Никола Маловић: Дарвинова риба

Ко је то добио порив да ненаметљиво али учестало исцртава знак који представља негацију хришћанства? Сигурно не домицилни хришћани, подигнути на риби

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)

С обзиром на слободарски педигре (1914, 1941, 1999), бити Србин у Русији данас значи имати повлашћени статус, не толико економски колико емотивни, али и економски. Далеко би нас одвело набрајање свих веза нас са нама, те зато ваља кратко казати да, сабере ли се и одузме, нема народа ближег нам од Руса.

С времена на вријеме упутно је подвући како историјске Црне Горе не би било без помоћи царске Русије, која је географији без икаквог облика привреде и без излаза на море творила буџет, и са огромне је дистанце обдржавала у животу као острвце слободе унутар Османског мора.

Црна се Гора покраденим Референдумом (2006) конвертовала у творевину коју инострани назив Montenegro боље детерминише. Социјалним инжењерингом, Монтенегро је убрзано почео да ради на стварању менталне уније са Западом, при чему је „српски фактор“ са Српском православном црквом на челу постао непријатељ број 1. Неспособношћу лидера српских партија огрезлих у странчарењу илити политичком секташтву, од побједе на изборима 2020. направљена је вересија. Данас је Црна Гора од предака одметнута држава која је проскрибовала српских језик, фалсификовала не само историју него и културу, ушла у Нато супротно вољи већине, забила Србији нож у леђа признајући Косово*, а пред Русијом се – уводећи јој аутодеструктивне санкције – обрукала до Бога. Неко би рекао да се све ово догодило прије историјских литија, прије првог хришћанског устанка у историји преосталог времена, али није. Нема странке, па ни српске, којој пада на памет да „након побједе на изборима 2020.“ зине против проблематичне црногорске заставе, химне са стиховима ратног злочинца, НАТО-а, Косова*, разједињења са Србијом, итд. Они који су „прихватили реалност“, издаће поново. Кад сједне у скупштинску клупу, посланик кида пупчану врпцу с народом који га је ту посадио.

Никола Маловић: На 15-годишњицу покраденог Референдума

Но, занимљиво је тек ово што слиједи.

Пазимо…

Просјечно наше уво не може да на прву лопту разликује руски језик од украјинског. И обални је кад и континентални наш човјек кодиран да у Русу види брата рођеног, неку врсту странца који то није, за разлику од Грка, који је брат-православац, али и странац.

Да је Бокељско приморје са оно мало Црногорског око Бара и Улциња постало препуно Украјинаца сазнали смо након што су авиони престали да лете за Русију и из Русије. Руса који долећу преко Београда увијек има, јер им је у власништву преостало поприлично некретнина дуж Обале. Ти су људи изузетно храбри јер сваког дана по слободној вољи живе унутар Нато међе која им, официјелно, није нимало наклоњена. Ако ништа друго, имају проблем са подизањем властитих пара преко банака у Црној Гори: све имају order да не оперишу са Русима.

Никола Маловић: Украјинци на Бокељском приморју

И таман кад човјек склон емотивној генерализацији пожели да у сваком Русу види снагу с којом ће под идеалним околностима промијенити глобалну парадигму, у једном тренутку прође кроз отрежњење. Отприлике као кад млади Косовац у једном тренутку сазна да постоје и такви људи који не желе сувереност и самосталност Србије, а Срби су, па се зову другосрбијанци.

Не постоји термин за другорусе, али многи од тих антируса који су у Црној Гори, не само да нису остали у земљи с којом отворено ратује Колективни запад, него раде и против интереса историјске, српске Црне Горе. Од кога се таква информација може добити? Па, од браће још увијек неконвертованих Руса, од кога друго.

Истраживање које интензивно спроводим од 2019. сеже дубље, од времена када нико из оба архијерејска намјесништва бококоторска (пок. митрополит Амфилохије раздијелио је јединствено Бококоторско на Которско и Херцегновско), о Дарвиновој риби није знао много. С разлогом. Атаци на СПЦ из свих оруђа, дјеловање НВО Црногорска православна црква, односи са Бискупијом и Надбискупијом, подривачки рад страних амбасада… заокупили су људе у мантијама, јер кад је пожар, гаси се тамо гдје највише гори, не тамо гдје се тек пале ватре.

Прије неголи су украјинске регистрације запљуснуле Приморје, око је, у мору графита који постоје посвуда, могло да опази и стилизовану рибу са ногама. Тек ту и тамо стајао је и потпис: Exodus social slub.

Са трајекта који саобраћа заливским мореузом Вериге јасно се види велика Дарвинова риба у Каменарима (Фото: Н. М.)

Ко је то добио порив да ненаметљиво али учестало на саобраћајним знацима, туристичким ознакама, успутно на олуцима или ормарићима за струју – исцртава знак који представља негацију хришћанства?

Сигурно не домицилни хришћани, подигнути на риби.

