Потписници протесног писма захтјевају да одмах престане јавна лицитација бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид
Милош Ковић (Фото: С. Гарић)
Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.
Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.
„Углавном таква врста вести долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Танјугове вести“, рекао је Ковић.
Ковић је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској – универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.
Камени цвет Богдана Богдановића (Извор: flickr.com)
Ту су, како је истакао, прије свих, чланови САНУ, историчари, који захтијевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца.
Према његовим ријечима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.
Ковић је упозорио да је у вијестима десетоструко умањен број жртава Јасеновца у односу на онај број који је до скоро био опште прихваћен и да је умањивања броја жртава које је поднио српски народ у Јасеновцу било и до сада, али се то сада први пут чини у највећим српским медијима.
„Искоришћен је један чудан текст који је објавио ‘Џерузалем пост’, а онда су нас неки људи тобоже, бранили, пре свега директор Музеја жртава геноцида у Београду, али и хрватски историчар Иво Голдштајн. Бранили су нас тако што су тврдили да је у Јасеновцу убијено око 80.000 људи, односно да постоји списак од око толико имена и да од тога не може бити мање“, наводи Ковић.
Како истиче, таква врста тврдњи сада се готово свакодневно износи у највећим медијима у Србији.
Ковић је указао да би било незамисливо да се тако нешто догоди у Тел Авиву или у највећим државним медијима Израела и подсјетио да се у 16 европских држава и у Израелу, умањивање броја жртава холокауста сматра кривичним дјелом.
Он је напоменуо да ни Јевреји ни Јермени немају пописане именом и презименом жртве геноцида које су над њима извршени, па опет нико не смије да оспори њихов број, док се у српској јавности српске жртве умањују и то уз подршку неких из хрватске јавности у којој се систематски умањују размјере усташког геноцида.
„Да ли неко може да замисли да неко умањи број од милион и по Јермена који су убијени у геноциду из 1915. године? Да ли Јевреји или Јермени имају имена за шест милиона односно за милион и по жртава геноцида и да ли ико сме да им тај број да оспори?“, упитао је Ковић.
Он је истакао да у писму подсјећају на то да се систематски избјегава и не помиње огроман број извора који говоре о стотинама хиљада жртава.
„То су извори немачког, нацистичког порекла, хрватског, усташког порекла, бугарског, четничког, партизанског који су недвосмислени у томе да се радио о преко 700.000 жртава, а на територији НДХ и више, од чега је огроман број страдао у Јасеновцу“, каже Ковић.
Он је додао да је и југословенска, земаљска комисија, која се састојала готово искључиво од Хрвата, 1945. године утврдила да је реч о броју од 500.000 до 600.000 жртава, које су страдале у Јасеновцу и напомиње да се систематски занемарују и резултати ископавања који су рађени 1964. године.
„Све се то прећуткује да би се искључиво ослањало на накнадна домишљања, статистичара или мањкавих пописа из 60-тих година. У овој ствари нико, када говорим о највећим медијима у Србији, не консултује струку, стручњаке са универзитета у Србији и Републици Српској“, истиче Ковић.
Он је навео да је писмо до сада потписало укупно 76 људи и да су се том писму својим потписима придружиле њихове колеге са различитих универзитета – и филозофи и социолози и други, али и водећи људи из свијета умјетности, редитељи Емир Кустурица и Данило Бећковић, академик Данило Баста, професор Леон Којен, професор Слободан Антонић.
Међу покретачима писма, историчарима су академици Василије Крестић, Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Славенко Терзић, историчар уметности Драган Војводић, као и колеге, професори историје Југославије из Републике Српске, професори Драга Мастиловић и Горан Латиновић, асистент Никола Ожеговић и други.
„То су водећи стручњаци. Ми у земљи немамо квалификованије стручњаке за ове теме, које нико ништа не пита и који не желе да пристану на овакву врсту поруге струци, али и основној моралности српског народа, јер Јасеновац и Косово су најсветије српске теме. То не значи да се ове теме не могу истраживати, али значи да им се мора приступати са дужним поштовањем”, указује Ковић.
Остаци комплекса логора Јасеновац пошто су у њега ушле партизанске снаге 1945. (Фото: Бранко Савић/Танјуг)
Потписници протесног писма захтјевају да одмах престане јавна лицитација бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској и траже да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спријечене.
Они захтјевају и да се актуелне власти Србије, а нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову “срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској”.
Међу 15 покретача писма су професори Слободан Бјелица, Владан Виријевић, редовни чланови САНУ Василије Крестић, Љубодраг Димић, дописни чланови САНУ Драган Војводић, Мира Радојевић и Славенко Терзић, те професори универзитета Александар Животић, Милош Ковић, Горан Латиновић, Драга Мастиловић, Дејан Антић, научници из института Маја Николић, Александар Раковић и виши асистент Никола Ожеговић.
Потписници писма су између осталих и предсједник Удружења Јадовно 1941. Душан Басташић, генерал потпуковник Синиша Боровић, као и други универзитетски професори, дипломате, генерали, умјетници, новинари, јавне личности.
Опрема: Стање ствари
(Срна/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 10. 9. 2021)
Прочитајте још
- Јад Вашем: У Јасеновцу страдало вишеструко више од 4.500, а много пута мање од брутално преувеличаног броја од 800.000
- Дејан Ристић: Аутор текста у „Џерузалем посту“ Давид Голдман не постоји
- Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
- Тања Тулековић: Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему Јасеновца 700.000
- Покрет за одбрану КиМ: РТС и Музеј геноцида воде кампању десетоструког умањивања броја жртава Јасеновца
- Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа
- Владимир Димитријевић: Лицитација бројем жртава Јасеновца мора да престане
- Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине
- Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца
Categories: Вести над вестима
Тешко је открити тачан број убијених у НДХ логора. Увек ће недостајати нека жртва.
Могуће је негирати геноцид у НДХ на разне начине. Највише се негира причом да су га Срби заслужили због измешљеног зла Хрватима.
Нека моје колеге престану са саопштењима и нека истражују!
@Горанко… Испалили сте, жмурећи на оба ока, неколика хица у бојево брдо. Методом коју сте навели (Срби су то заслужили) геноцид се, очигледно, не може негирати, него правдати, што су две потпуно различите ствари. Кроате би тако да Јасеновац сведу на ниво ратног злочина, који је увек у рату присутан, лоптицу пребаце у Сребреницу и они су пос’о завршили. Ви им у томе помажете, а да, изгледа, тога нисте свесни. Како сте већ господу историчаре назвали колегама, и подучили их шта и како им је чинити, мнијем да сте и ви историчар, па ме интересује који је ваш минимални допринос разрешењеу овог проблема? Изгледа да ви знате више од њих, па им саветујете да мање причају а више истражују, уместо да их просветлите својим сазнањима. Или их немате?
Поштовани Илићу, о Јасеновцу, као парадигми свих српских страдања, већ се све зна. Нема се много шта више истраживати. Треба се бранити оно што је већ у међународној пракси прихваћено као необорив доказ. Дакле, није овде реч о науци, него о храбрости да се изађе на кијамет и тамо брани незаборав на жртве, а не добро плаћене и топле столице. Писати како се не могу побројати све жртве је, најблаже речено, детињасто. Коме ви мислите да се обраћате на овим страницама? Па то знају и деца у вртићу. Горенаведени Јевреји и Јермени никад нису ни побројали ни именовали све своје жртве, али ако било где у свету кажете једном Јермену да Турци нису починили геноцид, или да број жртава није седмоцифрен, слупаће вам главу. Отиђите у неки њихов културни центар па проверите. Након 100 година непрестаног понављања и чекања, они су дочекали да амерички Конгрес призна геноцид. У Јад Вашему стоје имена око 4 милиона пописаних жртава, од којих је, за најмање, 300 хиљада утврђено да су побројани више него једном, на различитим списковима. Но то Јеврејима не смета да врте фамозних 6 милиона као покварену плочу (узгред тај број се, у више наврата, јавља још од краја 19. века и царске Русије, па би човек помислио да их по свету има бар 100 милиона, кад их је толико побијено). Они тај необориви доказ поткрепљују чињеницом да је број, пред ТВ камерама, као тачан изнео нико други но Адолф Ајхман, кад му се оно судило у Израелу. Судија на то вели вели – ко зна боље од крвника колико је људи побио.. и зањишу га. Авај, што је дозвољено Јупитеру није и волу, па тако не важе „претерана хвалисања“ Макса Лубурића, познатог испитивача утицаја вреле пегле на живу људску кожу, о барем 400 хиљада побијених до краја ’42., и сличних извештаја других усташких и немачких дужносника. Не важе „неумесна лупетања“ Србољуба Живановића о ископаним сондама, у којима је нашао 27 лешева по квадратном метру површине и знатне дубине. То што је он Јасеновац прекопавао, а ови који га исмевају о Јасеновцу знају тек онолико колико да препознају овај „камени цвет“ Богдана Богдановића од горе (за који је, узгред, сам вајар рекао да није цвет него, заправо, изврнут кров куће).. ко те пита.
Дакле, проблем не лежи ни у каквом истраживању, него у томе ко сме да изађе на црту израелским и хрватским званичницима, који, у српском случају, п*де у исту тикву. Зашто је то тако други је пар рукава. О томе се на овим страницама дрви годинама, још од времена кад је Мишина Љутер закуцао 88 тисућа имена на врата неког Нашег Јада, стана од 60 квадрата, напуњеног картонским кутијама, који он музејом назива. Сад га је наследио неки цвикераш, метросексуалац с лептир машном на тачкице, остало је исто као и пре. Или сте ви пропустили све епизоде из прве три сезоне?
e, moj goranko iliću , negiraj, istražuj , otkrivaj , saopštavaj sve od :
ćele kule , preko kraljeva, kragujevca, šabačke crkve , prebilovaca, jadovna, jastrebarskog , jasenovca pa sve do glinske crkve, šta si čekao do 11.09.2021 virusne godine, da se javiš svojim kolegama , sa ovim tvojim komentarom , i tako daš veliki doprinos tvom istraživačkom radu.
tvoje i njihovo moderno brojanje , nije i neće nikada sadržati , brojeve svih srba i srpkinja koje su bačeni/bačene u vode:
morave, ibra, dunava, drave ,save , drine , neretve , une i sane.
u jadransko more.
u jame .
u kreč.
Можда оваква саопштења и допиру до црквених и државних власти, али их по свој прилици нимало не дотичу. Напротив, ето нам поводом Дана Светих Новомученика Јасеновачких већ другог дана у Загребу ЦЕНТРАЛНЕ ПРОСЛАВЕ у организацији Јована Ћулибрка и Музеја жртава геноцида..
Главно предавање, др Елиезер Папо: Конструкција сјећања на мученике и хероје Холокауста… а затим, у току дана и обраћања Александера Корба и Владимира Гајгера.
Не знам да ли је црквене јерархе на челу са Порфиријем, као и власти Српске и Србије на челу са Додиком и Вучићем срамота због овога?! Ето, мене је стид и молим опроштај од Покланих Срба. Нема нама већих непријатеља до наших трулих јабука које лицкамо у нашим бушним корпама.