Ранко Гојковић: Литије – истином против клевета

Желим да верујем да ће благодатна радост којом је осењен наш народ на овим наставити да се излива и у будућим Литијама и да није далеко дан када духовни пород крволока србског Броза  неће владати Србијом

Фото: Телеграм група Литијског покрета

Поштовани читаоци, по традицији сам се обраћао после сваке Литије у овом циклусу „Литијског покрета“. Ред је да то учиним и после последње Литије у којој је добрано окађена, верујем први пут од како је изграђена, зграда Палате федерације испред које је председник Хил подигао содомску заставу у септембру 2022. године. Желим да истакнем да говорим само као један од организатора ових Литија, али не у њихово име него у своје име, не мора свако да се са сваком речи сложи, важно је да одлуке доносимо саборно а по неким питањима свакако не морамо имати исто мишљење.

Пошто сам медијски био прилично експониран, морам рећи да се нисам о то отимао, просто сам предложен од братије из Породичног сабора да их медијски заступам, самим тим и остале организаторе. Услед тога и многи напади су усмерени како на мене лично, тако и на све организаторе као такве. На неке се мора одговорити, пошто су „преподобни“ ревнитељи не по разуму увели праксу да сами себе снимају и потом каче клеветнички материјал на јутјуб, а као што знате, и најгора роба дође до купаца.

Веровали или не, ти напади су у почетку стизали са свих страна, од стране власти и самог председника, из либералних и содомских кругова, појединих прелешћених „јединих истинских православаца“ и на крају и од „интернет пастира“ који су у свом улагивачком односу према Патријарху отишли толико далеко да су пљували по свакоме ко свакодневно не диже у небеса Патријарха. Какав је „хладан туш“ за ове „интернет пастире“ био позив Патријарха свештенству да дођу на Литију пред Саборну цркву 11. септембра, могу само да замислим. Ипак, у клеветама и лажима на рачун организатора Литија предњачила су тројица дубоко прелешћених људи, два „монаха-немонаха“, Антоније и Никодим и мирјанин Мирослав Вујанић.

Ранко Гојковић (Извор: Снимак екрана)

Покушаћу да на нека питања одговорим, чиста срца, искрено, држећи се искључиво чињеница. Прво неколико речи о хронологији.

На састанку који је организовао „Породични сабор“ још пре “Петровског састанка” и стварања УТП-а окупили су се представници још неколико православно-патриотских организација (поред представника Породичног сабора ту су били ЛРНЕ, Антиглобалисти, Савез православних жена, Крстоносци и брат Мирослав (који је био међу организаторима све док се није самокандидовао да говори на Литији, па пошто му то није одобрено, одмах је почео да пљује по доскорашњим колегама називајући их организаторима-узурпаторима) и договорили сарадњу по питању борбе против организације евросодома.

Потом је неколико дана после тога организован и “Петровски сабор” на коме је узело учешће преко 30 организација, на коме је створен УТП. И одмах пошто је у медијима објављено о савезу удружења који ће се борити против еуросодома, монах-немонах Антоније је све назвао удбашима и одмах почео да пљује по свим организаторима редом! Моју реакцију на такав безобразлук можете прочитати ОВДЕ.

