Неће ти песма порушена судити / Песма не суди, она само постоји / Суде сами себи људи, и нељуди / Кој’ намисле песму порушити / Покопати, Слово избрисати. / Не може је нико потопити
Црква св. Илије, Подујево (Фото: JovanStojan/Flickr)
Навршава се 18 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове
Дајана Петровић: Порушена песма
Не можеш порушити песму
Није она само од слова саздана
Некаквих редова наслаганa
У круг до крова и купола
Њена је свеза чвршћа од малтера
Стубови јој неба арматурa…
Не можеш срушити песму
Она има корење и када је избришеш
И када јој темељ почупаш
Остаје онај заметак с више
Што са серафимом чека…
Јер једном ако је песма зазвонила
Ма колико презиреш тај звон
Сниваћеш је док јој позлаћеној
Не пређеш у атар…
А у том атару, њеном
Нема твоје, моје… ја ил’ ти…
Ма каква земља, метра три
Нема ту више смрти
Ту само има рима,
Ту само песме светле и ћуте
Никад рушене, недирнуте
Никад лепше
Никад милије
Никад и нигде ненестале
Анафором тројичном стасале…
Неће ти песма порушена судити
Песма не суди, она само постоји
Суде сами себи људи, и нељуди
Кој’ намисле песму порушити
Покопати, Слово избрисати.
Не може је нико потопити.
Нит’ јој телу Главу почупати.
Зидари је могу одбацити
Да к’о камен буде многоуга’н.
Могу је са земље измештати,
Затрпати у земљу црницу
Да изникне ономатопејом:
Звоном звони звонце у ливади,
Да зазори и у метафори
Што се бели ко бели анђео,
Утврђена у алегорији
Где се гнезде нови птићи њини,
Ил су птићи ил су херувими,
Да најаве у метонимији,
У симболу крста васкрслога.
То се гради нова, градацијом
Песма лепша, од свих досад знаних
И од знаних и песам’ незнаних,
Вила горска кано црква бијела
Порушена једна да три никну нове.
Антитеза песми порушеној:
Срушена се на небо уздиже,
Већма нијема најдаље се прочу.
Из збирке „Песма је дошла по мене“
Дајана Петровић (Фото: Лична архива)
Дајана Петровић (1981, Славонски Брод), из завичаја Босанског Брода 1992. избегличком попутбином стигла у Србију. Завршила Богословски институт СПЦ на ПБФ у Београду. Објавила четири књиге, поезије и кратке прозе: ,,Созерцање сна“( 2010), ,,Мала слова дуге зиме“ (2012) и ,,У Христа обучени“ (2016) и „Песма је дошла по мене“ (2021).
Лауреат награде ,,Стражилово“ за првенац ,,Созерцање сна“ у издању Бранковог кола из Сремских Карловаца. Добитник је и следећих награда: ,,Милован Видаковић“ за најбољу кратку причу, Српских недељних новина из Будимпеште за причу ,,Вајкина преткомора“, Прва наградa ,,Mилopад Петровић Сељaнчица“ 2018, „Печат вароши сремкокарловачке“ 2021. за књигу „Песма је дошла по мене“…
Опрема и белешка о аутору: Стање ствари
(Епархија зворничко-тузланска, 17. 3. 2022)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар