Бањалука: Помен шарговачким основцима страдалим пре 80 година

У насељу Шарговац одржан помен за 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић” које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године

Осамдесет година од покоља ученика (Фото: РТРС)

БАЊАЛУКА – „Свети оче, није истина то што је у свом опширном извештају италијански конзул јавио да је 7. фебруара 1942. године у школи у Шарговцу побијено 56 православне деце, ни што су педантни Немци забележили да је побијено 53 деце… Немци би били у праву да је Курузовић Драгица тог дана дошла у школу, али није. Она је тог дана отишла код тетке у Борик, па није заклана”, речи су из потресне „Приче која лута светом” професора Тихомира Левајца.

У бањалучком насељу Шарговац одржан је помен за 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић” убијена на тај дан 1942. године. Директор школе Дарко Томић истакао је да је „данас 80 година од злочина који се десио у овој школи и десет година откад обележавамо помен за невине жртве”.

Дан раније у Дракулићу је обележено 80 година од усташког злочина над више од 2.300 Срба. Међу страдалима је било 551 дете. Сви су убијени у једном дану, без испаљеног метка. Злочин се десио у бањалучким насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

О овом покољу ускоро би требало да буде снимљен филм. Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног Тјелесног здруга Анте Павелића, усташе из Загреба и Бањалуке убијале су Србе без иједног испаљеног метка – секирама, ножевима и крамповима, подсећају медији у РС.

Професор Левајац забележио је о књизи „Прича која лута светом”: „Давао сам је неким пријатељима да је прочитају, да ми кажу како су је доживели. Неки мекушци, они који себивљиву савест имају, нису могли ни да је прочитају. Храбрији јесу. Понеко се згражавао, а многи мислили да је догађај исувише монструозан да би био стваран”.

Апел Скупштини Србије за усвајање Резолуције о геноциду НДХ

Недавно преминули професор бањалучке гимназије ову причу, како је појашњавао, свесно је записао на усташком правопису, а потом је преведена на десетак светских језика.

У причи коју је професор Левајац записао као обраћање учитељице убијених малишана још пише: „Не знам због чега су после многи приповедали да су децу која су тек прогледала убијали ножем који се звао бод, усташки бод, тољагама, секирама, вилама, бајонетима, а највише металном куглом на дрвеној дасци. Ја то не могу посведочити. Ја се само сећам њихових очију које су милост искале. Очију у којима је био страх, вапај, ужас, умирање…”.

Патриција Ерак, ученица ове школе, на обележавању рекла је да се наставници сваког часа и дана труде да им подигну свест о култури сећања.

„Не да ширимо мржњу, него да не заборавимо шта се десило. Мислим да то најбоље можемо схватити ми који смо истих година као што су били ученици који су овде пострадали”, рекла је Еракова.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 2. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Vjecnaja Pamjat dragi srpski djaci. Neka zlocincima oprasta ko moze , ja ne mogu.

Оставите коментар