Да није било Литијског покрета, не би био тако јасно огољен протекторат над нашом државом, Литије су ствари истерале на чистац. Захвални смо Богу и Његовој Пречистој Мајци, што није пала србска крв
Ранко Гојковић (Фото: Саборник србско-руски)
У суботу 17. септембра видели смо да су они који се жале на угроженост права, изнад сваког закона, изнад Управног суда, председника државе и МУП-а, једноставно – за њих не важи закон као за нас обичне смртнике. Упркос званичној забрани њиховог скупа и од стране суда и полиције, исти су штитиле специјалне јединице и жандармерија. Овај датум остаће црним словима уписан у историју србске државности. Содомски лоби је показао да су закони државе Србије ништавни, да је ништаван њихов судски апарат, да су ништавне речи председника Србије и министра унутрашњих послова, да су содомисти изнад сваког закона, изнад Цркве и огромне већине народа. Понашање актуелне власти је у овим догађајима било тако СРАМНО да не постоји друга реч којом се то понашање може описати.
Фото: Преузето са једне Телеграм групе, извињавамо се због латинице на слици, тако је преузето
Пошто је скуп верујућих људи био забрањен, организатори претходних Литија нису могли ништа ни организовати нити урадити осим изаћи и покушати спречити проливање србске крви, што су содомисти и прижељкивали бесни што им је из Европе уместо 20-30 хиљада колико су предвиђали, дошло 200-300 настраних.
Нажалост, на друштвеним мрежама је било много оних „патриота“ који су из фотеља куцали по друштвеним мрежама и позивали на проливање туђе крви. Није их било на улицама Београда тог 17. септембра. Морам рећи да је и међу православном браћом и сестрама било и оних који су подлегли револуционарном расположењу уместо једино спасоносног у овом тренутку молитвеног расположења, па им је од молитве било важније да „буду изгурани“ од стране полиције. То је дух који води до синдрома Антонија монаха-немонаха, аутистична борба без икаквог резултата осим похвала на Јутјубу од стране интернет овисника који не раде ништа у животу осим што пишу коментаре на Јутјубу. Нису се потрудили да сценарио буде нешто другачији ни овај пут. Монах-немонах је ухапшен директно пред камерама Соросових медијских перјаница који врте тај снимак, сутра га пусте из полиције а за награду, из уста самог председника коме на улици скандира „Вучићу-педеру“, буде унапређен у организатора Литија, иако по њима од почетка пљује без престанка.
Ранко Гојковић: О нездравости логике „ко није са мном, тај је удбаш“
Не критикујем никога нити позивам на било какав дефетизам, али сваком нормалном човеку је већ негде од једанаест сати јутра кад су блокирани монаси на прилазу цркви светог Марка и није им дозвољено да оду до храма, било јасно да ће полиција ПО СВАКУ ЦЕНУ омогућити шетњу настраних и да се свака агресија може завршити само проливањем србске крви. Било је критика што су монаси уопште били пред кордонима, плашим се да би без њиховог присуства заиста пала крв у србској престоници. Допринос победи није истрчати из рова и узалуд погинути, из рова се истрчава кад стигне команда за јуриш и тога на жалост нису свесни људи са револуционарном, а не црквеном свешћу. Сестра Сузана је сјајно објаснила несрећницима у кордону који штите содомисте зашто 17. септембра није било 100 хиљада на улицама, јер народ није желео да се узалудно пролива србска крв, то су прижељкивали амбасадори и содомисти-сатанисти. Рекла им је истину у очи и добро је да је то снимљено, да се стиде ако су на то способни, да схвате да су били чувари нереда а не реда, да су били јањичари зулумћари, а не србски полицајци.
Уочи срамне „црне суботе“ србске државности (верујем да ће нека будућа србска државност овај датум обележавати са заставом на пола копља, као сећање на дан када су се содомисти уздигли изнад закона, државе, Цркве и народа) било је и свакојаких текстова свакојаких тутуша који пишу о Цркви и црквеним темама а немају елементарну црквену свест. Невероватно је да људи са озбиљним недостатком црквене свести зајапурено пишу управо о ономе што им вапијуће недостаје. Назвати протекле Литије које су онемогућиле да 20-30 хиљада содомиста из Европе парадирају србском престоницом (било их је 200-300) и тако удариле најјачи шамар ЛГБТ идеологији у ХХI веку, може само човек са озбиљним недостатком црквене свести. Анестезијом назвати духовно буђење народа који се подигао против скрнављења наше земље и светиње породице као мале Цркве, анестезијом назвати захтеве и циљеве народа које је артикулисао Литијски покрет (видети овде) може само револуционар који позива на проливање туђе крви, никако човек са озбиљном црквеном свешћу.
Последња Литија која је завршена молебаном и историјским говором Патријарха је можда најлепша и највеличанственија ствар коју је србски народ доживео у ХХI веку. Мени лично, једини негативан утисак тог величанственог дана је оставило појање на Вуковом уместо на црквенословенском језику током Молебана, појање које у поређењу са светим језиком наше Цркве, црквенословенским језиком, изгледа исто као да упоредите дреку хеви-металаца са неком Баховом симфонијом.
Кад смо поменули свештеноначалије, морам рећи још неколико речи. Превише је, нажалост, оних „ревнитеља не по разуму“ који сваки корак нашег свештеноначалија дочекују „на нож“. Критика свештеноначалија није забрањена али се мора водити благим речима а јаким аргументима, не знам по који пут цитирам ове мудре речи светог србског златоустог владике. Да, Грузијски Патријарх је позвао народ у борбу против содомског греха, код нас је народ позвао Патријарха у ту борбу, али не смемо заборавити да је у Грузији сваке недеље на Литургијама присутно између 20 и 25% становништва, а код нас се ради о 2-3 процента. Овај Литијски покрет јесте био ветар у леђа нашем свештеноначалију и Патријарх је говором на Молебану а потом и у Бијељини показао какав може бити србски Патријарх кад народ стане уз њега. Патријарх је заиста у те две беседе, на Молебану и у Бијељини, разгалио срца милионима србских верника. За сада на речима, желим да верујем и надам се у Бога да ће тако бити и на делу.
Доста је и оних који сматрају да је захлађење односа државе и Цркве (овде мислимо на руководство ове две моћне институције а не на пуноћу Цркве и државе) само фингирано, то ће време показати, лично се не бих изјашњавао. Само бих истакао да је индикативно да су промоцији наших кадета присуствовали надбискуп и муфтија београдски али не и србски Патријарх. Јасно је да би отворени рат државе и Цркве ишао само у корист наших непријатеља, да нека врста сарадње мора постојати, али се поставља питање како се може веровати било којој државној институцији после срамоте коју је државно руководство приредило свом народу 17. септембра 2022. године.
Дакле, наравно да је било и грешака, не пишем да бих оправдао себе и браћу и сестре (који су изнели много већи терет од мог), али организатори „Литијског покрета“ су генерално гледано показали високу црквену свест. За шта је стигла и захвалност и похвала са највишег нивоа уочи и непосредно после Литије и Молебана на Усековање. Међутим, морам рећи Истине ради, верујем да ће се већина људи из организације ових Литија са тим сложити, да смо сви помало разочарани што уочи 17. септембра, иако смо дали иницијативу за такав састанак, није било никаквог састанка са нашим свештеноначалијем. Схватамо заузетост, али ради се о историјским тренуцима и лично мислим да је такав састанак требало уприличити, понављам, људи са црквеном свешћу нису и не би изневерили нити злоупотребили указано поверење.
Још једну ствар у коју сам и лично, да тако кажем, био увучен, морам изнети да не би било никаквих нејасноћа. У суботу 17. септембра, око 13 часова, назвао ме је телефоном човек, могу рећи и дугогодишњи пријатељ, који је практично први помоћних настојатеља Храма Светог Саве епископа Стефана. Ја сам се у том тренутку вратио из Ресавске улице где сам се придружио блокираном монаштву и са њима заједно се вратио у Храм Светог Саве. У том телефонском разговору поменути пријатељ ми је рекао да је Патријарх чуо да има инцидената, да су и неке монахиње повређене, и замолио ме да као један од организатора претходних Литија позовем народ да се повуче са улица и дође на службу коју ће Служити Патријарх, како би се спречило проливање крви, не дао Бог. Ја сам то пренео присутним људима у Храму и замолио да се телефоном обавесте познаници који су на улицама, обавестивши о томе и људе за које сам знао да су у том тренутку на улици, пред кордонима полиције. Испоставило се да сам био наиван, Патријарх није служио како ми је лично речено, зашто није – питање је на које ја не знам одговор, ако будем у прилици, поставићу га свакако и лично.
Да није било Литијског покрета, не би био тако јасно огољен протекторат над нашом државом, да нема више ни једног достигнућа, а има их доста и неке смо горе навели, Литије су ствари истерале на чистац. Захвални смо Богу и Његовој Пречистој Мајци, и Светом Сави Србском и Богдановом сину, свештеномученику Петру Зимоњићу чији помен јуче слависмо, који се ни пред усташким крволоцима није желео одрећи Вере и Ћирилице, што јуче није пала србска крв и што је после црног дана србске државности све кристално јасно. Толико о првим утисцима о „црном дану србске државности“ после проспаване ноћи.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Саборник србско-руски, 18. 9. 2022)
Categories: Преносимо
Помаже Бог брате мој у Христу, Ранко
Разумем Те, потпуно. Није Ти лако. Ваља се (некако) оправдати, па како год човек зна и уме. Није лако носити се са савешћу.
Шта рећи, до: брате, у праву си!
Ти и даље никога не критикујеш; само свог бившег пријатеља (сада непријатеља) м-н Антонија. И у праву си. Тај револуционарни-аутистични-без црквене свести лик је стварно крив, и то највише. Крив је што Те је / све Вас, 30-40 организатора ‘Литијског покрета – смер Голеш планина’ разобличио на време и што сте (с пуним правом незадовољних и у одбрану породице и традиције спремних да не ћуте више) преко 100.000 душа Православних успешно завели за Голеш планину. Баш онако како је Служби одговарало. Job done.
Разголитио Вас је брате баш у невреме, сад кад је већ захладнело, па се ваља нечим покрити, макар и листом беле хартије.
Иначе, кад већ пажљиво пратиш лик и дело м-н Антонија, требало би да знаш да Он на улици не скандира ”Вучићу-педеру”, већ ”Вучићу-шиптару, издао си Србију”.
Признајем да моја ништавност није успела ни да чује, ни да види где се, када и како Оберекумениста придружио своме лаосу. Претпостављам да знаш (видим да, за разлику од мене никаквог, малог, сићушног, прегрешног раба Божијег Ти се дружиш са помоћником Оног, за студенткињама јурача, што преко својих другара међу органима реда отима децу по Београду и преваспитава, учећи их да ћуте, а не да се као камен чврстим аргументима супростављају, не дај Боже, викарним епископима СПЦ) колико је лепо грађених бата стајало у првим редовима током екуменистичког молебана испред храма Св Саве ономад, пазећи да некоме ту близу позорнице, кога би могао да забележи микрофон или камера не добаци, не викне Оберекуменисти нешто што није политички коректно, а који како видимо тренутно нешто није у љубави са Жвалавим.
Праштај, молим Те. Видим да поздрављаш слово из Бијељине где Оберекумениста, између осталог, прославља економског тигра, иначе лава, кад је у питању борба за КиМ: ”За стабилност, снагу и напредак једног народа јесу неизмерно, бескрајно важни: јака економија, привреда, безбедност, једном речју – просперитет. Хвала Богу, ту смо на добром путу;”
Љуби Те (и браћу Твоју/нашу, која изненада постаде невидљива од 17.09.2022.г., нема их, као да су у земљу пропали) и воли у Господу Исусу Христу нашем Спасу једином
Твој заблудели, аутистични, без црквене свести, од стране органа реда сад у суботу оборен на асфалт и мало ишутиран, интернет овисник
грешан и прегрешан брат Твој
Миодраг Таназовић
Драги брате Ранко потпуно смо у сагласју са овим твојим утисцима и свим досадашњим активностима и теби и свој браћи и сестрама желимо свако истинско добро од Господа, благодатно оснажење, озарење и помоћ!
Ово састависмо и приложисмо од срца као скромну лепту и наш недостојни допринос свенародној борби:
ОНИМА КОЈИ ГОВОРЕ
КАКО СУ ЛИТИЈЕ ПРЕВАРА
И УСПАВАНКА
На Литијама је преварен и оне су успавале само онога ко је у њима учествовао са неком магловитом, нецрквеном и увек варљивом вером у људе (вође), са надом у неке овоземаљске брзе успехе, и изнад свега са љубављу према себи, тј. према својој вешто камуфлираној сујети и гордости.
Онај који је у њима учествовао са јасном, православном вером у Бога и у Цркву, са надом у Вечни Живот и вођен Христољубљем, не може бити преварен и успаван!
Наша можда највећа несрећа, јесте што смо навикли (а томе нас није Дух Божији научио, него дух овога света) да стално упиремо прстом на све и свакога, тражећи кривце и жалећи се на друге очекујући да они нешто учине, а и кад учине критикујемо их зашто су баш тако то учинили, и никако се не суочавамо са собом и не постављамо себи строго питање: а шта сам ја учинио и шта чиним свакодневно за добро заједнице?!
Пре ће бити да сви они који говоре и пишу против Литија свесно или несвесно служе сатани јер убацују у душу народа отровну сумњу у све и свакога, а што је најгоре сумњу у Божије присуство у Цркви Његовој, умишљајући стално и свуда неке преваре, завере, подметачине, сматрајући их јачим од Бога и тако умртвљујући било какву будућу активност свенародну у борби за победу добра над злом. Они тако најбоље служе управо том злу против кога се наводно боре.
Такви и са таквом никаквом вером би могли и Св. Цару Лазару да приговоре како је намерно ето народ повео у бој који је изгубљен.
Боже сачувај!
Или би могли као Јуда разочарани што се Христос није одмах зацарио и решио јевреје спољашњег римског ропства да приме сребрнике за то своје писање.
Боже помози нам свима и просветли нас Собом!
Сујета и гордост човеку увек заклањају Божију истину. Сујета и гордост нам сметају да се сви сјединимо у борби за истину Божију и да свако даровима које је од Бога примио, на себи својствен начин али у заједници послужи победи Христовој.
Браћа и сестре којима је Господ доделио улогу организатора Литија имали су, тако осећамо, потребно смирење и мањак сујете и зато се велики благослов излио на њих и дај Боже да на том путу смирено истрају, јер сујета је заиста опасна за све и смирења нам никад није доста.
Дубоко верујемо да са Литијама треба наставити.
Литије су управо све добро покренуле.
Много би се могло набрајати добара која су оне учиниле, и видљивих, а још више унутрашњих, невидљивих али реалних и важних, а најкраће: Оне су верујемо, најмоћније средство борбе и раздвајања добра од зла и победе добра над злом, јер је сама Божија сила у њима и благослов Свих наших Светитеља чије се живо присуство у њима осећа.
Они који ових дана говоре како Литије нису ништа успеле, не знају шта причају и ништа не разумеју, а они који у свом заслепљеном и прелашћеном стању вичу како су Литије превара, уствари хуле на Бога Који је Литије и подигао и покренуо.
Господ да нас све просветли и спасе!
С нами Бог!
Праштајте и свако добро од Господа.
брат Бојан са породицом
Хвала Ти брате Бојане, пре свега на вери и трезвености а онда и на подршци, од Бога здравље Теби и Твојима…
Драги брате Ранко,
Литије у граду у којем служим као свештеник већ 13 година, за мене лично су нешто најподстицајније нама успаванима. Наш Београд одавно духовно пати. Богомрзитељи у медијској и јавној сфери су циљано најприсутнији и најбучнији. А савремен човек драматично зависи од медијског утицаја. Тако имамо чеда овог града, који су по крштењу православни а по умном настројењу шарени сатараш, који се исмева са суграђанима пробуђеним и покренутим на литијско-молитвени бој.
Не познајем вас лично. Брат Јован Хонда ми је познаник, не познајем га боље. Зато нисам изашао 14.8, јер сам се с разлогом плашио да иза литија стоје политичке и нецрквене и противцрквене цртице и циљеви. Након прве литије сам осетио велику радост у души и почео да слушам шта причате и како се понашате,колико разумете да смо сви Црква, на ма каквом положају били а у исто време сви слаби и грешни ударени теретом људскости кроз страх и зебње. Боље речено,колико смо дозволили да у комфору свога живота сами себе заробимо. Литије су ме учиниле поново живим човеком, борбеним и жељним војевања за слободу,од Бога дату.
Из мог угла гледања било је погрешака,које су ометале црквени,неполитички,свенародни карактер литија. Питање је колико је овакво састављена кровна организација УТП уопште добра идеја за даљи црквено-народни бој са агендама таме (у смислу што су вас православне убијали у појам неки из удружења људи јуришничког свађалачког и политичког укуса).
Ови, који су изабрали да се одвоје од Цркве и себе прогласе за цркву,истину и правду, својим сујетним и острашћеним нападом на литије у Београду су досадили. СПЦ је наша Црква. Чине је грешни,слаби и плашљиви људи,који често чине разне грешке. Но,ми другу немамо. Колико је кукавички чин цепати своју Цркву и правити парацркве зато што у њој су једноставно људи са манама и слабостима.
Закључно, шетња тзв.Европрајда је прошла, а то уопште није највећи проблем ЛГТБ+ идеолошког система. Закони као механизми агресивног напада управо те идеологије су већ ту а још силовитији се припремају. Школовање дечијих психолога и педагога је све више замрежено оваквим тоталитарним идејама. Образовни процес у школама и вртићима бива све више захваћен јуришничким “истинама” агенде зла. Систем социјалне заштите и старања је све више орган и извршитељ транс…свашта циљања и разних толеранција…Наша деца су тамо. Да ли ћемо бити потпуно поражени? Могуће. Но, да ли ћемо мирно седети и безвољно кукумакати шта нам се дешава или ће свако у свом животном положају дати најбоље од себе што може у супротстављању злу???
Хвала оче Јоване, слажем се са свим изнетим. Ваш имењак ми је рекао за Вас и на свом сајту Саборник.рс пренео сам пре двадесетак дана Ваше, мени веома лепо размишљање… У праву сте по питању кровне организације, Господ је већ уредио да почне одређено филтрирање, нисмо желели док не прође еворосодом уносити било какву смутњу, јавност би то вероватно погрешно протумачила а непријатељи Цркве вешто искористили…
Бог никоме не остаје дужан: ни окупатору/агресору, ни
домаћим сарадницима/издајницима!
1999. оружаном агресијом на СРЈ руководио је амерички
генерал Весли Кларк, а Прајд агресијом 2022. на Србију
руководио је амерички амбасадор Христофер Хил.
