Политика: Откуд толико Индијаца у Србији

Поједини медији су ових дана „обогатили” српски језик изразом „карантин туризам”

Aeродром „Никола Тесла” јуче ујутру (Фото: Д. Жарковић)

По свему судећи, оно најлогичније објашњење, односно да Индијци само воле нашу земљу и користе безвизни режим и попуштање мера да би уживали у њеним лепотама, у овом случају не важи.

„Ми смо на зеленој листи земаља, односно имамо ниску стопу заражених, и путници који имају доказ да су у таквој земљи провели дуже од 14 дана лакше могу да уђу у земље попут Саудијске Арабије која је њима занимљива због посла. У супротном, морали би тамо да проведу 14 дана у карантину, што би било јако скупо, а о њиховом трошку. Вероватно преко Истанбула иду у земље које су им одредиште“, објашњава Александар Сеничић, председник Националне асоцијације туристичких агенција Србије.

Баш због ове домишљатости Индијаца, поједини медији су ових дана „обогатили” српски језик изразом „карантин туризам”.

Председница владе Ана Брнабић каже да „карантин туризам” не постоји.

„Постоје само правила, процедуре и стандарди и не можемо да одлучујемо који држављанин из које земље је добродошао, а ко није, и за кога је Србија затворена, а за кога није“, рекла је Брнабићева, а пренео Танјуг.

Зна се, каже премијерка, ко може да уђе у Србију.

„Ако неко није вакцинисан или ми не признајемо те вакцине, онда мора да се поседује ПЦР тест стар 48 сати, а увели смо и додатне процедуре за оне који долазе из подручја која су у овом тренутку ризичнија, па за њих радимо сами додатно ПЦР тестове када слете. Мислим ту, пре свега, на путнике из Индије. Дакле, не постоји карантин туризам“, нагласила је Брнабићева позивајући медије да не објављују такве вести које, како каже премијерка, онда преносе страни медији како би нас „нападали”.

И директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић је јасан – ови људи, истиче, нису никакви бегунци од закона, не избегавају ништа.

„Они су гости Београда и ушли су на легалан начин, поштујући процедуре уласка, као и сви други страни држављани. Ми смо земља која нема расистичке моменте у опхођењу према гостима. Нама су сви гости исти. Ко год дође у овај град, ми смо дужни да му пружимо наше традиционално гостопримство и да му омогућимо да се лепо проведе колико год да остаје”, истиче Поповић и подсећа на дуге и традиционално добре односе са Индијом.

Он не би да генерализује, причајући о разлозима доласка индијских гостију, јер иако има доста људи који желе да оду према Уједињеним Арапским Емиратима или Саудијској Арабији и другим земљама у којима раде, ту су и они који дуже бораве у Београду и уживају у његовим лепотама.

Сеничић верује да ће се прилив индијских гостију наставити све док код нас влада оваква епидемиолошка ситуација.

„То нису класични туристи, али има их и по хотелима и по становима. Они овде плаћају смештај и троше новац. Није то онолико колико иначе троше туристи, али ми имамо неки приход од тога“, каже Сеничић.

Поповић међутим, оптимистичније гледа на платежну моћ ових гостију јер, како каже, није реч о „плавим оковратницима”, већ о људима који у земљама попут Емирата раде на средњим и високим менаџерским функцијама, који примају прилично високе плате и није им жао да их потроше.

Ана Вуковић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 8. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар