Србија продала шест предузећа, тек предстоји највећи залогај – „Ласта“

Највећи залогај је компанија Ласта чији поступак приватизације није реализован у 2020. и 2021. због ефеката короне на сектор саобраћаја, рекао државни секретар у Министарству привреде

Фото: Танјуг/Страхиња Аћимовић

У Србији је током 2021. године објављено 10 јавних позива за приватизацију, од којих се девет односило на продају капитала, а један на стратешко партнерство. Поступак приватизације окончан је за шест предузећа, рекао је државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Каже да су продати или ће њихова продаја и формално бити окончана ових дана сомборски Севертранс, Јадран из Гајдобре, Минел концерн, Институт Јарослав Черни, осечинска Крушик пластика, као и да је круна приватизације кроз модел стратешког партнерства приватизација Петрохемије.

„Увек можете више и боље да урадите, али ако узмете у обзир да у 2020. години избијања пандемије нисмо имали приватизација, а 2021. у којој се пандемија наставила и економије су под притиском корона вируса, мислим да имамо разлога да будемо задовољни“, оценио је Стевановић.

Додао је да су ефекти приватизација на пристојном нивоу јер није једноставно у данашње време заинтересовати купце за капитал који је требало да буде продат пре 20 година.

„Успели смо, настављамо даље. Мислим да ћемо постићи ако не исте, оно боље резултате у 2022. години“, казао је он.

Петрохемија — круна приватизације

Као посебно значајно, због габарита и пословних резултата, као и значаја за буџет и БДП, он издваја стратешко партнерство са НИС-ом за Петрохемију.

Стевановић је, у изјави за Танјуг, указао да пословање те компаније зависи од односа цена сировина и готових производа, што је последњих година имало повољне ефекте на пословање Петрохемије, али има одлику цикличног кретања.

Драган Стевановић (Фото: Танјуг)

„После шест, седам година успели смо да са стратешким партнером нађемо заједнички језик и да поступак приватизације окончамо. Стратешки партнер НИС ће у наредних шест година имати обавезу да уложи 150 милиона евра као докапитализацију“, навео је Стевановић.

Како је објаснио, обавеза је да тај новац буде уложен у изградњу фабрике полипропилена са капацитетом од 140.000 тона годишње.

„Сасвим реално је очекивати да ће ти капацитети сезати до 200.000 тона, што ће додатно подићи конкурентност Петрохемије. А највећи део од 1.100 радника имаће сигурну будућност у компанији која ће бити реорганизована, и у коју ће бити инвестирано“, рекао је он.

Планови у 2022.

На питање о плановима за приватизацију у 2022. години, Стевановић је казао да за стратешко партнерство потенцијал можда имају Симпо и Јумко.

„За остале компаније верујемо да ће моћи да се приватизују кроз модел продаје капитала“, рекао је он.

Као државне компаније које могу да буду интересантне за приватизацију, он наводи Југословенско речно бродарство, Иван Милутиновић – ПИМ и рудник Ковин.

„Највећи залогај је компанија Ласта чији поступак приватизације није реализован у 2020. и 2021. години због ефеката короне на сектор саобраћаја“.

Додао је да је Ласта преживела иако као велико предузеће није била у прилици да користи државну помоћ која је усмеравана у сектор малих и средњих фирми.

Фото: Wikipedia/Macic7

„Преживели су, опстали, раде, функционишу, још једном су доказали да уз све потешкоће и проблеме они јесу потенцијал за будућег инвеститора и улагача“, оценио је Стевановић.

Стевановић каже да је више бања које су биле у плану приватизације на захтев Министарства здравља скинуто са списка, као и да се у сектору водопривреде застало са приватизацијом јер је нови план да се уради укрупњавање на четири предузећа.

Он је објаснио да је Министарство здравља редефинисало став па седам, осам бања које су раније биле у плану за приватизацију неће бити приватизовано.

„Проценили су да не треба да буду предмет приватизације и Министарство привреде по том питању неће радити за сада ништа“, рекао је он.

Додао је да у случајевима Врањске бање, нововарошке бање Златар и Жубора у Куршумлији није било класичне приватизације већ је била продаја државне имовине преко Републичке дирекције за имовину.

„Нови власници инвестирају и верујемо да ће по инвестирању то бити бисери бањског туризма“, рекао је он и додао да ће кроз инвестиције у Врањској бањи бенефите имати не само Врање него Пчињски округ и југ Србије.

Говорећи о 2022. години он је рекао да на тржишту још увек могу да се нађу Бујановачка бања и Сијаринска односно Гејзир бања у Медвеђи.

„Ако се нађе кредибилни инвеститор за ове две бање, држава ће донети одлуку хоће ли их приватизовати или не“.

Компанија „Ауточачак“ купила БИП за 2,09 милијарди динара

Говорећи о приватизацији водопривредних предузећа Стевановић је открио да се на захтев Министарства пољопривреде одустало од четири већ објављена позива за продају предузећа у Банату.

Истиче да су стварност, живот на терену, поплаве и друге околности, просто натерали ресорно министарство да одлуку о приватизацији преиспита.

„Започете су процесне радње да се од 14-15 водопривредних предузећа направи свега четири која ће територијално и организационо бити функционална и много здравија“, рекао је он.

Како је оценио, оно што не буде обухватило реструктурирање сектора биће понуђено или кроз приватизацију, или ће отићи у стечај, односно ликвидацију.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 2. 1. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар