Одакле оволико узбуђење поводом умерено израженог и професионално утемељеног става једне несумњиво стручне особе, црногорског министра правде, по питањима Сребренице и Хашког трибунала
Стефан Каргановић (Фото: Прес центар УНС-а)
Колико чињенички банкротска прича о „сребреничком геноциду“ стоји на климавим ногама, јавност је имала прилику да опет види пре неколико дана, и то захваљујући бесмисленој али врло индикативној реакцији њених забринутих чувара.
Најновија сребреничка афера избила је пре неколико дана када је нови црногорски министар правде, људских и мањинских права, Владимир Лепосавић, изјавио да је спреман да призна да је у Сребреници почињен злочин геноцида „кад се то и недвосмислено утврди“. Лепосавић је доктор правних наука па би само по тој академској референци требало да буде изузетно квалификован да се изјашњава о овом превасходно правном питању. Горњој оцени Лепосавић је затим додао још једну, такође из домена његове струке, која би у светлу образложења које је понудио једва требало да буде контроверзна: да је суд у Хагу где је суђено за геноцид у Сребреници, „изгубио свој легитимитет“.
У извештају новинске агенције „Бета“ налазимо и мисаони траг Лепосавићевих закључака: „Лепосавић је навео да је одлука Међународног суда правде, којом је злочин у Сребреници оквалификован као геноцид, заснована на налазима Хашког трибунала који је, према његовим речима, готово у потпуности изгубио свој легитимитет кад су докази известиоца Савета Европе о вађењу и трговине органима цивилних српских жртава на Косову уништени у том суду.“
Као што је пракса медија и политичких чинилаца када острашћено реагују на сваку алузију да се у Сребреници могло догодити било шта друго осим геноцид, осим што су се на њега обрушиле ураганске критике, Лепосавићево резоновање није било подвргнуто никаквој критичкој анализи. Да јесте, поборници службене приче суочили би се са следећим непријатним резултатима.
- Одлука Међународног суда правде, којом је злочин у Сребреници оквалификован као геноцид, заснована је на налазима Хашког трибунала. Ово је непобитно тачна чињеница. Супротно од преварног утиска који намеће сребренички лоби, Међународни суд правде се није специфично бавио догађајима у Сребреници (и овде) нити је изрекао сопствену правну квалификацију у односу на њих. У предмету „Хрватска против Савезне Републике Југославије“ (касније Србије, као правне наследнице), без посебног разматрања или упуштања у материју, МСП је само инкорпорисао пресуде Трибунала у анализу сасвим другог предмета који се тада бавио.
- Хашки трибунал је (готово) изгубио свој легитимитет кад су докази известиоца Савета Европе о вађењу и трговине органима цивилних српских жртава на Косову уништени у том суду. Уништење ових доказа у контроверзи где су жртве били Срби такође је неспорна чињеница. Изјавити да је суд који тако поступа „изгубио легитимитет“ представља јавно изношење потпуно разумног става.
- Спремност да се призна да је у Сребреници почињен злочин геноцида „кад се то и недвосмислено утврди“. И ово је потпуно разуман и са стручног становишта неконтроверзан став, поготово када га износи правник. Суд који уништава доказе који не иду у прилог политичкој мисији која му је задата не само да је сумњивог легитимитета, већ уједно под великим знаком питања је и његова компетентност да меродавно и „недвосмислено“ утврђује чињенице и изриче правне квалификације у материји тако ванредне природе као што је геноцид.
Министар правосуђа Црне Горе Владимир Лепосавић се изразио одмерено и тачно. У приговорима који су се накнадно појавили на његову изјаву (одговор на провокативно питање које му је било постављено у парламенту Црне Горе) ниједан критичар није навео макар једну материјалну нетачност или правну несувислост. (За правника је сасвим природно да каже да не може признати да је извршен неки злочин док се то „недвосмислено не утврди“.)
Па ипак, чим је министар Владимир Лепосавић у јавном форуму заузео овакав став у односу на Сребреницу постао је мета жучних и малициозних личних напада, укључујући захтеве да поднесе оставку.
Владимир Лепосавић (Фото: Н. Ђурић)
Међу првима, огласио се предводник пораженог претходног режима, Мило Ђукановић, са коментаром да „све док живе идеологије које негирају почињене злочине, не престаје ни опасност од нових страдања“. Ђукановић, наравно, није доктор права а круже и гласине да уопште не чита никакве књиге. Као лаик, а притом и политички острашћени промотер сваке тврдње која наноси моралну штету носиоцима његове бивше етничке припадности, Ђукановић не схвата да потврђивање или „негирање“ злочина није идеолошка категорија, него да само може да буде резултат прописно проведеног правосудног поступка.
Реакција реиса Исламске заједнице Црне Горе Рифата Фејзића, да „ако ми у Црној Гори не знамо да се у Сребреници десио геноцид, на основу одлуке Међународног суда за ратне злочине у Хагу и ако је то став Владе Црне Горе, онда се бојим да наш пут није у ЕУ,“ била је нажалост подједнако промашена. Пут у ЕУ нема апсолутно никакве везе са посланичким питањем постављеним министру Лепосавићу; ни у Црној Гори ни другде у свету нема јединственог става о природи догађаја у Сребреници; Лепосавић је одговарао на питање постављено лично њему, а не влади, па самим тим одговор нема никакве везе са владом као колективом или политичким путем којим влада иде у односу на ЕУ. У оба случаја, видимо упорно избегавање да се спорни наводи размотре по меритуму и одсуство покушаја да се Лепосавићева изјава којој се приговара обара чињенички и аргументовано, уместо прибегавањем излизаним политичким фразама.
Одмах после ових локалних ауторитета јавили су се и други фактори који себе сматрају позваним да коментаришу овакве ствари, амбасаде Сједињених Држава и Велике Британије. Амбасада САД у свом нимало суптилно формулисаном саопштењу изразила је „забринутост“ због коментара у јавности који, како је оценила, „бацају сумњу“ на то што се догодило у Сребреници 1995. године, позвавши Владу Црне Горе да осуди оно што се десило у Сребреници и то назове геноцидом. Зашто је неприхватљиво „бацање сумње“ на једну од верзија догађаја који је предмет пажње јавности и легитимне стручне расправе? Је ли то, по тумачењу амбасаде САД, идеолошко питање које се има третирати од стране свих по само једној допуштеној матрици? Где у дипломатској пракси стоји да је у опису посла једног страног представништва да прописује ставове па чак и терминологију влади државе у којој је акредитовано?
Амбасада Велике Британије, на свом Твитер налогу, поновила је дугогодишњи британски став да је „оно што се десило у Сребреници био геноцид.“ Fair enough, као што би се рекло, али зашто би став британске владе био значајнији или ауторитетнији од става, по истом питању, министра владе пред којом је амбасада акредитована?
Британска амбасада затим на свом твитеру, необјашњиво аматерски, правну ситуацију представља у погрешном светлу: „То су чињенице, утврђене пред два међународна суда на основу бројних доказа.“ Као што смо напред показали, то уопште није тачно.
Овим водећим органима атлантистичког надзора у Црној Гори, одмах се придружила и амбасада сателитске Бугарске, као некад у време Варшавског пакта, али сада више не у име социјалистичких него „добро успостављених ЕУ вредности.“ Амбасада је упутила захтев влади државе-домаћина да се огради од „порицања добро документованих и потврђених чињеница о ратним догађајима, укључујући ратне злочине или ревизионизам [што] противречи најосновнијој од тих вредности.“ Влада „Северне“ Македоније и њена амбасада у Подгорици се, додуше, нису огласили у вези са Сребреницом, али би било интересантно сазнати њихову оцену о инсистирању бугарских колега на европским вредностима „документованих и потврђених чињеница“ у односу на историјске догађаје, као о њиховој осуди ратних злочина и одбацивању ревизионизма.
По хистеричности, тешко би било превазићи реакцију Емира Суљагића, директора Меморијалног центра у Сребреници:
„Изјава министра Лепосавића није само искључиво негирање геноцида који је почињен у Сребреници. Ово је позив на ново насиље и страшно је кад тај позив долази од државе. Ово је почетак стављања Бошњака у Црној Гори изван закона. Мени је жао и трагично да Црна Гора има власт која бира да од савезника прави непријатеље.“
Нека читаоци још једанпут прочитају изјаву Владимира Лепосавића да провере смисленост Суљагићевих неуравнотежених речи. Иначе, Суљагићеве блиставе политичке и „академске“ референце могу се наћи овде, и оне објашњавају у потпуности не само његове каријерне успоне него и неодмерене изливе.
На крају, овај бараж политичких апаратчика на изјаву министра Владимира Лепосавића остао би непотпун без цитирања комичног уплитања у ову контроверзу распопа Мираша Дедеића, самозваног „митрополита“ ЦПЦ: „Негирати данас ужасни злочин у Сребреници, злочин је сам по себи … у Сребрници је био геноцид.“ И да је био, како би Дедеић то могао да зна? На основу чега је он позван да се изјашњава о сложеним правним питањима и да на том терену оспорава оцене једног доктора правних наука?
Али најважније питање гласи одакле оволико узбуђење поводом умерено израженог и професионално утемељеног става једне несумњиво стручне особе, по питањима Сребренице и Хашког трибунала? Зашто такав став представља изазов „ЕУ вредностима“ и зашто би доводио у питање „пут у ЕУ“ или било куда? Мислили смо да се поменуте „вредности“ темеље на концептима диверситета и инклузивности, да не трошимо труд и време на проналажење одговарајућих српских израза за њихове рогобатне епитете. Зар влада једне државе неће бити динамичнија и јача уколико се у њој налазе људи разноврсних и изнијансираних ставова, уместо све самих зомбираних клонова бриселских бирократа, чиновника НАТО амбасада, и њихових локалних колаборатера?
Теоретски, они би се вероватно, немајући куд, сложили да је тако, само никако у случају Сребренице. Ту се ни најмања пукотина на фасади службене приче не може толерисати. Прича је толико крхка, једва се одржава на стакленим ногама, да би је и најмањи израз неуверености, уколико би се изродио у постављање елементарних питања, могао да сруши. Зато се оркестрираним застрашивањем мора искоренити свака сумња у њене офуцане постулате и забранити, под претњом казнених мера, изношење чињеница и аргумената који је оспоравају.
Лоша страна таквог кабадахилука је да не развејава ничије сумње и само додатно учвршћује скепсу.
Да су ћутали, поборници Хашког трибунала и његових пресуда учинили би себи већу услугу. Али ово није први пут да сами себи дају гол.
Categories: Противу дезинформација
Одличан текст. Уживао сам читајући га. Искрено хвала.
ЈОШ ЈЕДНОМ О СРПСКИМ ЖРТВАМА У СРЕБРЕНИЦИ ПОД ОКРИЉЕМ ТЗВ. УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И ЗАПАДНОВРОПСКИХ И АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА – ТРИЈАЛИСТА
Није извесним Брозовим великохрватским, западно-европским и америчким буржоаским најамницима заглупљеним тзв. „српским“ комунистима-интернационалистима у неблагодарној Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини стало до српских жртава у Сребреници, Братунцу и осталим деловима Босне и Херцеговине, јер им је циљ уништење Републике Српске. Зато и пљују на све што је српско у свакој прилици погодној за њих, да би Србе упрљали, омаловажили и приказали у што ружнијој боји, као и њихови ментори западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти. На основу тога су подржали антисрпски пројекат западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, тоталитариста да би укинули Републику Српску, за коју је амерички империјалиста-тоталитариста Збигњев Бжежински јавно изјавио, други дан после Дејтона, „да је Република Српска привремено решење и да ће бити укинута“. Зато су западно-европски и амерички империјалисти, тоталитаристи у њиховим градским парковима поставили споменике о тзв. „геноциду у Сребреници“, да би приказали наш несрећни, обесправљени, обезглављени и окупирани српски наpод да је геноцидан! Јер им је циљ да нас „пре него што нас униште прогласе канибалима“, како то рече проф. Милош Ковић.
