Духовна хајдучија: Слепило постулата

Наиме, главни постулат савремене кризе је овај: „Зна се шта је то вакцина!“ Је л’? Није ваљда? Па није то неки минерал или дрво гинко, који су данас исти какви су били у доба Јуре!

Јан Вермер, Астроном, око 1688. (Извор: Лувр/flickr.com)

Од Аристотела, преко Птоломеја, скоро два миленијума је владало уверење да је Земља у средишту свемира. Генијални астрономи и математичари изводили су праве акробације како би систематизовали феномене које су посматрали, те да би из њих извели какве-такве законе и принципе. Њихови поступци и методи били су беспрекорни, али закључци скроз погрешни, јер су робовали постулату: „Земља је фиксна и налази се у центру универзума“. Постулати, који би се језиком простог народа могли звати и предрасудама, представљају главно искушење за науку, али и највећу претњу за човечанство, услед све веће примене научних открића у пракси и животу. Крајње је наивно, па чак и изузетно опасно, веровати да их у савременој науци нема.

Научни поступак је начелно једноставан: 1) Чињенице; 2) Истраживање; 3) Закључак. На почетку су, дакле, факта или феномени који се запажају, а онда се испитују методом одговарајуће науке, која на крају доноси неки закључак, а можда чак и обзнањује универзални закон. Оно што, међутим, научници најчешће губе из вида јесу постулати (који могу бити и подсвесни, као део „духа времена“ или колективног несвесног). Тај превид може по вредност истраживања имати несагледиве негативне последице, упркос беспрекорној методологији и најнапреднијим технолошким средствима који се примењују и упркос (претпостављеној) најбољој намери истраживача. Два таква случаја су данас изузетно актуелна, јер услед наопаких постулата озбиљно угрожавају сам опстанак људског рода на Земљи: климатологија и вакцинологија.

Духовна хајдучија: Кад право постане привилегија

Постулати савремене климатологије су следећи:

1) Број људи на Земљи је превелики

2) Делатно човечанство троши много енергије и производи све више угљен-диоксида

3) Угљен-диоксид ствара ефекат стаклене баште

4) Повећање количине угљен-диоксида у атмосфери доводи до глобалног загревања

Непристрасна епистемолошка анализа одмах уочава потпуну произвољност постулата 1 и 4 (број 2 је тачан, а о 3 се мора дискутовати). Да ли je светска популација превелика или није – то може да буде предмет научних студија, а никако постулат. А што се тиче „превише“ угљен-диоксида (шта ли би на ту квалификацију рекле биљке, узгред?), ничиме није доказано да он изазива глобално отопљење, а постоје озбиљне индиције да је процес обрнут: да је повећање његове количине изазвано загревањем, чије порекло (соларно?) тек треба утврдити. На страну што је угљен-диоксида у атмосфери данас мање него у неким древним историјским епохама (о праисторији да се и не говори), те да је његов минимум у читавој геолошкој историји копненог живота на Земљи био у 17. и 18. веку! Дакле, по овом питању нема разлога ни за забринутост, али гле! – савремена наука изазива панику и хистерију на ову тему.

Роџер Пилк: Мој несрећни живот климатског јеретика

Постулати савремене вакцинологије су, пак, ови:

1) Ћелија је асептична

2) Микроби долазе у њу споља

3) Микроби проузрокују болести

4) Ако се микроби елиминишу, тело се имунизује а болест исцељује

5) Вакцине су највеће достигнуће медицине

6) Вакцине су делотворне, корисне и безопасне

7) Однос добробити у односу на ризик је апсолутно на страни вакцина

Узети овако заједно, ови постулати (предрасуде) сачињавају праву „научењачку“ догму, у коју се мора слепо веровати (или следи судбина Ђордана Бруна!). Кад већ то већина условљених „стручњака“ неће, сами људи би ваљало да, у границама својих могућности, немилосрдно преиспитају сваки од ових постулата. Овде нема места да се већина њих демонтира, али уместо тога ваља истаћи још један.

СЗО уклонила природно стечени имунитет из одреднице о колективном имунитету

Наиме, главни постулат савремене кризе је овај: „Зна се шта је то вакцина!“ Је л’? Није ваљда? Па није то неки минерал или дрво гинко, који су данас исти какви су били у доба Јуре! Људски изуми и појмови се мењају, те, било да се усавршавају било да деградирају, постоји граница промене после које једна реч више не одговара ономе на шта се, можда колико до јуче, легитимно односила. Стога, пре него што се приступи критичком испитивању неке ствари (а камоли њеном безрезервном прихватању), треба се запитати да ли је она уопште то за шта се представља да јесте.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla/Духовна хајдучија)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Upravo je rec o tome. Pojmovi se neadekvatno odnose na pojave a metodoligija transhumanizma i eugenike trazi vernike, bezrezervne poklonike kulta. Tome se doda isfabrikovani strah i nekakav nebuloticni koncept o kome se ne moze promisljati ni logicki ni analiticki. Kriza zdravog razuma i jeste cilj „nove normalnosti“. Sjajan tekst!

    17
    1
  2. Pocetak je katastrofa! Da je autor citao Paula Fajerabenda, tesko bi nasao „cinjenice“.“Cinjenica“ je ono na sta teorija ukazuje da je cinjenica koju treba objasniti. Prema Fejerabendu opservacioni iskazi (cinjenice) u potpunosti zavise od eksplanatornih (teorija) do te mere da mogu izmeniti nasu opservaciju (npr. Betoven Eskimu zvuci kao buka, ali muzicki obrazovana osoba prepoznaje muzicke elemente, cuje ih. Fejarabend veruje da teorije mogu u potpunosti da izmene nasu opsercvaciju sveta (ovaj stav ide dotle da mi umesto zalaska Sunca, mozemo doslovno da vidimo atome, ako se od detinjstva tako obrazujemo), jer opservacioni iskazi potpuno zavise od eksplanatornih).Da bi neka teorija bila prihvacena ona mora da vise objasnjava uz manje ad hoc hipoteza, da ima vecu logicku povezanost i bitno, da se uklapa u vladajucu paradigmu koja sadrzi i metafizicke sudove.Hijadu i po’ godina nije dokazivano da je Zemlja u sredistu svemira, vec je to bila paradigma (koja je u sebi sadrzala neke vrednosti i vidjenje coveka, kosmosa i Boga) u koju je trebalo uklopiti cinjenice.I, teorije tako funkcionisu, ako ih „cinjenica“ pobija (naivni falsifikacionizam – Poper) teorije se dopravljaju novim hipotezama i tako dok se ne pojavi teorija koja vise objasnjava, logicki je skladnija i bolje se uklapa u paradigme.Dakle teorije se uporedjuju sa teorijama.Ovo je dobro znati kada se raspravlja o darvinizmu, pa pocne oko nekog celiskog fenomena, to ne moze da srusi teoriju.Zapravo se u raspravi oko darvinizma, raspravlja oko njegovih etickih, drustvenih i metafizickih posledica, a i to je pogresno, jer je pravo pitanje paradigma po kojoj se kao istina moze pokazati samo ono sto spada u nauku (zapravo jednu – fiziku), a jos sire svet (civilizacija) u kojem je nauka jedina istina!

    7
    10

Оставите коментар