Ранко Гојковић: О нездравости логике „ко није са мном, тај је удбаш“

Што се Антонија тиче, својевремено сам покушао да му несебично помогнем око покушаја спасавања „Ваљевске Грачанице“, али кад сам схватио да он води једну потпуно аутистичну борбу, повукао сам се из те приче. А када је на тим својим „Литијама“ почео да користи пијачни арсенал недостојан човека који носи мантију, типа „Вучићу-педеру“, „Вучићи“, „Вучићу шиптару“ итд., морам признати да ме било помало срамота због некадашње сарадње. Шта рећи, Вучић је добио „противника“ какав се само пожелети може – сваке суботе пљује и клевеће по сваком озбиљнијем противнику режима етикетирајући га као удбаша и вучићевца, узгред узвикујући са десетак својих присталица „Вучићу педеру“ и сличне пароле. Питам Вас, да ли је господар Вучић могао сањати бољег „противника“, човека у мантији који својим понашањем унижава ту мантију, а који притом пљује по сваком његовом озбиљнијем противнику? Понављам, стварање заједничког фронта за борбу против еуросодома одмах је и пре прве Литије почео да пљује и назива их удбашима. Ма шта о томе мислиле његове присталице, моје схватање Православља је нешто другачије и сматрам да свако ко носи мантију мора имати високу свест да он није обичан верник лаик, него „униформисани“ представник Цркве Христове, те да мора водити рачуна о томе како се понаша и шта на улици узвикује.

Истински православни људи немају за циљ да победе, већ да стекну браћу по вери, клирици Православне Цркве никада нису водили борбу за државну власт, Православље тражи искрену веру а не споља видљиво доброчинство. Христос није дизао буне против државне власти у циљу неке привремене промене локалног значаја. У том смислу Литије а не протести могу бити они Христови пламичци унутра у душама неколико верних који су се постепено разбуктавали и ширили запаљујући друге пламичке у близини, док се најзад није створио пожар у коме су сагоревала моћна царства незнабожачка и из кога су се подизале нове творевине и политичке и уметничке и социјалне, пламичци о којима тако дивно пише наш свети владика Николај. И они који те упаљене пламичке називају „улудо утрошеном народном енергијом од стране организатора“, не знају много о Христовој науци нити су учвршћени у Његовој Вери, ма колико се бусали у прса као једини истински православци.

Монах-немонах Антоније

Лично нисам никада био присталица екуменизма и новотарства у СПЦ, читав мој и преводилачки и списатељски рад, као и сајт „Саборник“ који уређујем ево већ шест година, сведочанство су томе. Против бољшевика се не може борити бољшевичким методама као што то чине неки „ура-патриоти“, нити се против екуменизма и новотарства може борити практикујући новотарску праксу која крши вековни Типик наше свете Цркве, као што чине умишљене месије и лажни борци против екуменизма. Колико човек мора бити лицемеран па доћи на Литију и Молебан, потом узети на Молебану благослов од Патријарха и његовог духовног оца, а већ сутрадан у медијима пљувати и по њима и по организаторима Литија?

Још у програмском тексту (видети ОВДЕ) за свој сајт “Саборник србско-руски”, написао сам „да је конзервативни, светоотачки поглед на свет у основи очувања српског православног идентитета, али смо свакако свесни и замке у коју су на жалост многи упали, па под плаштом очувања чистоће вере постају својеврсни Господњи „адвокати“, што Господу свакако није потребно, а за човека може бити погубно. Дакле, питања „догматске исправности“ би радије препустили духовницима, а сами се руководили наслеђем Светих Отаца Цркве, свесни да и Јеванђелска реч може представљати пендрек, ако за сврху има сујетно разобличавање и кажњавање, лишено мудрости и смирења, што представља узимање у људске руке нечега што припада само Господу. Уместо „критике ради критике“ наших црквених великодостојника, мислим да је много благотворније, делотворније и богоугодније, молити се Богу за њих. Имамо онакве архијереје какве заслужујемо, ако се будемо кајали и поправљали и враћали се Богу, сигурно тај процес неће мимоићи ни наше свештеноначалије. Исувише је једноставно многа комплексна питања сводити на своје кратке шеме и ту се увек скрива опасност да се и невини осуде. Сведоци смо да данас многи дају себи право да доносе строги суд о стварима које уопште не схватају и стога ћемо се трудити да такве ствари избегавамо. Саборник ће, даће Бог, у складу са својим називом, да окупља, а не да раздваја!“

Овог става изнетог приликом писања програмског текста за мој сајт „Саборник србско-руски“ придржавао сам се и као учесник у организацији Литијског покрета. То не значи да ја лично и ми као организатори нисмо правили и неке грешке, али значи да све ове подле етикете о нама као „удбашима“, „вучићевцима“. „антонијевцима“, „расколницима“, „руским плаћеницима“, „екумеинистима“, „користољупцима“ итд., итд., не представљају ништа друго него лицемерну клевету оних који су јалови да било шта конструктивно ураде али су и те како способни да покваре и попљују по свему благочестивом.

Брзо по стварању УТП-а испоставило се да неке од тих организација сматрају Литије за глупост, ту је било и представника отворено паганских удружења која славе паганске словенске “богове” и јасно је било да хришћанске организације морају сачувати црквени карактер Литија. Такав чврст став је сам по себи створио одређено сито и многе организације су схватиле да Литије треба да воде оцрковљени људи, људи са црквеном свешћу и саме су се повукле из Литијског покрета.

Када нас је на Великогоспојинској Литији изненадио и обрадовао епископ Никанор, одмах је од стране „ревнитеља не по разуму“ стигла критика што није одржан никакав говор организатора после говора владике Никанора. Људи са црквеном свешћу схватају да није пристојно да мирјани говоре после говора владике и ја сам захвалио народу после говора епископа Никанора и позвао на долазак на Литију за Усековање. Уосталом, то ми је било сугерисано и од присутних свештеника и монаха, да нема говоранције после обраћања епископа (било је предвиђено да прочитам писмо оца Јована Пламенца, које је на моју молбу специјално написано за ту прилику. То писмо сам исто вече после Великогоспојинске Литије објавио на свом сајту Саборник и касније су га пренели многи сајтови (видети ОВДЕ).

О.ЈОВАН ПЛАМЕНАЦ: „ЕВРОПРАЈД“ У БЕОГРАДУ КАО МЈЕРА ОДНОСА ПРЕМА БОГУ СВАКОГ ОД НАС

А онда је пред Литију на Усековање брат Мирослав на Телеграм групи председништва УТП-а кандидовао самог себе за говорника на следећој Литији! Додуше, кандидовао је и мене, “да се власи не досете” што би рекао народ. Рекао је да је за то добио благослов од оца Саше из Америке, на шта је на групи реаговала сестра која живи у Америци и добро познаје оца Сашу и рекла да није истина да је брат Мирослав добио благослов од оца Саше да говори на Литији. Брату Мирославу је предочено да не може да говори на Литији и он се тада удружује са паганима из УТП-а, почињу клевете и отворене лажи на дојучерашње саборце. Замислите ту дрскост, Породични сабор који је званично пријавио Литију за Усековање, који је осму годину заредом једина организација која по благослову Патријарха организује “Недељу породичног јединства” која традиционално почиње у манастиру Сланци а завршава се Литијом и кађењем београдских улица после содомске шетње (ове године уз подршку братских православних организација, претходне две године заједно са браћом и сестрама из савеза Православних жена и крстоносцима), брат Мирослав нас дакле назива “организаторима-узурпаторима” Литија??? Браћа и сестре из поменутих “СПЖ и Крстоносаца” су поред заједничког учешћа са нама на тој Литији у окриљу Недеље породичног јединства, пријавили прве две Литије и организовали су преко 40 Крсних ходова претходних година, па и њих брат Мирослав назива “самозваним узурпаторима-организаторима Литија”. Дакле, Литије је требало да организује брат Мирослав који није ни био на Петровском сабору, заједно са поменутим паганским удружењима (јер су сва хришћанска удружења учествовала са нама у организацији и Литије на Усековање). То што није ни учествовао на Петровском сабору, то што је примљен у групу Председништва на МОЈУ интервенцију, то што се удружио потом са паганима против хришћана а ове прогласио узурпаторима, брат Мирослав не помиње. Шта рећи, сваки прелешћени дух зна само за једну “истину” – своју.

Свакако да у некој другој прилици не бих трошио простор и толико писао о прелешћеним људима, Бог с њима, али када се методом самоснимања окачи на јутјуб више видео снимака у којима ти прелешћени људи обманама и клеветама покушавају да прикрију сопствену духовну голотињу и лицемерје, сматрао сам да мора постојати одговор на те клевете, не само због мене лично, него и због свих благочестивих људи који су учествовали и помагали Литијски покрет. Уосталом, добро је да Истина остане записана и као својеврсни сведок времена.

Такође, у последње време у нашој јавности се оглашавају и организације које себе називају организаторима Литија. Желим јасно да истакнем да има мноштво појединаца који братски помажу Литијски покрет, али да изван организација потписаних на захтеву предатом у Скупштину Србије уочи последње Литије, никакве друге организације не учествују у организацији Литија. Те организације су: „Породични сабор“ („Православна породица“; „Српска солидарност“; „Друштво за очување ћирилице Добрица Ерић“; „Друштво Цара Николаја“; „Руско сабрање у Србији“; „ЗАВЕТ СрпскоРуски“); „Лекари и родитељи за науку и етику“; „Савез православних жена“; „Крстоносци“; „Центар за живот“; „Норма центар“; „Иницијатива за забрану абортуса“; „Покрет Светосавље“.

На братском сајту „Стање ствари“ пренети су моји текстови после сваке Литије и испод тих текстова вођена је полемика са поменутим прелешћеним „јединим истинским православцима“ и њиховим прелешћеним присталицама. Желим из тих полемика да са Вама поделим размишљања једног оцрковљеног човека на поменутом сајту, који одговара на клевете прелешћених људи:

„На Литијама је преварен и оне су успавале само онога ко је у њима учествовао са неком магловитом, нецрквеном и увек варљивом вером у људе (вође), са надом у неке овоземаљске брзе успехе, и изнад свега са љубављу према себи, тј. према својој вешто камуфлираној сујети и гордости.

Онај који је у њима учествовао са јасном, православном вером у Бога и у Цркву, са надом у Вечни Живот и вођен Христољубљем, не може бити преварен и успаван!

Наша можда највећа несрећа, јесте што смо навикли (а томе нас није Дух Божији научио, него дух овога света) да стално упиремо прстом на све и свакога, тражећи кривце и жалећи се на друге очекујући да они нешто учине, а и кад учине критикујемо их зашто су баш тако то учинили, и никако се не суочавамо са собом и не постављамо себи строго питање: а шта сам ја учинио и шта чиним свакодневно за добро заједнице?!

Пре ће бити да сви они који говоре и пишу против Литија свесно или несвесно служе сатани јер убацују у душу народа отровну сумњу у све и свакога, а што је најгоре сумњу у Божије присуство у Цркви Његовој, умишљајући стално и свуда неке преваре, завере, подметачине, сматрајући их јачим од Бога и тако умртвљујући било какву будућу активност свенародну у борби за победу добра над злом. Они тако најбоље служе управо том злу против кога се наводно боре.

Такви и са таквом никаквом вером би могли и Св. Цару Лазару да приговоре како је намерно ето народ повео у бој који је изгубљен.

Боже сачувај!

Ранко Гојковић: За ЛГБТ не важи закон или О „црном дану србске државности“

Или би могли као Јуда разочарани што се Христос није одмах зацарио и решио Јевреје спољашњег римског ропства да приме сребрнике за то своје писање.

Боже помози нам свима и просветли нас Собом!

Сујета и гордост човеку увек заклањају Божију истину. Сујета и гордост нам сметају да се сви сјединимо у борби за истину Божију и да свако даровима које је од Бога примио, на себи својствен начин али у заједници послужи победи Христовој.

Браћа и сестре којима је Господ доделио улогу организатора Литија имали су, тако осећамо, потребно смирење и мањак сујете и зато се велики благослов излио на њих и дај Боже да на том путу смирено истрају, јер сујета је заиста опасна за све и смирења нам никад није доста.

Дубоко верујемо да са Литијама треба наставити.

Литије су управо све добро покренуле.

Много би се могло набрајати добара која су оне учиниле, и видљивих, а још више унутрашњих, невидљивих али реалних и важних, а најкраће: Оне су верујемо, најмоћније средство борбе и раздвајања добра од зла и победе добра над злом, јер је сама Божија сила у њима и благослов Свих наших Светитеља чије се живо присуство у њима осећа.

Они који ових дана говоре како Литије нису ништа успеле, не знају шта причају и ништа не разумеју, а они који у свом заслепљеном и прелешћеном стању вичу како су Литије превара, у ствари хуле на Бога Који је Литије и подигао и покренуо…“.

На коментар могу додати само – Амин!

Палата федерације умивена димом тамјана после скрнављења од стране каубоја Хила, 23.10.2022.  (Фото: Телеграм група Литијског покрета)

Овај коментар ме подсетило на једно размишљање покојне матушке Атанасије из Рукумије. Причајући о разним догодовштинама манастирског живота и искуства са народом који долази, једном приликом је описала случај са људима који осете благодат и после доласка у манастир и молитви духовника престану одређени проблеми које су имали. Међутим, када прође тих 40 дана током којих духовник чита њихова имена на проскомидији, проблеми поново почињу да се јављају. Ти људи нису променили ништа у свом начину живота, помислили су да је молитва духовника неко црево које кад затреба очисти све и он наставља по старом, нема идеје да он сам треба да учини нешто по питању свог очишћења и духовног оздрављења.

Тако и данас, многи људи мисле да је самом чињеницом да је на Литију дошло стотину хиљада душа, то довољан разлог којим су се могли решити сви наши проблеми, само да није било лоших организатора који су залуд „просули народну енергију“. Поједине умишљене месије пишу, замислите, да су „организатори-узурпатори после молебана отпустили народ кући, а без било каквих даљњих упутстава“. Е да су ту организатори били брат Мирослав, монах-немонах Антоније и Никодим, да су они говорили на Литији, све би тада било другачије, народ би добио детаљна упутства о свему, а уместо тамо неких екумениста, свештеноначалије би било боље него у време Немањића, а Вучић би се добровољно одрекао власти. У Патријаршији би ведрила и облачила поменута тројка са својим присталицама и сви наши проблеми би били решени, Серби би поново осетили све благодати истинске православне вере. Ех ти организатори-узурпатори, шта урадише, уништише планове трија АНМ…

На крају, да кажем да сам лично разочаран, не због себе, него због народа и због братије и сестара који су данима изгарали да организација Литија буде што боља и успешнија, што од те величанствене Литије и молебана из Патријаршије још није стигао позив за једним конструктивним разговором који би могао донети општу корист. Већ сам написао у једном тексту да би синергија свештеноначалија, православне верујуће интелигенције и Литијског покрета као једне врсте данашњег богомољачког покрета који би се ширио, могла и планине да помера. Нисам подржан у идеји да једна делегација оде и затражи састанак, братија и сестре су биле мишљења да је боље сачекати да нас из Патријаршије позову, како је и обећано. Говор Патријарха на Молебану је био величанствен, знам да се на терену ради, да ће неки сулуди и ненаучни садржаји бити већ следеће године избачени из уџбеника, знам да „тиха вода брег рони“ али такво понашање представника Патријаршије према организаторима Литија, нажалост, ствара утисак да је прелешћена братија клеветника у праву, да је ово био само трик-договор између Вучића и Патријарха, да смо ми организатори свесно „играли некакву игру“ итд.

Литије у Црној Гори на крају су ипак довеле до тога да први пут после 1945. године духовни пород србског крволока Броза не врши власт у Црној Гори. Чекајући 27. новембар када ћемо, ако Бог да, окадити и Дом омладине, желим да верујем да ће благодатна радост којом је осењен наш народ на овим Литијама наставити да се излива и у будућим Литијама и да није далеко дан када духовни пород поменутог крволока србског неће владати Србијом…

Опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 1. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: ,

4 replies

  1. «EXпертИ» или струка по срБСКи, 

    За шишање се вазда остављао бакшиш. 

    Код зубара кад се оде, опет —  није тај обичај, 
    Било да ти поправља, 
    Или вади, 
    Или Остало,  

    Ипак је до фризуре. И глава. 

    (мир)ДрИтан 

    Још, 

     Са друштвениХ мрежа, 
    #
    https://t.me/poiskistiny8/4278

    Варијанта Ихтиса са натписом „I just support fish“ на мајици (Т- shirt) покретна је одавно, Никола «кад рече Дарвин»…

  2. Чињеница је да је свештеноначалије у вези са проблемом о коме говоримо реаговало после народа, што није логично ни добро, јер епископи треба да буду предводници. Но, реаговали су, а патријархов говор на Усековање је био добар. Али то што је тада речено, подразумева и деловање, не само беседу. Рекао је, између осталог, ово:

    „…Данас смо, међутим, суочени са таласима, са цунамијем, са најездом многих нових система вредности који се насилно, агресивно или меком моћи и невидљивим радовима испод радара, намећу са циљем да уруше сваки постојећи природни или цивилизацијски поредак, да успоставе нову парадигму, нова правила. У том вртлогу, намера је да се поруше идентитетски темељи и стубови појединца и заједница, да све постане релативно и крхко. Као да хоће да нам кажу да све што смо до сада знали и чиме смо живели до сада више не важи и да смо заправо хиљадама година живели погрешно, били у заблуди. Епилог ових идеологија постхуманистичког друштва није само да изгубимо идеју о томе шта је мушко, а шта женско, шта је брак, него да на крају – рећи ћу опору реч и бити прозиван због тога, не хајем за прозивке, него са вама бринем шта ће Бог рећи – не можемо са сигурношћу рећи ни шта је човек. И већ има таквих идеја и таквих гласова.
    …Ми смо објекти у овој причи и ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет! Силују нам душу! Хтели би, али неће моћи!
    https://spc.rs/tv-hram-uzivo-svenarodni-moleban-za-svetinju-braka-i-porodice-slogu-i-mir-u-nasem-narodu/

    Ако се ради о цунамију којим се хоће срушити идентитетски темељи појединца и заједнице, природни и цивилизацијски поредак, ако нам силују памет и душу, то значи да је ОПАСНОСТ ВЕЛИКА и да се мора реаговати СНАЖНО И УРГЕНТНО. А то даље значи да треба ОКУПИТИ ЉУДЕ И ОСМИСЛИТИ НАЧИН/НАЧИНЕ на који треба деловати. Јер, кад се каже „неће моћи“, то подразумева отпор, супротстављање. Не знамо да ли је и шта у СПЦ урађено (постоји и Одбор за породицу или тако нешто) да се крене у одбрану од цунамија. Видимо да се на крају литургије чита посебна молитва, што јесте добро, али не довољно. У том смислу добра је идеја о којој господин Гојковић пише при крају чланка – да се иницира одржавање састанка у Патријаршији у вези са наставком деловања, где би учествовали и интелектуалци и стручни људи из различитих сфера науке. Колико схватам, остало је да се чека позив из Патријаршије. Уколико тај позив не стигне у неко скорије време, бојим се да ће народ морати поново да подстиче патријарха и епископе да поступају у складу са оним што су говорили у време одржавања литија, да не остану само на јаким речима. И онда бисмо били на почетку – да народ предводи предводнике. С том разликом да би онда све било много јасније.

    10
    5
  3. Q Rodoljub Lazic…
    To sto je svestenstvo reagovalo posle naroda nije cudo. Kod nas je dosta toga postalo „mimo ostali narod“ Pa tako nemamo pastire koji cuvaju stado vec imamo stado sto cera pastire. Treba, uz Bozju pomoc, pronaci mesto kod ovakvih previranja. A to nije ni lako ni jednostavno.

    17
  4. Da li ovo ide u nastavcima?

    2
    1

Оставите коментар