Профилишемо ученике онако како нам је одредио наш неуморни Завод за унапређивање образовања. Хоћеш оваквог ученика? Никакав проблем! Дефинишемо одговарајуће стандарде за „производњу” таквих ученика
1.
Као и у сваком уређеном и ефективном образовању, тако и ми имамо за ученике припремљене образовне исходе и стандарде учења.
2.
У образовним исходима ми смо дефинисали шта све ученици у оквиру сваког наставног предмета морају да нам науче, способности које морају да нам стекну, итд.
3.
Реализација исхода током три или четири године школовања кумулативно води постизању стандарда на крају школовања.
У општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и васпитања имамо званично дефинисано какав интелектуални, морални, духовни, итд. профил ученика желимо.
(Извор)
Профилишемо ученике онако како нам је то одредио наш неуморни Завод за унапређивање образовања и васпитања.
Хоћеш оваквог или онаквог ученика?
Никакав проблем!
Дефинишемо одговарајуће стандарде за „производњу” таквих и таквих ученика.
Као што, рецимо, дефинишемо такве и такве стандарде за производњу: веш-машина, тигања за палачинке, грицкалица за нокте, итд.
4.
Да видимо, на два ситна, микро-примера, како то фасцинантно делује…
Српски стандардизовани ученик:
„2.ЦЈК.1.3.1. Говори разговетно, поштујући ортоепска правила књижевног језика; примењује књижевнојезичку акцентуацију или упоређује свој акценат са књижевним и труди се да је с њим усклади; течно и разговетно чита наглас књижевне и неуметничке текстове; изражајно чита и казује лакше књижевноуметничке текстове; у званичним ситуацијама говори о једноставнијим темама из области језика, књижевности и културе користећи се коректним језичким изразом (тј. говори течно, без замуцкивања, поштапалица, превеликих пауза и лажних почетака, осмишљавајући реченицу унапред) и одговарајућом основном терминологијом науке о језику и науке о књижевности, прилагођавајући приликама, ситуацији, саговорнику и теми вербална и невербална језичка средства (држање, мимику, гестикулацију); говори уз презентацију; има културу слушања туђег излагања; у стању је да с пажњом и разумевањем слуша излагање средње тежине (нпр. предавање) с темом из језика, књижевности и културе; приликом слушања неког излагања уме да хвата белешке.“
„2.СЈК.3.3.2. Излаже (у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом) и пише о темама из области језика, књижевности и културе; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор; слушајући говорника, процењује садржину и форму његовог говора и начин говорења.“
5.
Да ли у Русији или Кини можете да нађете ученика који:
„2.СЈК.3.3.2. Излаже (у званичним ситуацијама, јавно и пред већим аудиторијумом) и пише о темама из области језика, књижевности и културе; има развијене говорничке (ораторске) вештине; претпоставља различите ставове аудиторијума и у складу с тим проблематизује поједине садржаје; препознаје и анализира вербалну и невербалну реакцију саговорника односно аудиторијума и томе прилагођава свој говор; слушајући говорника, процењује садржину и форму његовог говора и начин говорења“?!
6.
Неумесно, такорећи простачко питање!
Наравно да не можете да нађете!
Њихови ученици, кад заврше средњу школу, једва умеју да склепају две-три простопроширене реченице.
7.
Откуда ова, по њих забрињавајућа/депласирајућа разлика? Како и захваљујући коме ми постижемо са ученицима ове маестралне резултате, а они не постижу ни минимални ниво у односу на постигнућа наших ученика?
Отуда што те две земље, као и многе друге несрећнице на свету, нису чланице Европске уније, нити су на путу евроатлантских интеграција!
Ми јесмо (на том путу), нама је наша мати Европска унија наметнула образовне стандарде, по стандардима ми штанцујемо ученике какве желимо.
Хвала људима који воде Европску унију, који нас присиљавају на овакве ствари за наше добро. Хвала им за сва добра на које нас присиљавају, а до којих ми, као примитиван народ, без њих не бисмо дошли ни за 500 година (будући да смо таман тих 500 година заостали)!
8.
За крај… ево изабраних стихова из некада можда популарније/познатије (него данас) песме Душана Радовића „Плави зец”:
„Овај зец
зна да свира,
овај зец
зна да плете,
овај зец
ручак кува,
овај зец
кућу мете.
Овај зец
плести уме,
овај зец
жети уме,
овај зец
шити, пити,
и француски говорити
– све разуме!”
9.
Нека откривање асоцијативних веза између издресираног плавог зеца и наших општих стандарда постигнућа за крај општег средњег образовања и васпитања остане на евентуалном читаоцу…
Мирослав Првуловић, аутобелешка у трећем лицу
Осталом му две године до пензије у важном друштвеном сектору образовања – најрадије би да оде (у пензију) већ сутра… толико стање у образовању радно-професионално магнетизује наставнике иоле свесније стања у којем нам је образовање…
А покушавао (није да није) све што је у његовој моћи да мало усталаса жабокречину Мртвог мора у нашем образовању, покушавао све док није схватио да је индивидуа у не баш дивном образовном систему: „само сламка међу вихорове“, а да су сви покушаји усталасавања са исходом: „пас лаје, а караван пролази“. Иако му одавно јасно да „лаје“/пише узалуд, нека сила, неки виши дух, натерава да га да ту узалудност континуирано изводи и даље.
Покушавао:
– и пишући/објављујући стручне педагошке радове (њих 20-ак у педагошким часописима: „Настава и васпитање“, „Педагошка стварност“, „Иновације у настави“, итд);
Мирослав Првуловић (Извор: Лична архива)
– и пишући/објављујући текстове у просветним листовима (нпр. у „Просветном прегледу“, у давна времена док је он личио на просветни лист, са дозвољаваним критичким мишљењем/приказима, сада је у рангу негдашњег „Комуниста“, који је штампан за брисање прозора; те у листу Форума београдских гимназија, итд);
– и пишући/постављајући текстове на личном педагошком блогу „Некиновинаставници“,
– и као последња мала упоришта за такве текстове остали му: просветна фејсбук-група „Просветни радници на фејсбуку“, а надаље, нада се, и „Стање ствари“;
– упорно настојећи да иновира сопствени рад у школи, све до момента у којем му се није недвосмислено „јавило“/доказало да се не баш идеалан образовни систем ич не усталасава, те позиција ученицима не олакшава ни најгенијалнијим индивидуалним напорима/покушајима.
Оно што му је као циљ остало у преостале две радне године: да тактизира између системских захтева (у вези са којима је, из здравствених разлога, искључио реакције здравог разума) и мучне позиције ученика; да тактизира у том смислу да ученицима олакшава муке колико може, а да не доводи у ризик још две године недостајућег стажа.
Categories: Да се ја питам
“Хоћеш оваквог или онаквог ученика?
Никакав проблем!
Дефинишемо одговарајуће стандарде за „производњу” таквих и таквих ученика.”
Производња људи по струкама (још од ембриона) је тема неколико озбиљних дистопијских и предиктивних романа и филмова.
Индустријска револуција (пазите револуција!) 4.0 говори не о мењању средстава за рад, као претходне три, већ о мењању и контроли човека. Трансхуманизам. Мењање на нивоу ДНК (да човек буде алергичан на конзумацију меса, нпр.), ИоТ интерактивна размена најличнијих “података” са мрежом (ускоро 6Г) и складиштење података на “облак” (асоцијација на небо, уствари огромни медијуми смештени у подрумима). Дигитализација свега за контролу приступа и комуникацију човек-уређај.
Ово у школи је само завршно моделовање или фино тримовање.
Много ми, бре, жао тих Руса и Кинеза. Мада, кад боље размислим – ко им је крив, што не дођу код нас, па да се поштено ишколују. И да бар понешто и науче.
“Хоћеш оваквог или онаквог ученика?
Никакав проблем!
Дефинишемо одговарајуће стандарде за „производњу” таквих и таквих ученика.”
Термин „производња“ одређених ученика и радника има основу у еугеници. Производња према потреби тржишта (власника корпорација) по типу и обиму. Потреба је сужена, развојем АИ.
Значи смањити производњу.
Али проблем је у затеченом стању, са пуно бескорисних, чујемо отворено са неких утицајних Форума.
Najkrivlji su SANU, BU i crkve (za državu je svima jasno da je slepi, poslušnički izvršitelj destruktivne globalističke agende, saučesnik uništitelja obrazovanja, s devizom: što manje misle i znaju, poslušniji su). Ispod njihovog radara prolaze ovakve ideološke i jezičke imbecilije, sračunate da ubede prosvetne radnike u to kako su nekompetentni, takoreći ignoranti i da su se, takvi, nesposobni i nedostojni, prošvercovali u škole. Većina sjajnih, stručnih profesora penziju čeka drhteći od strepnje da ih komesari ZUOV-a i partijski podobni nadzornici ne uhvate u lažnom predstavljanju – kao konduktere koji pilotiraju migovima. Sistem ih prezire i sprda se s njima, zatrpavajući ih besmislenim seminarima (za ispiranje mozga i propiranje evra), kursevima, lozinkama, šiframa, formularima, standardima, anketama, statistikama, komisijama, elaboratima o razlozima zašto je zlatna jabuka traumirana četvorkom, a runolist popreko pogledan, preko noći uvedenim predmetima koje treba da predaju posle sedmodnevnog samoobučavanja (FILOZOFIJA s decom npr.), sitnim podmićivanjima od strane tuđinskih izdavačkih kuća (olovčica, rokovničić, kišobrančić, tabletić, u najboljem slučaju seminarčić sa dva noćenja i bečkom đon-šniclicim = to im je mera)… Huškaju na njih roditelje, novinare, političare, saveznički sektor NVO, botove na mrežama… Zašto? Zato što su nespremni da dignu glavu, zato što pristaju na poniženje. Lako je tebi, ti predaješ matematiku, srpski, engleski, a kome ja da dajem privatne časove istorije, geografije, biologije, sociologije? Znaš li koliko sam čekao na posao i koliko sam platio radno mesto? Neću da prodajem paradajz na pijaci posle 17 godina školovanja, videće me komšije. Čekam vizu za Austriju da budem tutor gastajbajterskoj deci (i baki da obrišem guzu kad zatreba). Nesolidarnost i nedostojanstvenost sahranili su našu prosvetu. I ne samo prosvetu. Ako sebe ne ceniš, ne očekuj da te drugi ceni. Nego, pošto sat? Privatni hiljadu dindži. A dnevnica u školi? Oko 20 evra. A pošto akademik frizer (svi imaju AKADEMIJE), kozmetičar, maser, vajar noktiju? Pa, ne ser…. Ko ti brani da se prekvalifikuješ? Vodoinstalateri se razvaljuju od love. Pica-majstor lepo zarađuje. Ako si talentovan. Ni dostavljači hrane ne prolaze loše. Vožnja bicikla je zdrava. A šta ćemo s decom? Nema problema. Kad ukinu automobile, uvešće rikše. Biće posla i za njih. Za to im je dovoljna mapa Zabranjenog grada. I Vukova diploma.