Служитељи џамије Омајада у Дамаску не смију заборавити да свакодневно постављају чист ћилим на степенице минарета по којим ће, према предању, Исус сићи на земљу. У Сирији предстоји само хаос посљедњих времена
Јуриј Котенок (Фото: Спутњик)
Катастрофа се десила на наше очи, такорећи у директном преносу.
Пао је древни и сакрални Дамаск. Предат је без борбе, не супротстављајући се налету банди, протурских, произраелских и про- каквих год још, које су се попут лавине расточиле по Сирији, муњевито заузимајући градове и села, војне базе, пољопривредне и индустријске објекте.
Пад привредне престонице Алепа на сјеверу државе није био „прво звоно“, већ звоно за узбуну, посљедње упозорење. И да су га чули, већ је било прекасно. Град је предат као показни образац – муњевито, и, што је најважније, практично без отпора. У руке разбојника неочекивано лако доспјела су брда муниције, технике и наоружања. Сиријци се нису потрудили чак ни да заостало наоружање спале и униште прије него што су побјегли.
Свима је постало јасно да Асад просто нема довољно снага за заштиту границе. Предсједникове посјете савезницима нису уродиле никаквим плодом – Москва је била заглибљена у борбена дејства у Украјини, и њен симболички контингент у Сирији није имао одлучујућег утицаја на ситуацију – бомбардовање разбојничких колона које су напредовале према Дамаску дјеловало је као закашњела циљана мјера, која више није могла зауставити ток догађаја. Командант наших јединица у Сирији је смијењен, но то је већ друга прича – ко, како и зашто…
Поштено говорећи, главна нада полагала се у Иран, његове формације, Иранску револуционарну гарду и Хезболах, који се већ десет година сматрају кључним чиниоцем у Сирији и најближим савезником Башара ал Асада. Дакле, кључни савезник предао је Сирију, а да за то није добио ни кутију цигара. И то је чињеница. Зашто се то десило? Колико су тешки били губици истог тог Хезболаха у Либану усљед дејстава Израела? Очито да су катастрофални, чим је шиитска војска одбила да ратује у Сирији.
С тог становишта, судбина Дамаска, у ком су прве градске зидине настале послије Потопа, била је запечаћена. Асадова ера је завршена…
По паду Алепа многи су очекивали да ће сиријска армија ипак зауставити непријатеља, али су за буквално неколико часова пали Хама, Палмира, Хомс… Нада се гасила на наше очи. Никад у историји једна држава није пала тако брзо.
Сиријска загонетка: Да ли су догађаји увод у велики рат на Блиском истоку?
Главни чинилац у трагедији која се десила на наше очи је што сиријска војска и национална гарда нису пружили озбиљан отпор противнику, предавши границе без борбе. Закључак је да је у питању класична операција у оквиру хибридног рата који се води на Блиском истоку. Прорачунато је да би се поткупљивањем труле власти у Сирији могло постићи да држава буде предата салафистичким скупинама као на тањиру – и све је функционисало као сат.
Други чинилац је, разумије се, баналан и прост: „Нико није хтјео гинути.“ Знакова упозорења било је напретек – као израза промјене става према Русији и отвореног незадовољства спрам Асадове алавитске секте.
Пошто је главнина територије уз руску помоћ очишћена од банди, и послије, наизглед, предаха, очекивало се да проради индустрија, пољопривреда итд. Почео је чак и извоз воћа у Русију под санкцијама. Но, све је било узалуд – нису сачували државу. Изгледа да им није ни било стало…
Мито, похлепа и неспособност, поткупљивост чиновника од локалног до највиших ешалона власти представљало је посљедњи ексер у ковчег сиријске државности. Сирија је пала. И више нема никог да је спасе.
Изгледа да послије ликвидације Вагнера, чије су јединице лако заузеле Палмиру и од којих су сви зазирали, од разбојника, преко Курда до Американаца, више нема озбиљне силе у овој апокалиптичној земљи.
Сирија тоне у таму. Слиједе разглабања и мудровања, као и бесконачне колоне избјеглица, пљачка свега и свакога, гажење хришћанских и муслиманских светиња.
У тим околностима служитељи џамије Омајада у Дамаску не смију заборавити да свакодневно постављају чист ћилим на степенице минарета по којим ће, према предању, Исус сићи на земљу.
Исусов минарет на џамији у Дамаску (Фото: Википедија)
У Сирији предстоји само хаос посљедњих времена. Сву наду полажемо у Творца!
Јуриј Котенок (Юрий Котенок,1971), новинар, главни уредник портала Севодња
С руског посрбило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар