Светски економски форум главно решење проблема недостатка метала критичних за зелене технологије види у потпуно новом концепту односа према својини – „преласку са поседовања на коришћење“
„Нећете имати ништа и бићете срећни“ (Извор мима: Твитер)
Светски економски форум позвао је на укидање приватног власништва у име спасавања света од климатских промена, редуковањем потреба за енергијом која потиче од такозване зелене технологије.
„Потребна нам је револуција за чисту енергију, и то сада“, каже се на почетку чланка на сајту Светског економског форума.
Како се даље наводи, постоји недостатак „критичних“ метала, као што су кобалт, литијум и никл који се користе у технологијама заснованим на коришћењу такозване чисте енергије. Светски економски форум наводи да би рециклирање старе технологије која користи ове метале могло да смањи несташицу, али да то једноставно није довољно. Зато се у тексту питају:
„Проблем је у томе што тренутно немамо довољно потребних метала, па чак и ако се узме у обзир рециклажа предвиђа се да ће потреба за производњом минерала порасти за скоро 500 одсто. Како онда даље?“
Главно решење овог проблема за њих јесте потпуно нови концепт односа према својини, тачније, да се „пређе са поседовања на коришћење“.
Шта је „Велики ресет“: Како моћници замишљају будућност света
У тексту се даље каже:
„Будите искрени, вероватно имате бар један стари мобилни телефон који стоји на дну неке фиоке. Можда вам простор заузима и неки неискоришћен хард диск. Нисте усамљени. Аутомобил или комби у Енглеској вози се у просеку само четири одсто од укупног времена… Са аспекта коришћења ресурса ово уопште није ефикасно. Концепт дељења може да смањи власништво над опремом која се не користи, а самим тим и коришћење материјала. Платформе за заједничку употребу аутомобила као што су „Geraround“ и „BlueSG“ већ су искористиле прилику да понуде возила која се плаћају по сату коришћења.“
Светски економски форум додаје у тексту да људи не само да треба да се одрекну власништва над много чим, од аутомобила до паметних телефона, већ и да технологије и цивилизација морају да буду, како кажу, редизајниране како би се олакшала ова транзиција.
Извор мима: Фејсбук
„Да бисмо омогућили шири прелазак са власништва само на коришћење, треба да се промени и начин на који дизајнирамо ствари и системе…“, напомиње се у тексту и додаје да је за транзицију са једног система на други кључан „процес дизајна“, како они називају креирање нове стварности, који треба да се фокусира на испуњавање основних потреба уместо на куповину производа.
„Ово је начин размишљања који је потребан за редизајнирање градова како би се смањио број приватних возила, али и друге употребе.“
У тексту се закључује да процес транзиције, од људи који поседују приватне ствари до оних који их само изнајмљују, неће бити лак. Светски економски форум то признаје, али тврди да је тај процес потпуно вредан крајњег резултата.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Спутњик/Искра, 28. 7. 2022)
Прочитајте још
Categories: Вести над вестима
Ето, и нека неко сада каже да се историја не понавља (како оно беше – други пут као фарса). Када су рани социјалисти-утописти, а за њима Маркс и следбеници писали а затим и у пракси покушавали да спроведу укидање приватне својине, то је било озбиљно, и у позитивном и у негативном смислу, и с резултатима који су томе били адекватни. Онда су се, наравно, појавили мудраци који су нас учили да без приватне својине нема слободе, ефикасне привреде, среће итд. Наши (само)марксистички усмерени интелектуалци пригрлили су све то с ревношћу равном прихватању Брозовог и Каредељевог социјалистичког самоуправљања, и добрим делом захваљујући њима спроведене су пљачкашке приватизације, које су нам и донеле све те слободе, ефикасну привреду итд., једном речју – усрећиле су нас. И сада, након неколико деценија бауљања по беспућима неолибералне среће (не само код нас, наравно), појављују се нови усрећитељи. И за њих је приватна својина баласт, баласт на глобалном нивоу, и треба је укинути. За разлику од Маркса и његових следбеника, они ће сигурно знати како да то изведу, а да при томе људи буду срећни. И где је ту фарса, питате се ви? Па, ево – поставите то питање на пример када следећи пут један од тих усрећитеља буде решио да се мало релаксира и да прошета до како они кажу „ивице свемира“. Из те перспективе он ће сигурно добро уочити (односно, већ је то уочио) шта је оно што човека тамо далеко испод (треба да) чини срећним. А то је, пре свега, потреба да ништа нема, како нам то покровитељаски поручује СЕФ.
И да, да не заборавим: где су наши локални усрећитељи? Када ће се и они укључити у ово усрећивање? Нешто ми се чини да су се мало успавали. А сат већ откуцава…
Amerika i Engleska biće zemlja proleterska