Очигледно је да је Русија приморана да оконча рат у Украјини и да настави да пропада у улози сиромашног и слабог „млађег партнера“ Вашингтона у његовој конфронтацији са Кином
Фото: Страница Максима Калашњикова
(Страница Максима Калашњикова, 11. 1. 2026)
Дакле, Украјински рат сада траје дуже од Великог отаџбинског рата. Можемо са сигурношћу рећи да је дугогодишњи пропагандни слоган „Ми можемо опет!“ пропао на најгори могући начин. Не можете. У петој години позиционог ратовања у Украјини, и руководство и највиши нивои команде Украјине (цивилни и војни) остају нетакнути. Мостови преко Дњепра и главне железничке чвориште су нетакнути. А наша пешадија је приморана да свој спори напредак плаћа животима (људи против дронова).
Све ово већ води ка неповратним поремећајима унутар Руске Федерације после рата. Осећам се веома лоше. Суздржавам емоције колико год могу. Већ је јасно да ће све користи од овог рата побрати Сједињене Државе и Кина, док ће Русима остати крв, рушевине и губици. Ово је несумњиво „win-win“ и тријумф спољне политике.
***
Ево показатеља ћорсокака. Комсомолска правда, која је постала жути таблоид, извештава: „У наредним данима Кијев би могао да се претвори у урбану пустињу.“
Фото: Комсомолска правда
Суштина је следећа: у Кијеву нема грејања, а воду ће морати да испусте из система за грејање стамбених зграда (и из водовода) како цеви не би пукле од мраза. Градоначелник Кличко позвао је становнике Кијева да напусте метрополу. Може ли се ово сматрати победом Руске Федерације? Не журим да се радујем. Јер размишљам искључиво рационално.
1) Чак и у замрзнутом Кијеву сви командно-контролни центри режима Бандере остају нетакнути. Они и даље управљају ратом и државом, напајани дизел-генераторима. Руско руководство не дира те командно-контролне центре, већ кажњава обичне становнике Кијева, који немају никаквог утицаја у тој ствари.
2) Чак и у смрзнутом Кијеву, богати, моћни шефови и утицајни људи Украјине настављају да живе срећно. Они живе у вилама у Конча Заспи, са напајањем светлошћу, грејањем и водом. И уопште се не плаше да ће Кијевљани доћи и уништити их. Нити се плаше да ће њихове виле бити погођене ракетама „Геран“ или „Искандер“.
3) Милиони становника Кијева, укључујући многе старе људе, жене и децу, претвориће се у људе који ће мрзети Великорусе и Руску Федерацију након ледене катастрофе у Кијеву. Пренеће своју мржњу на своју децу и унуке. Већина становника Кијева нема где да побегне. Не могу да побегну на поља! Баш као што се Немци нису побунили против Хитлера зато што су њихови градови били разорени од стране англо-америчких бомбардера, тако се ни они неће побунити против Зе(ленски) режима.
Али, након прекида ватре, ти људи ће свим снагама гласати за НАТО трупе у Украјини. Не само то, могли би да гласају и за Зеленског, јер, како многи тамо кажу, алтернативни кандидати су још гори. Иако, ако гласају за бандеро-наци генерала, то је још једна опција.
***
Закључак: ово није одмазда за нападе Бандере на Доњецк и Луганск, на Белгород, Вороњеж и друге циљеве дубоко у Руској Федерацији; ово није дијагноза, већ пресуда. Ово је чисто кукавичлук – одбијање да се удари по „глави“ режима, одбијање да узврати онима који су заиста одговорни за вођење рата.
Након 1418 дана рата, наш војни углед је озбиљно поткопан. САД нас отворено исмевају. И није реч само о ономе што се догодило у Венецуели. Поента је да војни аналитичари кажу да Русија није успела да оствари потпуну ваздушну надмоћ, каква приличи развијеној земљи, и да је стога запала у губитнички рат исцрпљивања. За више детаља погледајте мој извештај за Изборски клуб.
Фото: Изборски клуб
Очигледно је да је Русија приморана да оконча рат и да настави да пропада у улози сиромашног и слабог „млађег партнера“ Вашингтона у његовој конфронтацији са Кином. За више детаља погледајте овде.
Истовремено, Кијев добија гаранције безбедности од Вашингтона, трупе НАТО-а на својој територији и 800 милијарди долара улагања за реконструкцију Украјине.