Значај литијског покрета у узетој Србији оспоравају духовни западњаци: другосрбијанци, монаси-немонаси, вучићеви сведоци (бокан, марић, шешељ…), разнородни нихилисти из Цркве, ђиласов кум… Ипак, ево тек неколико чињеница. Прво, сумрак српске државности према сведочењу Светога Николаја Охридског и Жичког десио се још 1918, када смо ушли у државну заједницу са иновернима и инославнима. Друго, конструкција црквена свест није језик Цркве Христове, већ је несвесно преузета синтагма из багажа грехоиманих друштвено-хуманистичких наука (национална свест, језичка свест, државотворна свест, историјска свест, правна свест…). Свештени Језик и Свештено Откривење Цркве откривају нам и нуде Дејство Духа Светога кроз обожење и охристовљење у Светим Тајнама Цркве. Напросто, сваки човек је или ђавообразан, или је христообразан. Треће, два историјска говора Патријарха више су дејство саборног духа литија (којима се он неучествујући у литијском покрету тек једним молебаном прикључио), а мање су исповедање његове апостолске вере. Човек је свет и освештан не зато што је патријарх или члан „светог“ синода, већ зато што прима Христа у себе. Не треба прећутати да је „свети“ синод београдске патријаршије колико јуче издао саопштење, које сведочи да се вучић бескомпромисно бори за Косово и то на дан када вучић признаје тзв. косовска документа, и када именује Ану Брнабић за мандатара узете Србије по трећи пут! Не може се служити содомским властима и Богочовеку Христу. Позовите Патријарха да поведе литије против вучићевог содомитског режима, и трагови ће се сви показати! Четврто, литије свакако треба наставити, али се против овакве, сатанске власти мора нереволуционарно борити и Крстом, и Јеванђељем, и политичким ангажовањем… Борити се и по цену страдања, јер су сви Свети Мученици за Христа пролили своју крв! А да би се овакво страдање десило сви ми, учесници литија, морамо бити покајани и спремни да страдамо! Нико од нас нема молитвену силу правоверја Светога Пророка Илије или Апостола Павла. Зато молитве Васкрсломе Богочовеку узносимо да нас удостоји покајања, опраштања, Царства Небеског и Правде Небеске, а не да молитвама решавамо свакодневне политичке проблеме, које могу решавати и незнабошци. Великомученик Косовски Лазар и сви свети Мученици Косовски су устали у одбрану Крста и Вере Христове личним страдањем! Да бисмо имали дела вере, није довољно постити и причешћивати се. Морамо у Духу Јеванђеља Христовог у свему следовати нашим Светим Прецима!
Врло ми је занимљива чињеница да у континитету постоји оволико дислајкова на поруке и текстове брата Ранка на Стст у којима износи, по мени, јасне, одмерене и разумне ставове и мишљења. (Исто се односи и на оне који се позитивно одређују према Ранку). Имајући у виду да у коментарима само двојица-тројица људи износе критику и неслагање са његовим ставовима, стиче се утисак да су ти дислајкови (по правилу двадесетак-тридесетак) дело организоване групе која је “задужена” да Ранка из сенке/потаје опљуне и омаловажи . Претпостављам да се ради о присталицама/следбеницима монаха-немонаха (шта год то значило, ако ишта значи) Антонија. А да ли је моје нагађање исправно, показаће се врло једноставно – по броју дислајкова на овај мој коментар.
П.С. Што се Антонија тиче, шта год он радио или говорио, било би добро да схвати да га шира (нецрквена) јавност препознаје као мало необичног и самосвојног, али представника Цркве, те да, ако ништа друго, због тога поведе рачуна о томе како се понаша и које слогане на улици узвикује. Мени је, рецимо, неразумљиво оно што сам виудео на снимку од 17. септембра, где он флашицом воде гађа некога ко га снима, уз коментар (чини ми се) “ко ти је дозволио да ме снимаш?”.
Prvi komentar je rekao sve. Mozete da se vadite do sutra. Te dislajkovi te botovi, te pristalice Antonija…Sve vam je dzaba. Vasa dela govore sve! Mlaki ste i jalovi. Hteli bi da ne izgubite nista, ni sa kim da se ne zamerite a da ispadnete vernici i ispravni. Nemate hrabrosti ni za najmanju zrtvu, a Anthony vam smeta jer kao savest udara u glavu, podseca vas koliki ste licimeri. U svakom komentaru vam je on trn u oku. Ne bih ni znao za njega da ovde nisam citao pljuvacine na njegov racun…
@Debela ladovina
Дебеља ладовина!
Врло Вам је коментар нетрпељиво непријатељски а да ништа од важности не каже.
Свакако, у духу православном није. Чак није ни у духу СтСт, укључујући ту и неке жучније коментаре, али који нису тако “сумарни”.
Коме се Ви обраћате?
Ко је од Срба за Вас “млак, јалов, нема храбрости ни за најмању жртву”? И још ко је ту “ЛИЦЕМЕР”, и зашто!?
Жалите се на “пљувачину” против “Антхону” а Вама самима већ сува уста.
Има ли историјског смисла толико ”атаковати” на ”Литијаше”
што се организовано нису појавили и 17. септембра 2022. год.?
Подсећања ради, да кажемо по чему је познат баш тај,
”фамозни” , 17. септембар у Историји Срба.
Догодило се на данашњи дан (17. септембар…):
”1889. – Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke u kraljevini
Srbiji ustanovljen „Orden kneza Lazara“, koji su mogli da nose
samo vladar i punoletni prestolonaslednik.” – (за време
династије Обреновић)
”1918. – Prvi svetski rat: Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga
srpska armija uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski
front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili primorani da se
povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio srpskoj vojsci
povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u
Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.”
– (за време Династије Карађорђевић)
септембра 2022. – Ораганизован Европрајд – случајно или
намерно? – (за време ”Династије” Вучић)
Да иронија буде већа, подмуклија и подлија, место окупљања
учесника Еврорпрјда било је преко пута споменика – реплике
осматрачнице са Солунског фронта од оргиналног камења,
пренетог са Солубског фронта , на углу Ул. Милоша Великог
и Краља Александра Обреновића, у парку преко пута
Скупштине Србије?!
Дакле, Осматрачница из Историје Карађорђевића,
на раскрсници улица Милоша и Александра Обреновића!!!
И на све то – историјско сећање и подсећање – сатанисти
су пљунули, а да ми нисмо организовано Литијама
одговорили – зашто???
И да додамо: субота је дан посвећен нашим упокојеним
прецима, којих се Црква сећа служењем парастоса, а прваци
СПЦ остали неми тога дана – зашто???
Родољубу Лазићу – Морам признати да ми је жао јединог православца на планети, монаха-немонаха Антонија, кад видим како га „умешно“ бране једини православци на планети земљи, окупљени у шетњама од владе до скупштине. Притом често пишући писмом Латина. Предвидео сам пред сведоцима до у детаље понашање монаха-немонаха, рекавши да ће направити пред полицијом неки инцидент, бити ухапшен испред камера неке Сорошеве телевизије и одмах пуштен како би могао да пљује по Литијама. Вучићу је просто немогуће имати тако корисног „противника“ као што је Антоније и његови следбеници…
Ја и даље (желим да) верујем да Антоније искрено верује у то што ради, али је врло, врло тешко да, када неко претендује да буде нови Савонарола, не падне у разне духовне замке. А једна од њих је став да је његов пут једини исправан, а да су сви, који не деле његово мишљење, на погрешном путу, достојни сваковрсних етикета и дисквалфикација. (Већ сама та чињеница, да острашћено нападаш некога ко има сличне ставове и тежње као и ти, импутирајући му све и свашта, показује да је присутна нека духовна фалинка.) Па тако је и са овим литијама и њеним организаторима, које су, каже он и њему слични, дело безбедносних служби. Ма шта логично и сувисло одговорили на то (почев од чињенице да ниједан провладин медиј није ни поменуо литије, а сам председник за прву литију рекао потпуно смешан број од 4.650 људи) што сте, брате Ранко, већ износили у коментарима и текстовима, једини њихов контра-одговор се своди на то да литије нису спречиле европрајд и да је то била, у бољем случају, млака и јалова акција, а у горем случају – манипулација и превара. И пошто се ради о очито “блокираном” мишљењу, ту једноставно нема места разговору уз помоћ аргумената.
Да поновим део из мог претходног коментара – човек, Антоније, који не влада собом ( гневно гађа флашицом са водом неког сниматеља уз питање “ко ти је дозволио да ме снимаш?”, што су, наравно, одмах пренели другосрбијански медији), дискредитујући таквим понашањем и себе и Цркву, јер је реално њен припадник (није искључен из Цркве) а у очима нецрквене јавности перципиран и као “званично” црквено лице, јер носи мантију, дакле такав човек, што се мене тиче, није неко коме бих поклонио поверење нити се поуздао без остатка у његово расуђивање. Нека му је, свакако, Бог у помоћи, као и свима нама, да разумемо и творимо Његову вољу.
П.С. Поздрав и нашим драгим ботовима на Стст, Антонијевим (или, да се мало нашалим, Антонаролиним) следбеницима. Видим да су, како сам и предвидео, мој претходни коментар “окитили” са 24 дислајка. С обзиром на то да сам у овом коментру био нешто оштрији, предвиђам да ће број дислајкова порасти на, рецимо, четрдесетак. Ако буде мање, забринућу се за њихову ботовску свест и савест :-)).
@Ранко
@Родољуб Лазић
Има неких коментатора овде који делују као да су им демонстрације и макљање са кордоном полиције циљ, а не средство. А демострације и туча са полицијом могу да буду само средства, и то кад се исцрпе друга.
Нико ме не плаћа да будем политички стратег па нећу људима да солим памет како све може да се пружа отпор диктатури, али у Србији нису ни близу исцрпљена и искоришћена средства пасивног политичког отпора. Првенствено због недостатка воље, организације и инвентивности.
@Ранко (бивши) брат у Христу
Развојни пут од “Уједињених за традицију и породицу” до “Удружених у УДБИ за тоталну превару”
Војиславу Крстићу – Е овде сте нашли правог савезника у клеветништву, прелешћеног човека који је сам себе предложио као говорника на Литији, па када му то није било дозвољено, удружио се са неопаганима и равноземљашима како би оптужио организаторе Литија и назвао их „самозваним организаторима Литија“. Иако су ти „самозвани организатори“ званично пријавили ту Литију, иако осму годину заредом једини организују по благослову Патгријарха „Недељу породичног јединства“ која се завршава Литијом и кађењем улица Београда од содомског смрада. Нашао си савезника у још једном врлом борцу против новотарства и екуменизма у СПЦ који је прихватио гажење Типика о Светом Причешћу, то јест, новотарију наших новотараца и екумениста – сваконедељно причешћивање без поста и исповести… Човече, није проблем критика ако је аргументована, проблем је клевета, не иде клевета са причом о чистоћи Православља… Осим ако си припадник дружине јединих истинских православаца на планети који сваке суботе шетају од владе до скупштине…
Драги мој Ранко, сваки онај који ме иоле познаје, зна да ја нисам ни екумениста, ни новотарац, ни паписта, нити глобалиста. Ово једно без другог не иде. Но, да и јесам све од напред наведеног, што не дао Бог, то не може ни тебе нити твоје колеге, организаторе – узурпаторе Литија, опрати од одговорности, јер драги друже Ранко:
нисам ја, него сте ВИ (организатори – узурпатори), уочи Петровдана, са свим тим, како их сад пљувачки називаш безбожницима, неопаганима итд. основали УТП
нисам ја, него сте ВИ кад су вам исти они, својим добрим и сувислим предлозима, засметали, растурили тај исти УТП
нисам ја, него сте ВИ најпре игнорисали, а онда мењали захтеве које је саборно саставио и Сабору, патријарху и београдској патријашији доставио верни народ, па и ти сам
нисам ја, него сте ВИ који сте упорно игнорисали и одбијали мој предлог за период 12. – 17. септембар, омогућили Хилу и педерима да тог дана опогане Београд
нисам ја, него сте ВИ одбили предлог да у организацију Литија уђу тројица часних свештеника, храбрих антиекумениста који у свему држе веру и богослужбени поредак
нисам ја вас, него сте ВИ мене, на бескупулозан и антихришћански начин, елиминисали из групе организатора Литија због мога става и изнешеног мишљења око молебана 11. септембра (мој став се потврдио тачан)
нисам ја, него сте ВИ, иза леђа других из организације Литије, имали тајне договоре са београдском патријашијом
-нисам ја, него сте ВИ имали договор са полицијом да се испред Храма Светог Саве идентификује и елиминише сваки неподобни који би се усудио да било шта довикне на рачун Вучића и патријарха
нисам ја, него сте ВИ, 11. септембра увече након молебана, похваљени од једног оперативца београдске екуменистичке патријаршије у цивилу, речима:’Брате, одлично организовано. Свака част.’ (својим ушим чуо, а ти питај свог колегу суорганизатора којем је оперативац упутио ову похвалу)
нисам ја него сте ВИ, заједно са београдском екуменистичком патријаршијом, одговорни за растурање Литија и слање кући више десетина хиљада Срба који су устали за Истину и Правду, а без да су достигнути циљеви и испуњени захтеви ради којих су Литије покренуте
И на крају, нисам се ја о вама распитивао по САД преко попова послушника екуменисти и језуити Иринеју Добријевићу, него сте се ВИ (распитај се ко) распитивали о мојим везама са часним Србима из дијаспоре који су подржали и који су били спремни подржати до даљњег Литије.
Дакле друже Ранко, нисам ја, него сте ВИ својим поступањем погазили све народне захтеве, те сте:
1. омогућили одржавање параде педера, ма у ком обиму, и тако још једном од Срба направили бесловесно стадо
2. омогућили богоборној Влади и безбожничком Министарству просвете да у школама оставе погане уџбенике са содомским садржајем, а преко којих трују душе србске деце
3. омогућили да богоборни и антихришћански закони о родној равноправности, о истполним заједницама остану нетакнути
4. омогућили, без отпора, наставак насилне вакцинације Срба и србске деце и смањили могућност отпора евентуалној новој пландемији
Дакле друже Ранко, да сам, не дао Бог, екумениста, да сам у прелести, да сам клеветник, ма да сам најгори на свету, нисам ја ни чим преварио народ којег је Бог дигао на Литију, него сте то учинили ВИ који сте себи дали за право да станете на чело Литија! И без, да му изигравам адвоката, исто важи и за оца Антонија. Да је најгори на свету, није он растурио Литије већ ВИ организатори – узурпатори и београдска екуменистичка патријашија. Да ли су, вас организаторе, преварили, као што си, по сопственом признању, преварен 17. септембра, кад си поверовао свом пријатељу, а у ствари Стефану Шарићу, те си позивао народ са улица у Храм Светог Саве на још један, никад одржан патријархов молебан, то ти види сам са собом и са својим колегама. Забадава пљујеш по другима, друже Ранко.
Драги мој Мирославе, мислио сам да те иоле познајем, али ми овај Литијски покрет отвори очи. Не бих да се понављам, описао сам потанко све што се догађало са увређеним самокандидованим говорником на Литијама у одговору на мој текст, испод твог видеа који објави на СС (https://stanjestvari.com/2022/10/13/gojkovic-litije-na-prekretnici/ ). Ниси оповргнуо ни једну једину реч, али јеси изнео мноштво потпуно неоснованих оптужби. Прво, када ја пишем, пишем конкретно о Мирославу Вујанићу, а Мирослав отписује мени а стално оптужује неке ВИ, прича о неким стварима о којима једноставно немам појма, непрекидно понављајући ВИ. Који МИ човече, не персираш ме, пишеш мени, а стално оптужујеш неке ВИ. Наведи једну реч која није тачна из онога што написах испод поменутог текста испод твог видеа, ја се обраћам ТЕБИ а не некаквим фиктивним ВАМА.
Колико треба бити лицемеран па истинске а не фиктивне организаторе, дакле, оне који су пријавили и који су и организовали све Литије, називати организаторима-узурпаторима, а пре тога молити их да уђеш у групу председништва тог истог УТП-а који је словио као кровни организатор те прве три Литије? Не називам ја пљуваторски никога неопаганином и безбожником, сами су се људи тако декларисали и на јутјуб постављали видео снимке са својих паганских свечаности у славу паганских «богова».
Колики треба бити лицемер па њихове предлоге назвати добрим и сувислим и пљувати по хришћанској братији само због тога што није самаокандидованом Мирославу одобрено да говори на Литији?
Колико треба бити лицемеран и незахвалан па ми пребацивати што сам се сажалио и кад нико други није хтео, са њим предао те захтеве (којих се држи као пијан плота, као да су Јеванђеље, иако је потом Породични сабор чији сам члан, предао много писменије и уједно сажетије захтеве у свом поднеску у Кабинет Патријарха)?
Колико треба бити лицемеран па мени пребацивати да нисам покушао спречити не само 17 него и 12, 13 и све друге датуме током најављеног евросодома, а одмах сам још на Петровском сабору истакао да ако се будемо концентрисали само на 17 нећемо ништа урадити и због тога инсистирао на Литији на Усековање, због које је уследио отказ 22 хиљаде педерских резервација. И са монахом-немонахом и његовим прелешћеним чедима полемисао и истицао да се морамо борити пре 17, јер ако им се не супротставимо за одржавање несметаног седмодневног евросодома као таквог, онда ће полиција 17 направити кордон око содомиста и они ће имати и успешну целу недељу и успешну шетњу 17.
Колики треба бити лицемер па свој покушај да се оправда због тога што је одмах од једне сестре из групе Председништва (у коју је Мирослав ушао на своју молбу и МОЈУ интервенцију иако није био на петровском сабрању) ухваћен у лажи да је добио благослов да он говори на Литији, па потом то приказати као наше одбијање молбе да у организацију уђу тројица свештеника? Кад је ухваћен у лажи, да се не би о томе причало, наш врли борац против екуменизма је предложио да у Телеграм групу председништва са све тим поменутим паганима, уврстимо и од њега поменуте свештенике (да додам, чак и да није лагао а лагао је јер ни сам то није демонтовао него је само понављао да је «причао са оцем Сашом»), да је стварно добио благослов да говори од неког свештеника из САД, зар то мора бити пошто-пото прихваћено од стране организатора? Сличан благослов је могао добити сваки од организатора, али никоме није падало на памет толико самољубље да би се самокандидовао за говорника, осим брату Мирославу…
После пљувања на групи по свештеноначалију, администратор је искључио Мирослава Вујанића из групе председништва и онда је почео серијал сапуница у опису «пази, снимам самог себе и пљујем по дојучерашњој братији јер ми нису дозволили да говорим на Литији».
Колико треба бити лицемеран па уочи Литије на Усековање, на самом Молебану прићи до бине и све време закрштавати Патријарха и присутне епископе, а потом по завршетку Молебана узети благослов од тог истог Патријарха, а онда већ сутрадан наставити са пљувањем по њему?
Колико треба бити лицемеран па написати ово: «нисам ја, него сте ВИ, иза леђа других из организације Литије, имали тајне договоре са београдском патријашијом». Па лицемеру лицемерни, у свакој прилици смо указивали на заглушујуће ћутање Патријарха и Синода, позивали да се огласе, и када је два дана пред Усековање стигао позива за састанак зар је требало да га откажемо? Зар би било боље да се није чуло оно што смо сви чули из уста Патријарха. Ма шта мислили о њему, оне величанствене речи су изашле из његових уста и онај говор је нешто најлепше што нам се десило у овој години и не може бити базначајно, тај говор је уосталом натерао и фараона да се потпуно оголи после тога…
Колико треба бити лицемеран па износити инсинуације о договору са полицијом, наравно да се са полицијом морало сарађивати у организацији скупа од сто хиљада људи и имали смо своју редарску службу која сигурно није имала никакве нечасне договоре. И шта има лоше у томе ако је оперативац похвалио организацију? Зар по дефиницији сви полицајци-оперативци морају бити ниткови?
Колико треба бити лицемер па писати да су организатори одговорни што су послали кући десетине хиљада Срба – шта је требало, да им кажемо да не иду кући? Као да се једном Литијом могу испунити сви захтеви које је Мирослав Вујанић или било ко други написао?
И на крају, каже Мирослав да се није о нама распитивао по САД преко попова доушника Иринеја Добријевића. Нисам ни ја о твојим везама нити ме интересују, зашто бих се распитивао, навео сам само да си ухваћен у лажи и уместо да то демантујеш и докажеш, почео си да пљујеш по доскорашњим колегама из организације. Ако ти знаш коме си то тако интересантан, зашто не напишеш, пусти то ВИ, видиш да ја пишем само о теби а не о некима ВАМА.
Дакле, друже Мирославе (ова идеолошка одредница мени као монархисти не пристаје ни по какавом основу, нисам никада био члан ни «партије другова» ни било које друге партије, али изгледа кад Мирослав нема озбиљног аргумента почиње дојучерашњу браћу звати друговима, па ако му нисам брат није ни он мени, па га могу вероватно са мало више права него он мене, идеолошки ословљавати са друже Мирославе), због твоје деструктивне и дубоко лицемерне делатности, твоја кривица је већа од кривице организатора Литија за све тачке које си побројао у свом лицемерном писанију.