Мирослав Здравковић: Ђурђевдан 1991. – демонстрације у Сплиту

Демонстрације у Сплиту биле су добро режиране и било је неопходно да падне крв како би Хрвате ујединила у мржњи према Србима 

Демонстрације у Сплиту 1991. (Фото: Камењар)

На Ђурђевдан 2021. било је тачно 30 година од излива хрватске мржње у Сплиту према ЈНА и симболима државе коју је требало уништити.

Након Јагодине у којој сам рођен, и Београда у коме живим, Сплит је треће место по времену које сам провео у њему. Та година живота, септембар 1990. – септембар 1991, обележена је мржњом Сплићана испољеном од бацања петарди пред мене и мајку приликом доласка на заклетву до „тата убио сам четника“ игара дечака од 5-6 година старости док смо пролазили поред кућа Сплићана.

Демонстрације у Сплиту биле су добро режиране и било је неопходно да падне крв како би Хрвате ујединила у мржњи према Србима и морално „уздигла“ у „одбрамбеном“ рату против србо-четничке агресије.

Немачке ТВ екипе су прилазиле команди војно-поморске области (КВПО) данима пре демонстрација, вече пред њих су провокатори, вероватно полицајци у цивилу, прилазили стражарима и говорили им да иду својим кућама јер немају шта да траже у Хрватској.

Гешовски Сашко, жртва ових демонстрација, био ми је најбољи друг у ЈНА, уз два муслимана, из Грачанице код Добоја и Новог Пазара, и стицај околности, да се не позивам на Господа, утицао је да погине он, а не ја. Стражарили смо заједно испред неке канцеларије на другом спрату КВПО и тог јутра сам га будио јер је хркао, а он ми је споменуо мајку и наставио да спава. Уместо да као Сашко будем „расположив“ у време демонстрација, пребачен сам у суседну зграду у којој се налазило војно тужилаштво.

Сашко Гешовски, војник ЈНА који је убијен у Сплиту 1991. године

Када се припуцало и када сам чуо да је погинуо Македонац знао сам да је то Сашко, због лудости са којом смо као добровољци ишли на мртву стражу у Жрновници, где се већина војника бојала да проведе сама ноћне сате, због младићког идеализма и националистичке симпатије према ВМРО, због чега већ не?

Пропагандна лаж је била да је задављен, како је објављено на РТБГ, мада је истина да је други Македонац дављен и да је то изазвало одбрамбену реакцију где је било свих осим Срба. Гешовски је изрешетан са 14 метака из више различитог оружја што потврђује режију и сценарио демонстрација да крв мора да падне како би се Хрвати у потпуности мобилизовали против четника агресора.

Читајући Ребеку Вест, након 30 година, схватам да је и 1938. мржња према Србима била толико велика да је само један Сплићанин, Јеврејин и избеглица из Задра био за Југославију.

Сплићани пре 84 године и нетрпељивост према слободним Србима

Приликом одласка из Сплита начелник треће полицијске постаје ме је послужио ракијом и пожелео да се у Сплит вратим, али као туриста а не као четник. Рекао сам му да то неће бити могуће ни за десет година. Прошло је 30 и немам жељу.

Треба да, након 30 година, запалим свећу за Сашкову душу.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 6. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

1 reply

  1. Каде сам служио армију 1980-те, видео сам да су сви ти официри неспособни дебили. Али сам мислио да о томе неко води рачуна. Распадом Југославије показало се да је негативна селекција тамо учинила све што је могла. Свака част неколицини официра, који су реаговали војнички, спасили људство и технику и заштитили српске крајеве од геноцида; али већина се понела баш као дебили – чекајући команду из издајничког генералштаба, и на крају жртвујући животе младих војника и резервиста, као и свог официрског кадра.

    6
    1

Оставите коментар