Цела једна ера се завршава: ера када су руске власти биле искључиво заузете имитирањем велике силе, уместо да је заиста стварају. Када су маркетинг и пропаганда тријумфовали над стварним животом. Максим Калашњиков је о томе говорио пре четврт века, предвиђајући катастрофални крај таквог курса. Због тога су ме називали аларманистом. Али сада се моја предвиђања и упозорења остварују. „Можемо поново!“ је пропало. Последице напуштања нове индустријализације Руске Федерације и њене „де-јелцинизације“, дуготрајних покушаја спајања Чубајса са стаљинистичком реториком, изградње фудбалских стадиона уместо фабрика – ево их, ужасне и крваве. Ово су плодови деценија празног говора уместо стварног развоја у Руској Федерацији. Једном је екстремиста и терориста Арестович изложио свој план: да речи „Можемо то поново!“ изазову одбијање и одговор: „Никако!“.
Фото: Страница М. Калашњикова
Судите сами: да ли је овај циљ постигнут?
***
У 2026. години овај рат ће неизбежно доћи крају. Након тога, Руска Федерација ће се суочити са тешким мамурлуком и симптомима повлачења. Неизбежан прелаз (власти) ће се догодити, при чему ће одговорност за оно што се догодило бити пребачена на одређену личност, слично „разобличавању култа личности на 20. конгресу Комунистичке партије Совјетског Савеза“. Након тога уследиће даљи болни покушаји реформе неуспелих политичких и економских модела. Чека нас нови покушај перестројке.
Одбијам верзију да ће након СВО у Руској Федерацији бити успостављен изузетно суров режим са „електронским концентрационим логором“ и немилосрдном репресијом. Јер се наша „елита“ смртно плаши таквог сценарија. Разуме да ће репресије почети да га гњече, почевши од крваве редистрибуције имовине и контроле над финансијским токовима. Сваки покушај да се „затегну вијци до краја“ биће изузетно краткотрајан. Сценарио „бекства од умора“ је много реалистичнији.
Позивам све праве руске патриоте (прозападни Смердјакови нека оду) да размисле о томе како даље да живе. Како да делују у најтежем и најопаснијем послератном периоду. Апелујем и на нересурсне индустријалце, који чине невероватне напоре да спасу своја предузећа, на агроиндустријалце и на научне и техничке предузетнике. И на најинтелигентније из снага безбедности. И ви размислите. Мораћемо да извучемо земљу из тешке кризе упоредиве са оном крајем 1980-их. Сви треба да обаве своју дужност и да знају своју улогу. За сада нећу рећи ништа више. Али ћу говорити када дође време…
Максим Калашњиков (1966) је руски војни блогер чије је право име Владимир Кучеренко. Западу наклоњени медији описују као као „проратног“ и „провладиног“ активисту. Аутор је књиге „Сломљени мач Империје“
С руског посрбио: Јован Татовић
ИСПРАВКА: Претходна верзија је погрешно садржавала „против Z режима“ уместо „против Зе(ленски) режима“ (15. 1. 2025. у 22:05).
Categories: Гостинска соба
Максим Калашњиков (Владимир Кучеренко) тачно констатује да у рату у Украјини, који сада већ траје дуже од, како он наводи Великог „отаџбинског“ рата (сви ратови последњих векова су превара) мостови преко Дњепра и главна железничка чворишта остају нетакнута, а руска пешадија (топовско месо) напредује споро са великим жртвама, као и да (видљиво) „руководство“ и највиши нивои „команде“ Украјине након 1418 дана рата остају нетакнути. Кучуренко назива кукавичлуком – одбијање да се удари по „глави“ Украјинског режима. Која је то глава питање је садa? Да ли је то Зеленски, генерал Сирски и друга позната имена „украјинске врхушке“ или ипак нека јавности невидљива рука управља њима? Кучуренко не жели ни претпоставити, а камоли констатовати да руском војском не командују Руси, као ни укајинском Украјинци. Зашто се Кијев и цела Украјина празни? С којим циљем? За кога? Зашто је руска војска запала у губитнички рат исцрпљивања? Може ли бити да је управо то један од скривених циљева рата? Није битно колико је јака „руска“ војска, колико је битно ко њоме командује. Још Кучуренко са приличном сигурношћу каже да ће у 2026. години овај рат неизбежно доћи крају. А да се ипак неће продужити до добро познате 2030. године (Агенда 2030)? Може бити да је „премало“ обичних Руса и Украјинаца погинуло, расељено и избегло? Кучуренко одбија верзију да ће у Руској Федерацији бити успостављен изузетно суров режим са „електронским концентрационим логором“, јер се, како он тврди, „руска“ елита смртно плаши тога, што реално није случај јер „председник“ Путин и јеврејски премијер Мишустин, подржавају главног дигитализатора Руске Федерације, Германа Грефа, иначе држављанина САД-а https://katyusha.org/oczifrovka/anglosaksonskaya-mechta-germana-grefa-lichnyij-biznes-sberkoinov-v-britanii-i-grazhdanstvo-ssha.html?ysclid=mbf2q1e2so376551337 и члана управног одбора Светског економског форума https://www.weforum.org/people/herman-gref који је написао и предговор Клаус Швабовој „Четвртој индустријској револуцији“ на руском језику.
Како бити патриота кад риба од главе смрди?
Американци су отели Мадура. Па шта? Је ли то значи да су преузели власт? Не значи. Игра се наставља.
Специјална операција дуго траје. Сви би волели да се брзо заврши, али и рат у Вијетнаму је дуго трајао. И у њему Амери нису војно поражени од жилавих Вијетнамаца, ал’ су политички поражени код куће.
Ако Руси ударе по топланама, онда ће их Украјинци мрзети. Ако не ударе о инфраструктури, укључујући и топлане, опет ће их мрзети, можда мало мање. Ако крену да убијају вође наци режима у Украјини, ницаће нови. Ако не убијају, што их не дирају. Ако су ,,мале“ површине ослобођене од руске војске, онда што се не жртвује много војника и заузме цео град.
Отприлике, шта года да уради руско руководство неком интернет генералу у Србији или Русији не ваља. Критика је добродошла, али нек’ буде објективна и конкретна. Руси ратују против колективног Запада, то не може брзо ни лако, нити је ишта извесно.
Да ли би СССР био спреман да жртвује 2 милиона људи за распад Нато пакта? 20 милиона? Ако је на друго питање одговор и неизвестан (а тешко да јесте), на прво апсолутно није!
Колики су досадашњи губици РФ, 200 000?
Шта се дешава са Нато пактом? САД узимају ЕУ чланици Гренланд? А Данска ће по петом члану да тражи од САД заштиту од… САД?
Да ли је то још увек одбрамбени савез? Да ли то још увек уопште постоји?
И све то у ситуацији у којој је руско руководство покушавало да избегне рат по апсолутно било коју разумну цену и у децембру 2021. упозоравало Запад да је спремно и на употребу стратешког нуклеарног оружја али да неће допустити Украјину у Нато-у!
И, шта је било? Колективни Запад се смејао!
Где је сада колективни Запад? Дубиоза колектив? Које тачно државе сачињавају колективни Запад 4 године и 200 000 руских војника касније?
Велики отаџбински рат је однео 26 милиона живота тадашње руске државе и донео пораз само Немачке!
СВО је однела 130 пута мање живота садашње руске државе и већ донела пораз Немачке, Француске и Енглеске… А пораз Америке, неким чудом, још некима није очигледан.
О чему ми уопште причамо?
Може се рећи да је Русија већ изгубила рат,само се тражи начин да то изведе са што мање понижавања.Тешко побеђенима кажу стари Римљани.А није победила јер нису желели победу.Неспособни Путин окупио се елитом неспособних и корумпираних генерала.наравно највећи корупциуонаш је он.Тешко да ће после пораза сачувати главу.Ако је сачува значи да победу није ни желео.Сви они који виде неке руске успехе у заузимању две штале и три кокошињца су нажалост заблентављени тупави русофили.НАТО никад јачи.Русија добила 1400км границе са НАТОм(Финска)А ти који виде пораз Европе и САд препоручујем психијатра.
@Мипан Филиповић
Чудна су времена дошла, мој Милане. Ко мисли да распад Нато пакта значи пораз Нато пакта, добије упутницу за психијатра. Или ко сматра да деградација Немачке до тачке на којој министра спољних послова понижавају у Индији, а у Кини не могу ни да дођу до званичног пријема (!) значи пораз Немачке. Или ко сматра да стравично понижење Француске у Африци значи пораз исте и губитак остатака реалне силе. То же самое и с Англией. О Америци ћу писати више (ако психијатар дозволи) кад се мало магла разиђе и подвуче црта.