У вријеме оно, када је нова вјера још било прогоњена, хришћани су користили симболе, па су узели Ихтис – знак рибе, јер садржи почетна слова сложенице на грчком: Исус Христос Син Божји Спаситељ. Риба пак са ногама је дио занимљиве приче која се роји око интернационалног покрета „Егзодус“, клуба, добротворне НВО организације, удружених савремених и алтернативних умјетника, бизнисмена, банкара, политичара, рјечју занимљиве клике…

Да у цијелој причи има јеврејског дискурса свједочи Жид Марат Гељман, који је својевремено утврдио како је млада Црна Гора најбољи полигон за експеримент стварања новог друштвеног окружења за групу коју предводи, тј. којој припада.

Библијска ријеч егзодус (exodus) означава излазак Јевреја из египатског ропства, описаног у Другој књизи Мојсијевој, а значи и добровољно или присилно напуштање неке средине од стране већег броја људи, тј. исељење.

Наша је географија, писао сам у роману „Једро наде“ (Лагуна, 1. издање 2014), изузетно погодна, са све Србијом, јер ту гдје смо, никад није било антисемитских емоција нити активног учешћа у прогону Јевреја. Србима су руке чисте.

„Једро наде“ у „Старој Србији“ (Фото: Стање ствари)

Да ли ће иза многих окука које доносе године пред нама показати како је рат Запада са Истоком изродио и повратак Јевреја на некадашњу земљу Хазара, у Украјину, или њен дио, тешко је рећи, будући да тиме залазимо у метафизику. Све упућује на то да ће Украјина чија је плодност симболично приказана на застави – горе плаво небо, доље море жита – бити опустошена, лишена десетина милиона становника, празна, погодна да је напучи сад неки нови народ, организовано и све вријеме с планом. Јер, док гледамо како физичке моћи такозваног предсједника Америке опадају, тако опадају и моћи Америке. Опстанак државе Израел дословно зависи од трајне моћи Америке да заштити јеврејску државу, зато што се налази окружена рођеном (библијском) браћом Арапима, који не могу да ишчекају дан када ће Израел нестати с географске карте. У Ирану постоји дан посвећен том тренутку у будућности.

Гледамо ли у прошлост, егзодус је стална констелација на геополитичкој карти планете Земље. Гледамо ли у будућност, егзодус може бити само вертикални, ако се разумијемо у метафори, при чему су езотеријска по свему и нехришћанска дјеловања групе „Егзодус“ по Боки Которској недолична, али је након забијања трна а не ножа у леђа Русији од стране архинезахвалне Црне Горе, то најмање зло које је могло да нам се догоди.

Не заборавимо ипак да је тзв. еволуирана Дарвинова риба, негација Ихтиса (тј. Христа), постала тема дјечјих ликовних конкурса и маскенбала. Ватрица гори, а духовно окружење суво као барут.

Ко су рибе с ногама?

Портал „Балканист“, у тексту Митинг подршке Наваљном у Црној Гори организовали продуцент „сатанистичког“ бенда и бивши галериста, пише крајем јануара 2021, да су продуцент скандалозне рок групе Pussy Riot, Александар Чепарухин, и „галериста“ и стручњак за политичке технологије Марат Гељман, организовали демонстрације у Херцег Новом и испред руске амбасаде у Подгорици у знак подршке ухапшеном вођи опозиције Алексеју Наваљном. Полиција је дозволила продуценту групе Pussy Riot да у Херцег Новом организује скуп са највише 20 људи. Занимљиво је да је полиција Црне Горе у периоду борбе против епидемије корона вируса приводила грађане због традиционалног пливања за Часни крст, а емигрантима дозвољава окупљање. Према незваничним подацима, наводи портал „Балканист“, иза ових акција подршке Наваљном крије се Марат Гељман који живи у Црној Гори и окупља око себе прибјеглице с руског говорног подручја који критикују председника Владимира Путина.

Уз подршку Марине Абрамович и људи из Ђукановићевог режима, дисиденти-умјетници почели су да долазе са свих страна, из Русије, Украјине, Израела, САД. Почесто организују изложбе и перформансе чији је заједнички именитељ одмак од хришћанства и традиционалних вриједности. Слобода умјетничког изражавања мора да постоји без обзира на вријеме и мјесто, што смо видјели како изгледа када је пет голих чланица феминистичко-анархистичке групе фебруара 2012. „заплесало“ у московском храму Христа Спаситеља. Проглашене су кривима и осуђене на по двије године затвора због „хулиганског понашања мотивисаног вјерском мржњом“.

Пажљиво око опазиће знак рибе са ногама посвуда. Ормарић за струју, главни градски трг, Херцег Нови (Фото: Н. М.)

Чланови Егзодус клуба махом су добростојећи, па су на територији Боке Которске купили куће, станове и пословне просторе. У објекту званом „Хотел Стоун Бриџ“, у Морињу, на путу према женском манастиру Буновићи, налази се њихово мјесто окупљања и вршења обреда, на што указује камени жртвеник (?!) и камена статуа Дарвинове рибе као антихришћанског симбола.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 28. 10. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: ,

Оставите коментар