Синдикати упозоравају да постоје и послодавци који користе кризу да се ослободе радника или им смање зараде
Фото: Небојша Марјановић
Сваки четврти запослени у приватном сектору остао је без посла током пандемије, процена је удружења „Заштитник предузетника и привредника”. С друге стране, синдикати упозоравају да међу српским послодавцима постоје и они који користе кризу како би се ослободили вишка радника или да би другим запосленима смањили зараду.
У овом удружењу подсећају да су до података о броју оних који су остали без посла дошли на основу интерног истраживања које је ослоњено на анализе Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) по којима је због неадекватних и неселективних мера у Србији или угрожено или угашено 510.000 радних места.
Према извештају ЕБРД-а „Ковид 19 и запошљавање” 14,8 одсто радног времена привредника остало је неупотребљено мерама које су донете од стране државе. То је еквивалентно износу за неких 510.000 радних места са пуним радним временом. Ми ипак не можемо да урадимо ваљану анализу о томе да ли су та места само угрожена или и угашена у току пандемије, јер је влада увела нову методологију о утврђивању запослености по којој је запослен свако ко у току недеље ради најмање сат времена и за то добије нешто у натури или новцу – подсећа Предраг Митровић, председник удружења.
Томе треба додати и огроман број оних који раде на црно, који нису пријављени нигде или пак раде за минималац.
То је оно што држава не решава, а морала би што пре јер јој се на такав начин велики део новца не уплаћује у буџет, па је и сама на губитку, а не само такви радници – додаје Митровић.
У овом удружењу подсећају да многи привредници нису пристали на последњу државну помоћ од пола минималца, јер су били условљени тиме да у наредном периоду не смеју да отпуштају.
И сада, откако су мере релаксиране, проблеми нису решени. Имамо велики број привредника и предузетника којима све обавезе стижу на наплату, али се заборавља да они у ранијем периоду нису пословали нити остваривали приходе који су да би сада могли несметано да измирују обавезе морали да имају. Зато смо у више наврата тражили отпис дугова за порезе и доприносе, а не репрограм тих дугова, јер многи немају како да их врате будући да нису имали привредну активност онакву какву су очекивали – подсећа Митровић.
Представници синдиката сматрају да држава недовољно води рачуна о разбацивању новца у доба кризе и да су домаћи привредници као окосница развоја с правом незадовољни политиком помоћи коју води влада, док се страним инвеститорима дају огромне субвенције.
Можда би требало да се застане са неким улагањима и да се тај новац преусмери на очување оног што је горуће у српској привреди. Ипак, постоје и послодавци који нису у проблемима због вируса корона, а кризу користе да се ослободе радника или смање зараде другима – уверена је Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.
Она подсећи да је АСНС у око 50 одсто случајева спречио анексирање колективних уговора где су послодавци покушали да смање вредност бода за обрачуне зарада и плата, правдајући такав потез кризом због пандемије.
М. Бракочевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар