Русија је земља са вишковима, као и Кина, те нема много разлога за бригу. Веће разлоге за бригу имају земље са мањковима
Фото: Твитер
Светска економска криза из 2008. године догодила се услед екстремних неравнотежа у светској економији. Највећи изазивачи неравнотеже биле су САД и УК које су имале дефицит у робној размени од 865 и 223 милијарде долара. Овај дефицит финансиран је креирањем новца, долара и фунте, а креирани новац је коришћен за формирање финансијских балона, прво на тржишту некретнина у САД а затим на тржишту примарних производа кроз раст њихових цена.
Да би се толико велика неравнотежа у размени САД и УК финансирала требало је да постоје и земље које би то покриле. Суфицит Кине (298 милијарди долара), Немачке (265), Русије и Саудијске Арабије (по 201 милијарди долара) стајао је насупрот ове неравнотеже.
Отворено избијање економске кризе кроз слом цена примарних производа и пад запослености утицало је да се ове спољне неравнотеже умање.
Од светске економске кризе из 2008. до нове економске кризе у 2022 (корона-кризу да не рачунамо) индустријска производња у ЕУ није повећана, а и већина других економских параметара није побољшана. Штавише, ниво производње у Италији, Грчкој, Шпанији и Француској враћен је у далеку прошлост, упоредиво са Србијом код које је то последица бомбардовања, санкција и погрешне економске политике.
У 2020. су створене претпоставке за нову кризу ради смањивања спољних неравнотежа јер је дефицит у робној размени САД достигао 982 а УК 238 милијарди долара. Насупрот њима, највећи суфицит су имале Кина (535), Немачка (207) и Русија (105 милијарди долара), док су арапске земље извознице нафте имале много мањи суфицит него у 2008. јер је цена нафте сада била знатно нижа.
Мирослав Здравковић (Фото: Снимак екрана)
Раст цене нафте у 2021. утицао је да Русија готово удвостручи суфицит, са 105,4 на 198,2 милијарде долара, док су САД достигле нову рекордну вредност дефицита од 1.183 милијарде долара.
Неравнотеже извесно доводе до уравнотежавања кроз болне економске кризе.
И док је 2008. слом цена примарних производа изазван општом несташицом ликвидности, мањком новца, сада је ситуација другачија: (1) санкције Русији спречиће слом цена примарних производа и (2) екстремни вишак ликвидности креиран због ублажавања ефеката кризе изазване државним мерама за спречавање ширења COVID-19 вируса изазива рекордни пораст цена у већини развијених земаља у свету.
Стагфлација у светској економији упоредива је са периодом након првог нафтног шока 1974-1980, пре доласка на власт Маргарет Тачер и Роналда Регана. Њихов долазак на власт довео је до велике рецесије са почетка осамдесетих, а која је условила дужничко ропство трећег света и слом источног блока.
Како стоје Србија и земље које је окружују у погледу салда робне размене?
Румунија је у 2020. била на 10. месту у свету са дефицитом од 21 милијарди долара, Хрватска је имала 9,1 па је Србија била на трећем месту са 6,8 милијарди долара. Све суседне земље су биле у дефициту изузев Мађарске. Свима њима је заједничко, укључујући Мађарску, да су значајно побољшале салдо робне размене у односу на неравнотежу из 2008.
Извор: Макроекономија
Завршимо са санкцијама Русији у светлу ових светских неравнотежа. Рекордна вредност извоза Русије била је 527 милијарди долара у 2013, пред избијање кризе у Украјини. Пад цена нафте и гаса утицао је да се извоз смањи на 285 милијарди долара у 2016. Након опоравка на 449 милијарди долара у 2018. корона закључавање је опет оборило цене енергената па тиме и извоз Русије на 337 милијарди долара у 2020. У 2021. он је опет повећан на 492 милијарде долара, за огромних 45% у односу на претходну годину.
Суфицит у робној размени Кине (535 милијарди у 2020) је већи од укупне вредности извоза Русије. То значи да је она у стању да откупи целокупну извозну понуду Русије. Та могућност откупа може да изазове још веће несташице у снабдевању примарним производима у Европи и да доведе до још веће инфлације и раста цена ових производа.
Русија је земља са вишковима, као и Кина, те нема много разлога за бригу.
Веће разлоге за бригу имају земље са мањковима.
Узмимо, за пример Азербејџан са суфицитом од 3 милијарде и Јерменију са дефицитом од 2 милијарде долара у 2020. Вишком у размени може се куповати жељена сигурност, а мањком у размени упада се у дужничко ропство.
Србија има срећу да су се све земље око ње, искључујући Мађарску, релативно једнако дужнички упропастиле, па је једини потенцијал који поседују да се становништво још више исељава у развијене европске земље.
Украјинци сада постају озбиљна конкуренција и мигрантима из Африке и Азије, а на радост послодаваца у Европи јер ће се смањити притисак да зараде расту.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Kада размишљате о светском финансијском систему прво и основно што треба знати је правилник Пентагона (које се одавно појавио на Викиликсу… а није демантован) по коме су ММФ и Светска банка директно њима подређени!?! То је најбољи пример који можете наћи да финансије не служе само ономе чему су званично намењене.
Oбзиром да су нам позната условљавања којима ММФ и Светска банка „модификују“ привреде и законе многих држава постаје јасно какав утицај има Америка на економију, политику и све остало широм планете. Ту је и директан притисак доларом тако да је зависност и подређеност многих држава света невероватна.
Сада полако схватамо да финансијски систем Запада који је под командом Фашингтона није најздравије природе, да је много чиме условљен али увек у корист Америке. Још 2008. смо видели „врло необичне“ потезе којима су се спасавале приватне банке парама из буџета. Због тога о западном финансијском систему не треба размишљати са позиције економије – њиме не управљају економски закони и зато су предвиђања базирана на економским законима несигурна. Чак и да није таква ситуација, имамо примере из историје где су поједине државе банкротирале али су данас (или тачније до скора) биле врло стабилне. Свашта ће се дешавати у наредном периоду али ће у крајњој линији сви бити приморани да се прилагођавају.
Економије Истока нису биле „благословене“ подршком Фашингтона па су биле приморане да изграде здравији финансијски систем тако да ће и притисак прилагођавања на њих бити много мањи.
………………………
У матрикс социјалистичкој симулацији људи су ти који су битни, довољно је да радници само изађу на улице и решена ствар. У тој симулацији власт није власт већ „сервис народа“, па их она онда тако храни, греје, обува, облачи, лечи, образује па чак и забавља. Зомбији су се толико примили на ту симулацију да су чак помислили да је улога државе да им чува децу. Све што пожели радни народ – деда мраз држава све то испуни.
И онда дође време за крај филма. Свемогућа бог-држава показује своје право лице. Уместо испуњења жеља зомбијима – држава користи пендреке, сузавце, фреквенцијско оружје, хемијске отрове, вакцине, коње, водене топове. Ако ништа од тога не да резултат онда на сцену ступају прави топови. Раздрагани зомбији постају топовско месо.
Врхунац матрикс манипулације људима је било управо то – да робови глуме власт а власт да глуми сервис. 🙂
То је толико глупо да је невероватно колико је глупо. Зато се и каже оно да људској глупости нема краја.
НАТО проговорио немачки. Drang nash Osten!- вичу
ОНИ су Русима наменили судбину Индијанаца и Абориџина. Када би им отели земљу, воду, ваздух и природна богатства, претворили би их у фолклорне групе и стрпали у племенске резервате где би долазити туристи да их сликају.
Постали би једини власници и једини тумачи Достојевског, Чехова, Чајковског, Рубљова и себе прогласили се за овлашћене власнике остатака културе древних народа.
Све што вреди и што је вековима стварано постало би, као што Шиптари тврде на Космету, дело њихових руку. Једног дана би рекли да је то дело и њиховог ума. Болесног.
То исто су, сличног ума, хтели и Наполеон и Хитлер.
Немци, а то су прихватили и ОВИ који себе називају „целим светом“, за овакве ратове, у којима не учествују а надају се ратном профиту, називају froelicher krieg – сећан рат.
Нека им је са срећом и нека прођу исто као Наполеон и Хитлер.
Европа је већ дотакла само дно уз наду да је оно бар чврсто. Не слути да је тамо чека живо Нато блато. Све више личи на Блатичке земље.
Надајмо се да Украјина ипак неће постати копнени носач Нато авиона.