другог Свјетског рата у НДХ гдје су нас његови свештеници благосиљали камама и јамама, током Бљеска и Олује гдје су нас његови војници тјерали са наших вјековних огњишта, током бомбардовања гдје су нас његови милосрдни анђели бомбардовали милосрдним бомбама, али ето један поштовани професор и дипломата већ данима води кампању како је важно да се што више зближимо са папом како би нам он помогао око Косова и Метохије као што нам је помогао сваки пут до сада…
Иако нисам ни дипломата ни професор, ето усудих се да као православни свештеник изразим резерву и негодовање у вези са планом нашег уваженог професора и дипломате да нам папа спаси Косово и Метохију и препоручујем да се ипак држимо нашег провјереног и сигурног пријатеља и Савезника Господа Исуса Христа и његове Свете Цркве и да напоре које бисмо уложили покушавајући да одобровољимо и умилостивимо папу искористимо да покушамо да умилостивимо Бога.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук о. Крста Станишића/Покрет за одбрану КиМ, 26. 9. 2024)
Categories: Гостинска соба
Отворено, искрено и душекорисно.
Многаја љета, о. Крсто!
Оче Крсто, све је у знаку КРСТА – Крстовданско: Крст у руци,
одејаније на Вама, Ваше име и беседа Ваша.
Ви се придружујете, следујете стопама Владике Рада, Патријарха,
Варнаве Росића, Патријарха Гаврила Дожића, Владике Николаја,
Аве Јустина… који су могли, имали прилику да се сретну са тим УГУРСУЗОМ папом, али нису то учинили, за разлику од извесних владика нашега времена, који су подлегли тој слабости, отишли му
на ноге и приклонили се његовим скутима.
Који су то рзлози били, врло је упитно?
Користољубље, среброљубље?
Умишљај измирења Римо-католика и Православаца кроз
“братски дијалог“?
Умишљај “преобраћања“ Папе у Православље?
Непромишљеност?
Глупост?
Демонско нашаптавање?
Свесно?…
Само Бог Свети зна шта је од тога, а шта год да је, није добро –
ни за душу ни за тело!
А, што се тиче “уваженог професора и дипломате да нам папа
спаси Косово и Метохију и препоручујем да се ипак држимо
нашег провјереног и сигурног пријатеља и Савезника Господа
Исуса Христа и његове Свете Цркве и да напоре које бисмо
уложили покушавајући да одобровољимо и умилостивимо папу искористимо да покушамо да умилостивимо Бога.“
Папи изразимо добродошлицу речима пок. Патријарха
Павла: “ДОБРО НАМ НЕ ДОШАО!“
Данас 2024. аграмерски нобл римопаписта, синчек црвеноусташког крилника, унук народног непријатеља Срба и окупациони колониста Ендехазије више није професор ни дипломата, али покушава да доведе врховног жреца светског сатанизма у светски центар сербоцидизма и врховни штаб усташтва Јозефштат.
Боже, саклони.
Прво, резерва и негодовање нису иста ствар. То би свештеник требало да зна. Или си резервисан или негодујеш. Друго, једно је имати резерве према папи и РК, а сасвим друго писати тек да се нешто напише. Колико год аутор мислио да је папа велики (а очигледно је из овога да га баш прецјењује), нису аустријски војници баш сви „његови“ ( много више су били кајзерови него папини), још мање су то протестанти Медлин Олбрајт и Клинтон итд. На крају, папа је јавно говорио против бомбардовања. Ни Византија није била цвећка према Западу, нарочито у првом миленијуму итд, а ни Хитлер није волио Пија XII, то се зна. Углавном, треба смањити мржњу и патолошку фасцинацију папом (све „његово“, сви „његови“ који су нам икад ишта нажао учинили). Далеко од тога да од те институције није било проблема за нас, но ипак, мржња је наопака и нехришћанска, а патологија је болест. Ватикан није признао Косово и то није мала ствар. И на крају, част свештеничком чину али некад је боље ћутати него писати…да не кажем шта.
@ Marko, gde je Rimski papa i kada govorijo protiv bombardovanja?