Драгослав Пакић: Кога помиловати на Дан државности ако немаш државу

Код извесног броја оптимисткиња и даље живи нада да ће једног дана на Косову и Метохији осванути и тај Дан државности и да ће и оне бити помиловане

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

За Дан државности САД председник Бајден је помиловао две ћурке – Хилари и Мадлен.

У Приштини је тај гест примљен са толиким одушевљењем да су локални владари одлучили да, у знак подршке великом Дану, помилују две супрасне крмаче, изражавајући, при том, нескривено жаљење што и они немају Дан државности и поред тога што је у целом демократском свету познато да са ћуркама ни мало не оскудевају.

Дошапнули су им, кажу, да Дан државности не иде ако немаш и државу.

Код извесног броја оптимисткиња, подржаватељки свега и свачега на свим кривинама, такорећи албанских (г)лобисткиња по занату, дежурних редара за поштовање одлука Хашког трибунала, пре свега пресуда за Сребреницу и њен, у њиховом свету признати, „геноцид“, и даље живи нада да ће једног дана на Косову и Метохији осванути и тај Дан и да ће и оне бити помиловане. Међу њима су нарочито активне госпође у црном, соње, раде, наташе, кремонке и тамо неке аиде.

Фото: ATA images

Ова последња, али и најмање важна, широкој оперској публици са тргова и критичних места се представља као ћерка чувеног Ђузепе Вердија, у Хрватској, у слободном преводу названог, Јован Зелени. (Старији Југословени памте да су Хрвати, после успешно изгубљеног рата и у јеку опште кроатизације, у Ријеци једну улицу, која је носила име овог славног композитора, превели на домаћи, хрватски језик, па се у ослобођеној Ријеци у слободном преводу звала – улица Јована Зеленог.)

У нади да ће најзад и она бити помилована, нарочито се истиче активисткиња наташа због чега и пушта шишке да јој прекрију очи како је неко не би препознао и на време одустао од сагрешења. Једна грађанка у пролазу оптужи госпођу са шишкама да је њен отац, доказани комуниста, својевремено, док су његови владали, бацао децу у бунаре, а она се, поред шишки, поноси и петокраком! На такву јерес наташа јој је одбрусила: „па вадите их“!

То је дало шлагворт и помињаној аиди да, када су и њој замерили што баца јаја, такође одговорила: „Вадите их па шта испадне“.

За то време Немачка, која се већ дуже време досађује у миру, обећава да, бар када су Срби и Република Српска у питању, више неће седети скрштених руку. На ту мисао, достојну Гетеа и запослених у Гетеовом институту, из Републике Српске је одаслат одговор да се много не журе јер је познато да „кадгод Немци нису били скрштених руку, Срби су губили трећину свог становништва“.

Милорад Додик: Сваког пута када Немачка није седела скрштених руку, Срби су губили трећину свог становништва

Високи генерал Шмит, љубитељ Хрвата и заштитник Хага и Сребренице послат је да реактивира Голи Оток и Србе натера да се куну у Хаг као што су се ’48. клели у Тита; да Босну и Херцеговину ослободи загађења и загађивача како би најзад и Европа са генералима на челу, постала еколошка оаза привлачна за мигранте. Они већ хрле из свих, углавном упропашћених држава и укинутог људског права и на живот. То су им добронамерно приредили борци за људска права да би се, у даљој борби, од њих штитили гвозденим завесама, воденим топовима и мецима од жвакаћих гума. За ситуацију која се процењује узбудљиво нерешивом криви су Белоруси, Руси и, наравно, Срби који, уместо да као сав нормалан свет граде топове не воду, они у сред Београда зидају Скадар на води.

Ових дана се, насупрот немачком силовању истине уз непрестано подстицање перфидног Албиона, могао прочитати чувени говор академика Жана Дитура којим се обратио француским „бесмртницима“ саопштавајући им своје ставове о поштењу, части и људским врлинама. Том приликом је изустио и јеретичке мисли о Србима и њиховом историјском и хашком страдању говорећи да: „Истински будна врлина не сме да допусти да је преваре ови процеси који у суштини нису много различити од Московских, а ови су опет били копије Париских из 1793“.

Жан Дитур: Дух супротстављања – темељ врлине

Што би рекао Комшић: „И тачка“!

Шта би рекли и како ли би реаговали Јевреји да им пошаљу узвишеног представника Немца да са бонским овлашћењима игра улогу арбитра у спору између Палестине и Израела?

Можда је управо због такве претпоставке и оправдана бојазан да би Немци, чим до краја заврше посао са Републиком Српском и Србима, прешли у Израел.

Ни са Јеврејима посао није довршен до краја.

И тачка!



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар