Евгипије: У овом тренутку најопасније би било вакцинисати децу

Све док је вакцинашима дозвољено да и даље спроводе своју све сулудију кампању, ништа се неће побољшати. Заправо, њихови поступци ризикују да доведу до полутрајног стања пандемије за будуће нараштаје

Фото: Дојче веле

(Евгипијев блог, 26. 10. 2021)

Да рекапитулирамо: иза нас је десет месеци кампање масовне вакцинације против SARS-CoV-2. Широм света дато је готово седам милијарди доза. Ова кампања без преседана није искоренила корону: није чак смањила ни заражавање. Уместо тога, готово свугде бележи се пораст броја новозабележених случајева. И док вакцинисани изгледа уживају известан ниво заштите од тежих компликација, нагло повећање броја заражених значи да већина земаља, кад се све узме у обзир, види мало користи од кампање опште вакцинације коју спроводе. Најважније питање стога постаје: шта се дешава?

Испитао сам неколико различитих могућности. Прво, изгледа да је у питању Мареков ефекат. Можемо да замислимо да сви вируси имају оптималан ниво вирулентности у популацији. Појединим подваријантама делта соја по свој прилици вакцине иду у прилог, ублажавајући симптоме међу вакцинисанима а при том не спречавајући заражавање током неколико месеци. Наше вакцине смањиле су просечну вирулентност САРС-2, и вирус се прилагодио и повратио претходну, оптималну равнотежу.

Савјетник америчке ФДА: Једини начин да утврдимо колико је Фајзерова вакцина безбједна за дјецу јесте да је почнемо давати

Али вирус и његово међудејство са домаћином човеком сложен су систем. У таквим системима врло је мала вероватноћа да било који ефекат може бити једини узрок. Подаци Здравственог система Енглеске (Public Health England) пружају јаке разлоге да се сумња како вакцине могу да компромитују имунитет на САРС-2 путем „првобитног антигенског греха“ (Original Antigenic Sin). Ово није нека лудорија с интернета, већ уочено ограничење људског имунитета. То је примарни разлог зашто се респираторни вируси попут грипа враћају изнова и изнова. Упркос вишеструким поновним заражавањима широм популације, никада нисмо потпуно имуни на грип, зато што је његова стратегија да искоришћава начин на који ради наш имунски систем.

Механизам „Првобитног антигенског греха“ није у потпуности разјашњен, али угрубо имамо неку идеју шта би могло да се дешава. Када вирус инфицира ваше тело први пут, ваше чисте меморијске Б ћелије бележе специфичне вирусне протеине, или антигене, са којима су суочене. Ове ћелије постају или меморијске Б ћелије или ћелије плазме. После тога, оне се трајно специјализују да производе антитела против ових конкретних антигена. Кад стигне унеколико мутирана верзија вируса, ове меморијске Б ћелије почну да излучују антитела која су научила да производе током прве инфекције. Ова антитела се везују за епитопе вирусних честица, пружајући слабије покретним чистим Б ћелијама малу шансу да науче нешто ново о мутираним својствима вируса.

Најутицајнији опис „првобитног антигенског греха“ дао је Томас Френсис (Thomas Francis) у раду из 1960. године. Он је приметио да, без обзира на то који сој инфлуенце циркулише у популацији, испитаник је склон доминантном одговору антитела на сој А типа који је био актуелан у његовом детињству.

Енглеска: Пораст смртности међу мушком дјецом после вакцинације?

Антитела из детињства су великим делом одговор на… вирус који је изазвао прву инфлуенцу типа А у животу. Како група постаје старија и долази до наредних инфекција, стичу се антитела и на наредне сојеве вируса. Али… антитела која су први пут установљена настављају да карактеришу то годиште становништва читав живот. Механизам настанка антитела снажно је условљен првим надражајем, тако да потоња заражавања сојевима истог типа вируса сукцесивно јачају изворна антитела и одржавају их на највишем нивоу у сваком тренутку за ту старосну групу. Отисак који оставља изворна вирусна инфекција управља потоњим одговором антитела. Ово називамо учењем о изворном антигенском греху.

Важна последица ове условљености имунским одговором из детињства јесте да различита годишта становништва имају преклапајући или слојевити имунитет на различите сојеве грипа. Ово је важан иако врло суптилан аспект наше отпорности на инфлуенцу А. Он изгледа овако:

Извор: cdn.substack.com

Како старија годишта умиру, с њима умире и њихов имунитет на старије сојеве. Стари сојеви, потиснути дуго времена, долазе у позицију да се врате, пошто их имуни систем врло малог броја људи још увек памти. Френсис је веровао да је овај механизам у основи периодичних циклуса пандемије грипа. Пандемија грипа из 1957. године, на пример, изазвана је сојем против ког су само најстарија годишта – људи у својим седамдесетим годинама – имали специфична антитела. Како су ови „имунолошки ветерани“ умирали, овом старом, дуго потискиваном грип отворен је пут да се врати и изазове још једну пандемију.

У закључку, Френсис је предложио да би оптимизована вакцина грипа требало да се даје деци пре прве инфекције. Он је замислио вакцине направљене да стварају имунитет против „познатих или сојева за које се очекује да ће се вратити“ и надао се „да ће на овај начин првобитни грех инфекције можда бити замењен првим благословом индукованог имунитета“.

Спутњик: Феномен Жириновски – човек који је примио шест вакцина

Стратешка вакцинација која би стварала имунитет против вероватних будућих сојева је наравно управо супротно од нашег садашњег настојања да вишеструко вакцинишемо све до једног људског бића против изумрлог соја САРС-2.

***

Постојање „првобитног антигенског греха“ потврђено је деценијама истраживања, и литература је препуна интересантних налаза. Примера ради, главни разлог што вакцине против грипа не делују је што су немоћне да преусмере имуни систем одраслих на нове сојеве грипа. Већина људи који добијају вакцину против грипа су одрасли са имуним системом одавно припремљеним дечијом инфекцијом. Отуда закључак овог старог истраживања објављеног у Лансету о жаришту група међу дечацима у Христовој болници у Сасексу 1970. године:

„У сваком разбуктавању заразе, заштитно дејство деактивисане (мртве) вакцине за инфлуенцу А био је ограничен на дечаке који још нису били имуни, а по први пут су вакцинисани с најактуелнијим сојем. Ревакцинација истим сојем није повећала степен заштите, док ревакцинација са потоњим сојем није дала заштиту против наредних.“

Вакцине против грипа, другим речима, делују сјајно ако никада пре нисте имали грип. Иначе опште не делују.

Евгипије: Заговорници вакцинације остали без аргумената

Размотримо и ове напомене, из чланка објављеног 2005. године у Нејчер медисину:

„Често је тешко додатно повећати ниво антитела, специфичност и квалитет имуног одговора код појединаца који се изнова имунизују било вакцинацијом, било поновним излагањем инфекционим агенсима или путем укрштене реактивности микробских антигена. Ово изазива посебну забринутост код старих одраслих особа у смислу антигенског помераја вируса грипа, у погледу њихове изложености антигенима нових али повезаних варијанти грипа било инфекцијом било вакцинацијом. Након излагања новим али узајамно реактивним антигенским варијантама, ове особе могу да одговоре производњом антитела превасходно усмерених према према антигенима која карактеришу вирусе грипа [са којима се особа] сусрела током ранијих епидемија“.

Аутори даље пишу да је „утицај“ изворног антигенског греха „на заштиту далеко од установљеног“, истичући ранија истраживања која показују знатно опадање опште смртности услед вакцина против грипа. Потоња истраживања, међутим, показала су да је опадање стопе смртности услед вакцина против грипа великим делом илузија. Из различитих разлога, они с највећом вероватноћом да умру од група истовремено су они за које је много мање вероватно да ће се вакцинисати у односу на здравије скупине.

Фајзер вакцинише читав град у Бразилу ради испитивања дјелотворности вакцине

Првобитни антигенски грех био је уплетен у денга грозницу. То се сматра екстремним случајем овог феномена са „знатним последицама на стратегије вакцинације“. Овде су закључци злослутни и пуни импликација на нашу ситуацију

„По установљењу одговора, мало је вероватно да ће потоње поспешивање (boosting) моћи променити његов домет, што значи да ће се уравнотежени одговор на четири вирусна серотипа морати установити са првом дозом вакцине.“

Опасност се састоји у томе да имунитет на један сој може трајно онеспособити имунски одговор на друга три серотипа, изазивајући компликације и продужење болести.

***

Грип је заражавао људе генерацијама пре него што је било ко дошао на идеју вакцине против грипа. Упркос напорима здравствених власти на свим странама света, већина људи се зарази групом пре него што први пут буду вакцинисани, тако да вакцине против грипа имају мало могућности да поткопају популациони имунитет на инфлуенцу А.

Валентина Арсић Арсенијевић: Одрасли могу да бирају између пет вакцина – зашто деци само Фајзер?

Комплексан систем који се састоји од вируса SARS-CoV-2 и његове интеракције са људским имуним системом, с друге стране, једва да и разумемо. Јурећи пусту маштарију о колективном имунитету, власти онемогућавају становништву широм света да развије слојевиту, популационо раширену отпорност на следеће варијанте САРС-2, што је основа нашег имунитета на друге респираторне вирусе. Осим мањине која је успела да се опорави од природног заражавања пре него што су вакцинаши стигли до њих, код већине људи ће кључни, првотни имунски одговор бити условљен спајк протеином САРС-2 и његовом застарелом конфигурацијом из 2020. године.

Готово је извесно да ће овај имунитет трајно ослабити одговор антитела на шиљасти протеин садашње и будућих варијанти. Мутирани шиљасти протеини ће све више успевати да избегну имунитет који је генерисала вакцина, а заразе које буду пробијале вакцинациону заштиту изазиваће само делимичан имунитет на будуће епитопе. Пошто подаци наводе на закључак и да ће наше вакцине ослабити имунитет и на друге вирусне протеине, не само на шиљасти, масовна вакцинација довешће до све несталнијих таласа заразе – у замену за ограничену и све мању заштиту од тежих компликација.

Онтарио: Више од 100 младих људи у болници због срчаних проблема после вакцине

Најопасније, у овом тренутку, јесте да се вакцинишу деца. Вирус по њих не представља опасност, и ако се заразе новим варијантама САРС-2 које ће се свакако појављивати сваке зиме, почећемо да установљујемо – преко њих и оних који још нису вакцинисани – слојевити имунитет који је једини начин да се дугорочно супротставимо вирусу САРС-2. Но, све док је вакцинашима дозвољено да и даље спроводе своју радикалну и све сулудију кампању, ништа се неће побољшати. Заправо, њихови поступци ризикују да доведу до полутрајног стања пандемије за будуће нараштаје.

С енглеског посрбио: Милош Милојевић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Интересантан чланак! Ја сам ово (интуитивно?) наслутио прије више од пола године и објавио на овом нашем сајту. Иако моје образовање нема никаве везе с медицином, имам поприлично животно искуство. Тужан сам што се, унутар честитог еснафа здравствених радника (који су своје животе посветили бољитку народа), као канцер развија новотворина (неоплазма), каста здравствених профитера. Тај канцер (добро храњен новцем) буја и метастазира. Лично мислим да су прогнозе за оздрављење минималне. У најбољем случају!

    Жалосно је да хор послушника, унутар те струке, жигоше најбоље међу њима, сјекући грану на којој сједи. Боље речено: на којој паразитира. Када се та грана осуши, ни њима неће бити добро. Алтернативе нећу наводити. Нека их, али нека остану само алтернативе главном току. А ако главни ток пресуши…?!

    Посљедњи наш вјерски Вођа, чије је Слово имало тежину међу Србљем, рече: „Бог ће помоћи, ако буде имао коме.“

    У Бога се, уздам, ваистину! А мој стари коментар понављам:

    „Постоје врсте заразних болести КОЈЕ ОСТАВЉАЈУ ИМУНИТЕТ САМО НА ТАЈ СОЈ, када их прележите. А АКО СЕ ЗАРАЗИТЕ ДРУГИМ СОЈЕМ, КЛИНИЧКА СЛИКА ЈЕ ЈОШ ТЕЖА. Такав је вирус ДЕНГУ. Када се први пут заразите симпоми су релативно умјерени, те кад преболите тај сој остајете имуни цијели живот. Али само на тај сој. Ако се, не дај Боже, заразите другим сојем ЖИВОТ ВАМ ЈЕ У ОПАСНОСТИ.

    Ово је можда случај и са ковидом. Мање је битно да ли сте прележали одређени сој или сте вакцинисани против истог. Посљедица је имунитет на тај сој и ЗНАЧАЈНО СМАЊЕН ИМУНИТЕТ НА ДРУГЕ СОЈЕВЕ.

    Замолио бих све др Шарлатане да ово узму у обзир.“

    22
    1

Оставите коментар