Биће тешко победити без реформе Оружаних снага, система обуке мобилизационе резерве, целокупне борбене обуке и без производње наоружања потребног војсци која ратује
Украјински дрон који Руси зову „Баба Јага“ (Фото: Википедија)
(Телеграм канал Ј. Котенока, март 2026, овде, овде, овде)
Више пута сам указивао да је фронт на украјинском ратишту у ћорсокаку. Ова ситуација се формирала још прошле године, коју је обележила битка за Покровск (Красноармејск). То је довело до годину и по дана непрекидних међусобних тактичких удара и повлачења непријатеља на запад. Почетком ове године, Покровска агломерација је ослобођена, а напредовање Оружаних снага Русије на више праваца је успорено због покушаја непријатеља да изведе контранападе.
Међутим, то није једини разлог релативне стагнације фронта. Главни фактор је потпуна надмоћ техничких средстава контроле и даљинског уништавања над дејствима живе силе.
У стварности, то доводи до тога да свако распоређивање/приближавање резерви линији фронта и покушаји њиховог нагомилавања за офанзивна дејства усмерена на пробој непријатељске одбране постају, благо речено, проблематични, а у већини случајева једноставно немогући.
Размотримо бројке: 80–90% губитака живе силе настаје у фази распоређивања на фронт. То значи да 8 или 9 бораца гине на путу, а да чак ни не ступе у борбу са непријатељем нити га виде. Већина губитака је од FPV дронова, којима украјинске формације масовно опремају своје јединице. Тип дронова „Баба Јага“ хара, погађајући групе на отвореном и у заклону.
Резултат: нагло повећан број губитака, стагнирајући фронт. У последње две године, стране су прешле на тактику дејстава малих група, што се пре свега објашњава потребом за прикривеношћу. С једне стране, то је исправно ради распршивања живе силе и минимизирања губитака. С друге стране, мали формат је ставио тачку на оно што врховна команда и медији очекују – велика офанзивна дејства и уништење непријатеља. Нема довољно средстава за оперативне и стратешке пробоје, а њихово нагомилавање одмах изазива ударе дронова и ракета. То је ћорсокак. Постоји противречност између извештавања о рату у званичним медијима, очекивања великих победа/ослобођења (медији су ширили наративе о колапсу и скором поразу непријатеља, што се није догодило) и стварности.
Фронт се претворио у зону локалних, односно искључиво тактичких кретања супротстављених страна са напредовањима и повлачењима од нешто више од стотину метара дневно. Овако се може ратовати сто година, и то није претеривање. Системи вештачке интелигенције Пентагона су израчунали да ће, уз садашњи темпо и трендове на украјинском ратишту, Оружаним снагама Русије бити потребно скоро 100 година да стигну до западних граница Украјине, како је саопштено Трампу. Одатле његове упорне изјаве о потреби да се рат оконча, јер доноси мало користи било којој страни осим огромних губитака. Уопштено, ова процена се показала не тако далеко од истине.
Употреба малих група изгледа отприлике овако: парови и тројке јуришних јединица успевају да се брзо домогну линије фронта под окриљем магле, измаглице, лошег времена, ноћу, да преживе и, фигуративно говорећи, инфилтрирају се у систем одбране непријатеља, заузму положаје у рову/бункеру/урушеној згради, подруму, замаскирају се, избегавајући да буду уочени од стране оператера непријатељских БпЛА (беспилотних летилица – прим. СтСт). Они вребају. Чекају наређења. Изводе брзе изласке на површину, па се поново крију. Имамо борце који на овај начин делују месецима, одсечени од главних снага, означавајући наше присуство/контролу на одређеном правцу, сектору фронта, насељу.
Преживљавају захваљујући доставама воде, хране, муниције и средстава везе путем дронова. Физички контакт са њима је практично немогућ због активних дејстава непријатељске „мале авијације“. Они који имају среће бивају ослобођени из изолације напредовањем наших снага или извучени у позадину, награђени високим одликовањима, као, на пример, Сергеј Јарашов, који је месец дана преносио координате команди директно са непријатељских положаја, наводећи дронове и артиљеријску ватру. Јарашов је одликован звањем Хероја Русије. Број таквих подвига мери се десетинама, ако не и стотинама.
Ова пракса је донекле опустила део команданата на тактичком и оперативном нивоу, који су вишим инстанцама подносили извештаје о заузимању и контроли различитих насељених места. Данас се такви извештаји називају „извештаји на кредит“. Усамљени борци-камиказе, који се налазе у „сивој зони“ и на територијама означеним као под контролом непријатеља, ратују у име читаве јединице или формације. Захваљујући њима, вишим инстанцама се шаљу оптимистични извештаји о борбеним дејствима. А ко би рекао да борби нема? Такође се организују церемоније подизања заставе, такозвано „забадање заставе“, ради фото и видео-документације, како би се пријавило заузимање насеља.
Такви случајеви нису ретки. Сви су задовољни – команданти, који на основу „успеха“ могу да поднесу предлоге за одликовања, висока команда, која не квари статистику и која извештава о победама самом врху. Мислим да у том контексту треба посматрати и двоструко „заузимање“ Купјанска, о чему је редовно извештаван председник. У стварности, Купјанск је сада у најмању руку велика „сива зона“, над којом најактивније делују беспилотни системи непријатеља. И ми смо тамо – и на земљи и у ваздуху, али… у мањој мери. Ако говоримо реално.
Још један недостатак тактике малих група је њихова рањивост. Аутономно деловање два до три борца захтева веома озбиљну обуку, готово на нивоу специјалних јединица, рецимо војне обавештајне службе. Јуришник би, у суштини, требало да уме да изводи напад и одбрану, да буде сапер/минер, снајпериста, митраљезац, нишанџија са бацачем граната, радио-оператер, болничар итд. Такође мора бити способан да сам себи помогне у случају рањавања и настави извршавање борбеног задатка. Сам себи – јер нема ко да му помогне, а евакуациона група неће доћи. Ако је један од јуришника тешко рањен, група као целина постаје неспособна за борбу: један или двојица неће моћи да га изнесу из „сиве зоне“ (зоне уништења) под контролом непријатеља.
И не говоримо чак ни о обуци на нивоу специјалних јединица. Пракса је тужна, и то нису само неосноване тврдње. Мој добар познаник нестао је са целом јуришном групом код Артјомовке (Софијевке) у Доњеској Народној Републици. Потписавши уговор са Министарством одбране последњих дана октобра 2025. године, нашао се на линији фронта већ 17. новембра. О каквој борбеној обуци можемо говорити за 48-годишњег цивила за недељу дана? Не о обуци, већ о њеној имитацији. Такви случајеви су масовни. Сурова истина рата је да је рад у паровима или тројкама често карта у једном правцу.
Иначе, такве ствари су биле искључене у најефикаснијој борбеној структури Русије у новије време – „Вагнер“. Главне тактичке шеме „оркестра“ подразумевале су деловање „петорки“ као основних тактичких јединица, које су по потреби биле потпомогнуте специјалистима.
Технологије убијања људи се усавршавају из месеца у месец, а средства заштите у овој трци очигледно заостају, не успевајући да заштите људство од повреда.
Нажалост, наша оклопна техника, која је, као што знамо, најбоља и најпоузданија на свету, показала се неспремном за борбена дејства овакве природе и интензитета. Реч је о БМП-овима, БТР-овима (оклопним возилима), уопште техници за довођење људства на линију фронта, медицинским евакуационим средствима, као и тенковима. Рат у Украјини нас је спустио на земљу и отворио очи за многе ствари. Понекад се чини да конкретне лекције и искуства СВО не само да не брину, већ чак ни не интересују представнике домаће индустрије у позадини.
Током Специјалне војне операције, тенкови су се претворили у покретна средства ватрене подршке која подржавају пешадију са безбедне удаљености, делујући искључиво са затворених ватрених положаја (ЗВП), јер гађање директним нишањењем, односно у директном видокругу непријатеља, може изазвати одговор не за неколико минута, већ за неколико секунди. Заштита тенка од непријатељске ватре постала је приоритет. Са тим постоје проблеми. У просеку, уз КДП, „Мангал“ и друге модификације, тенк може да издржи 2–3 поготка непријатељске ватре, што омогућава посади да напусти оштећено возило. Нема времена за луксуз – преживљавање је приоритет.
Узгред, непријатељ, који је сада углавном опремљен оклопном техником западне производње, има још већу стопу преживљавања, како захваљујући самом оклопу, тако и „додацима“. Стално смо упоређивали техничке карактеристике наше и америчке оклопне технике, истичући наше предности. Али, у стварности, два борбена возила пешадије „Бредли“ могу својим брзометним топовима да „ослепе“ и имобилишу домаћи Т-72. Задња рампа „Бредлија“ не само да штити посаду, већ помаже и при искрцавању/евакуацији људства из минског поља, под непријатељском ватром итд. Ово су само неки детаљи целокупне слике.
Како су Украјинци уништили руске стратешке бомбардере у Сибиру
Штавише, изнећу можда контроверзну мисао – наш војно-индустријски комплекс се у великој мери показао неспремним за вођење борбених дејстава савременог типа, и то се пре свега односи на оклопну технику, као и на самоходну и вучену артиљерију. Штавише, током четири године рата, индустријски гиганти војно-индустријског комплекса нису успели да понуде војсци ништа осим додатака типа „Мангал“ у области заштите оклопних средстава од напада FPV дронова, њихове издржљивости и опстанка у условима фронта. Ребрендирање борбених возила из 70-их и 80-их година прошлог века, по правилу, не одговара изазовима времена. Оклопна возила не штите људство, већ се претварају у масовне гробнице за пешадију.
На пример, одељци за превоз пешадије наших БМП-ова нису погодни за транспорт људства, а додатни резервоари за гориво у задњим вратима постају смртоносна замка у случају поготка муниције. Серија борбених возила (БМД) са алуминијумском оклопном конструкцијом показала се неприкладном за савремени рат, а чак ни покушаји модернизације то нису исправили.
Али говорити о овим и другим неуспесима код нас некако није уобичајено и практично је забрањено. Када јавне личности, волонтери, ратни дописници и сами војници покушају да подигну свест о проблемима, добијају претње, па чак и оптужбе за покушај дискредитације војске. Лакше је ћутати и остати безбедан. Будалаштина.
Јуриј Котенок: Пад древног Дамаска или Есхатолошка предсказања на наше очи
Има много тога да се каже о ономе што се дешава на линији фронта. Али суштина је јасна – без реформе Оружаних снага, система обуке мобилизационе резерве и целокупног система борбене обуке, без радикалне реформе војно-индустријског комплекса и хитног преласка на производњу модела технике и наоружања потребних војсци која ратује, биће тешко постићи победу. И то без узимања у обзир чињенице да би борбена дејства у Украјини могла бити обустављена кроз хипотетичке преговоре.
За сада, барем, непријатељ не показује спремност на уступке, стално најављујући ширење зоне дејства ракетно-дронских удара дубоко у Русију и истичући да неће одустати од свог главног циља – да нам нанесе пораз.
Дакле, биће рата. А то значи да су реформе и трансформације неизбежне, јер без њих ризикујемо да изгубимо чак и оно што имамо.
Јуриј Петрович Котенок је руски војни дописник, блогер и аналитичар, познат по извештајима са „врућих тачака“ на територији бившег СССР-а, укључујући Нагорно-Карабах и Украјину.
Јуриј Котенок (Фото: Спутњик)
Котенок је рођен 7. фебруара 1971. године у граду Шуши (Нагорно-Карабах) у породици војног новинара. Након завршетка школе уписао је Вишу војно-политичку школу у Лавову, Факултет војног новинарства. Јуриј Котенок је извештавао о догађајима у Чеченији током оба рата, као и о оружаним сукобима у Грузији, Јужној Осетији и у Донбасу.
У октобру 2020. године Котенок је тешко рањен током напада азербејџанског дрона на храм у Шуши: код новинара су дијагностиковане бројне ране од шрапнела, преломи обе ноге и повреда плућа.
Такође је главни уредник портала „Segodnya.ru“ и уредник информационо-аналитичке службе Донбаса. После блокаде YouTube канала, извештава преко Telegram-а, а његов канал прати више од 300.000 људи.
С руског посрбио и белешку о аутору написао: Јован Татовић
Categories: Гостинска соба
ili Боевая Могила Пехоты (БМП-1/2/3) je prastari naziv. Zapravo, tekst ne donosi gotovo nista novo o ruskom, odnosno, sovjetskom oruzju! Pomenuti BMP-ovi i BTR-ovi se od Avganistana, preko Cecenije (ukljucujuci i voznju Lazanskog po istoj) do pocetka rata u Ukrajini mogu videti na fotografijama sa pesadijom na vozilima, jer je veca verovatnoca za prezivljavanje na nego u vozilu! BMP-1/2 ozloglaseno nose rezervoare sa gorivom u izlazno-ulaznim vratima za pesadiju na zadnjem delu. Tenkovi imaju automatske punjace na kojima komandant i nisandzija sede (zapadni imaju u zadnjem delu kupole, izvan prstena kupole gde su smesteni komandant, nisandzija i punilac, pa je verovatnoca prezivljavanja nesto veca u slucaju pogotka u municiju. Medjutim, to kupolu cini gotovo duplo vecom odgore od kupole prvih verzija T-72/80 (sa modernizacijom je gubila svoj ovalni odlik i postajala sve veca) sto, ipak, Sovjete nije navelo da razvijaju protivoklopne projektile za napad iz gornje sfere, dok Zapad jeste)! E, sada, tu dolazimo do sustine konstrukcije oruzja! Naime, sovjetski tenkovi i bmp-ovi su bili konstruisani za brojnost x jednostavnost obuke i remonta x pokretljivost x vatra operacije, gde nije predvidjeno da je moguc veliki procenat napada na BMP odpozadi (Zapadnjaci su smatrali da BMP ne sme uopste da dodje u zonu duela sa tenkom, pa dugo nisu ni stavljali protivtenkovske rakete na njih) ili na tenk bocno, vec se racunalo na ceoni sudar (zapadni tenkovi su defanzivni, i po 20 tona tezi od sovjetskih (desetak od ruskih), jer su brojnosti sovjetskih tenkova trebalo da se suprotstave izdrzljivim oklopom, zato su i slabiji manevarski i nemaju automatski punjac, jer se racunalo na paljbu iz stajanja u zaklonu, defanzivnom polozaju, a ne kretanju. Oni su trebali da izdrze dok se ne ostvari nadmoc na nebu (zato smo gledali mesec dana vazduhoplovnih operacija u ratu u Zalivu 1991. pre kopnenih), a ni tada nisu planirani za operacije na ukrajinskom zemljistu). Zato, kada vidimo da americki BVP Bredli unistava jednu od modernizacija T-72, gledamo situaciju u kojoj ruski tenk usamljen puca po nekom bunkeru, dok Bredli besomucno ispaljuje rafale u njega, situaciju koja prema taktici upotrebe nije bila moguca! Dakle, oruzje se konstruise prema predvidjenom konceptu rata, a ovaj prema strateskim orjentacijama drzave. Dakle, dakle :)))) od tih „apstraktnih“ ideja o ciljevima drzave se ide do toga koji ce deo kupole i tela tenka biti koliko oklopljen i da li ce imati automatski punjac ili ne! Problem Rusije, kao i Srbije, jeste taj sto je besciljna!
Rusi mogu da obeleze 44 godine od pocetaka problema sa bespilotnim letelicama i dronovima. Pocelo je upotrebom bespilotnih letelica kao mamaca za PVO u Libanskom ratu 1982. od strane Izraela, sto je dovelo do unistenjaa gotovo celokupne sirijske PVO, a zbog zavisnosti avijacije od zemaljskog navodjenja i njenim gubitkom. Sada je stanje, manje-vise, poznato. Dronovi su laki za ometanlje, osim ako nisu sa optickim kablom. Ali, taka je njihov domet ogranicen na maksimalno 50 kilometara. Ako se ima u vidu da je jos CCCP imao visecevne bacace raketa dometa 90km, a da danasnji imaju domet i preko 200 km (npr beloruski „Polonez“ koji je razvijen u saradnji sa Kinom, a koji Rusija nece da kupi, kao ni bilo sta od beloruskih proizvoda, jer ruski tajkuni zele proizvodjace, posebna meta je MAZ, dok Lukasenko ne da), onda je neobicno da dronovi imaju toliku moc, jer samo treba zalivati neprijateljske linije artiljerijom. Ali, tu i jeste kljuc, ovo je rat izmedju dve armijske zone raspale Sovjetske armije, na donjoj tacki kvantiteta i kvaliteta. Rusiji u Ukrajini treba bas ono kako je organizovana Sovjetska armija: kvantitet prerasta u kvalitet !!!!
Evo kako je to trebalo da izgleda, najveca vojna vezba u istoriji:
Tako da je, po mom misljenju, ovaj rat nekonkluzivan! Stvar je jos gora, ako se ima u vidu da Rusija ima prototipove oruzja za rat buducnosti, kako ga ona vidi, od cuvene Armate (Armata je zapravo sasija za tenk, teski BMP, samohodno artiljerisko oruzje i inzenjersko) do najmanje dve zamene za kolektivne grobnice Kurganjec-25 i T-16 Barbaris (na sasiji Armate), ali ono nije testirano u ovom ratu, tako da sada imate i sovjetsko i , kako je reklamirano, potpuno rusko oruzje koje je nigde!
Putin je 26 godina na vlasti! Sta moze posle 26 godina, a sto nije mogao za 16, sta moze posle 73. godine, a sto nije mogao posle 53. Rusija i dalje ima oko 60 miliona stanovnika vise od Nemacke ili Turske, a ovim tempom ce imati 3-4 vladara za 100 godina – to je protiv broja i biologije stanovnistva, a ne u politickom smislu pogresno!
To je bilo o oruzju, a sada malo o onto-politici (dan sam proveo citajuci analize Zapadnjaka o MiG-23 i MiG-29, koji su iz DDR-a ostali u Zapadnoj Nemackoj, i njihovim osobinama u manevarskim borbama sa NATO lovcima, kao i o razlici izmedju antickog cirkularizma i Niceovog vecitog vracanja istog :)))))
Elem, ako morate da birati izmedju dva ista, izmedju da ostane-isto ili da dodje-isto, onda tu ipak ima razlike. Ostati-isto je naizgled u proslosti, ono cuva da nesto sto je bilo ostane i sada. Ali, cuvanje unosi razliku i ono se od cuvanja da nesto ostane pretvara u sprecavanje da nesto dodje! Time ono ne cuva proslo, vec je u celini okrenuto buducem, ali ni njemu, jer ga sprecava! Time imamo rad negacije, sprecavanje da ne dodje negira ostalo, a time i ostalo-isti, i u isto vreme negira tu negaciju, odnosno prolazenje ostalog, zadrzavajuci dolazece :)))) Time se ono okostava u vecno Sada. Ovo je Vuciceva sadasnja pozicija ili Miloseviceva posle kraja rata u bivsoj SFRJ. Ne cuvaju nista, samo sprecavaju dolazenje okostavajuci se u vecito Sada!
Krace receno, ako se bira izmedju dva ista, onda se bira promena, jer se promena i onako desava, ali negativno, kao okostavanje!
Звучи веома реално. И отрежњујуће. Паметним руководиоцима више вреди оваква критика него стотине похвала, хвалоспева, ордена и награда. Макар било само 50% тачно.
Могуће је да је ово сагледавање ситуације на руско-украјинском ратишту пристрасно, препуно претеривања, са неким другим циљем. Можда је стање и много горе, праве информације се у савременим ратовима све зараћене стране крију као змија ноге. Како год било, онима који ослушкују „шта се прича“, као и надлежним руководиоцима рата, било би далеко корисније да у ово верују него да не верују, и да све провере, тачку по тачку. Но, то је свакако ствар самих Руса.
Ипак, у целокупној овој аналитици непрекидно је присутна једна константа која је карактеристична за многе Русе: очараност и некритичка одушевљеност свим оним што долази са Запада, од САД! За већину Руса је једини критеријум СВЕГА – шта о томе кажу они из США?! Па тако и аутор, не може да а да не помене шта о том рату мисли Трамп! Међутим, после свих светских догађања у протеклих бар годину дана, и птицама на грани је јасно да Трамп не говори тако зато што је против рата (нарочито између његових непријатеља или „противника“ како им на Западу тепају) или зато што жели добро Русији (што произилази из контекста), већ зато што се то тренутно уклапа у ционистичко-нацистичко лудило које влада Америком.
Недавно је 10 дана по потписивању уговора погинуо Владимир Лактушин, председник омладине партије Родина. Он је долазио у ЦГ да пружи подршку Демократском фронту
https://lat.sputnikportal.rs/20171212/df-rodina-1113783493.html
Нисам никакав војни стручњак, али неке ствари су очигледне. Русија, иако је често искакала по два – три корака у дизајну, како војних тако и цивилних техничких средстава, никад није успијевала да омасови њихову производњу и уведе убојита средства у масовну употребу.
Изузеци су Калашњиков и Лада Нива. Иако ће се неко на ово насмијати, упитао бих га шта је ирански Шахед (Геран). Нешто као Калашњиков нашег времена.
Аутор је добро уочио. Проблем није у конструкцији добрих, а јефтиних борбених средстава. Проблем јеу окошталој совјетској структури власти. Свијест је најтеже промијенити. То су покушали покојни Вагнер, и још раније Стрелков (Гиркин). Видјели сте како су прошли.
Згрозио сам се када сам прочитао да се аеродром, односно база сратешких бомбардера још зове Енгелс. Неки моји познаници су прокоментарисали: Ако се зове Енгелс, нека су га Украјинци и бомбардовали. Па и један војни округ се зове Лењинградски. Немојте ми рећи да још има Руса који су спремни вољно положити живот да одбране лик и дјело Енгелса и Лењина. Ако их заиста има, нека им је Бог на помоћи.
Вратимо се Иранцима. Колико год нам се свиђала или несвиђала њихова идеологија, они су спремни за њу погинути. Од врховног вође, до посљедњег пјешадица, да не кажем прашинара.
Уосталом, и велики број Украјинаца је индоктриниран на сличан начин. Они су убијеђени да се боре против мрака комунизма. Иако су им управо совјетски комунисти поклонили државу. А Руси не знају шта хоће. Да ли Русију или Совјетију.
Надам се да нисам у праву и да има довољан број оних којима су узор Кнез Владимир и Ивам Грозни. Да нема превише оних који су још у идеолошкој колони убица Светог Цара Николаја Другог и његове породице.
i najproizvodjeniji tenk posle Drugog svetskog rata: T-55 i drugi najproizvodjeniji T-72 (oba ce docekati 100 godina upotrebe) i najproizvodjeniji lovacki avion posle DSR: MiG-21 (verzija MiG-21-93 se jos koristi u indijskom vazduhoplovstvu pored Su-30 i Rafala), najproizvodjeniji helikopter: Mi-8 (stalno se pojavljuju nove verzije, ali bukvalo moze da bude u svom prvobitnom obliku iz 1960-tih – savrsen), najproizvodjeniji protivoklopni helikopter: Mi-24, najproizvodjeniji BVP-i: BMP-1, pa BMP-2… sve to je i dalje u upotrebi sirom sveta i ostace i u narednim decenijama!
Moj omiljeni Mi-26 jedini u klasi teskasa, rekorde koje je postavio nista nije ni napravljeno da pokusa da ih obori, ovde spasava americkog teskasa CH-47 Cinuk
https://www.youtube.com/shorts/zkBiT0LoM4w
Zaboravih da kazem da Zapad u Ukrajini ima idealnu priliku da testira rusko oruzje (dokopali su se Su-35, Ka-52, T-90M sa pokrovom Nakidka koji treba da umanji toplotni, radarski i vizuelni odraz tenka, razlicitih raketa, tako da Cirkon sigurno nije bio upotrebljen) i taktiku, posebno vazduhoplovne odbrane! To je nemerljiva prednost Zapada! Bekstvom bivseg premijera Kasjanova, a posebno Cubaisa (ruski izvori navode da on, zapravo, moli po Zapadu skidanje sankcija za neke ruske oligarhe) Zapad ima uvid i u strukturu i nacine odlucivanjaa unutar ruske vlasti, pa nije ni cudno da su toliko drski, da su balticke drzave dale vazdusni prostor za napad na ruske rafinerije!
Putin je mogao da zapreti nuklearnim oruzjem Finskoj i Svedskoj, dok jos nisu usli u NATO ili cak upotrebi nuklearno oruzje u svemiru protiv gps-a ili starlinka, sada pretnje ovim oruzjem ne deluju uverljivo, a setimo se i analize od pre desetak godina da Putin nece upotrebiti nuklearno oruzje, jer je pravoslavac! Nadajmo se da je samo lazni pravoslavac ; )