Ова Бжежинскова сигурност, имала је свакако своју основу у концентрацији и у еволуцији тајних и јавних интернационалних удружења и подземних покрета сваке врсте,преко којих су организовали, контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали хрватске, муслиманске и шиптарске терористе-екстремисте да остваре антисрпске западно-еврпске и америчке империјалистичке циљеве у оквиру завојевачке глобалне стратегије НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и
чишћењу српског етничког простора у англо-америчкој и ватиканско-коминтерновској творевини тзв. авнојевској Хрватској, Босни и Херцеговини и на подручју српске аутономне покрајине Косова и Метохије.
У овом контексту цитирали бисмо интересантну и инструктивну расправу академика Драгољуба Живојиновића, која је објављена под насловом „Дуга историја разбијања Русије и Србије“, где између осталог стоји:
„Илуминати су били већина светских владара, а данас у Америци све важније позиције у државама САД држе они. Навешћемо вам само један пример монструозности америчког председника Буша Старијег, илумината, који је наредио да се 150.000 ирачких војника који су се под белом заставом повлачили из Кувајта побије америчком авијацијом. Да ле сте некада чули за тај злочин? Никада, јер је то строго чувана тајна коју ниједне новине на свету нису смеле да објаве! Да човек не поверује какво монструозно дело. Али зато Србе криве за злочин Сребренице који је намонтиран, пре свега број жртава и начин на који су заробљеници побијени. Не желимо да правдамо свој народ, злочин је убити и једног заробљеника, али су аршини различити. Нека они који знају истину о Сребреници оставе писани траг, напишу књигу, нека остане траг о великој превари коју је Запад смислио. За неког постоји Хашки суд, а за неког награда луксузног живота, моћ, утицај и „уважавање“ светске личности (овде мислимо на Буша Старијег…“ (Види: Академик Драгољуб Живојиновић, Дуга историја разбијања Русије и Србије, у: Радомир Смиљанић – Момир Крсмановић, Убијање Србије…, Београд, 2014, стр. 343).
У београдском листу „Новости“ објављени су у априлу 1993. године извесни новински чланци под насловима „Америчко-исламска коалиција покушава да спречи пораз муслимана на Дрини“ и „Подриње и ратна психоза у режији ислама – Светске игре око Сребренице“. У чланку који је објављен под насловом „У Сребреници је почињен један од најсвирепијих геноцида над Србима – Уморено 1200 православаца“ , између осталог, стоји:
„Комплетна документација са необоривим доказима о актерима геноцида у којем је уморено више од 1.200 Срба.
СВЕТСКА МЕДИЈСКА кампања и смишљена пропаганда о напаћеном муслиманском народу у Сребреници, којом су Срби сатанизовани и оцрњени до размера највећег светског кољача, направљена је како би се, поред осталог, сакрила истина и да су муслимани поубијали више од 1200 недужних српских жена, деце и стараца и да је овај град етнички очишћен од Срба.
Документација коју је сакупио Миливоје Иванишевић Бата, научни истраживач Завода за културу Србије, предочава доказе о овом монстроуозном злочину и објашњава зашто светски моћници не могу да прихвате истину о Сребреници.
Поштујући законе и норме међународне заједнице и институција у доказивању насиља и злочина над цивилним становништвом, овај истраживач нуди необориве доказе о муслиманским злочинима над српским народом, спискове починилаца, доказе о начинима мучења, убијања, клања, масакрирања, пљачке, паљења и уништавања српске имовине и насеља.
У ДЕЛУ документације о ратним злочинцима, где су виновници разврстани у три категорије аргументовано је да су антисрпску кампању и злочине организовали, подстицали или извршавали припадници Странке демократске акције који су и највећи узрочници трагедије српског народа на овим просторима.
Под непосредном команедом муслиманских лидера или уз њихово учешће муџахедини су починили монструозне злочине над више од 1200 српских жена, деце и стараца. Од тог застрашујућег броја жртава до сада је утврђен идентитет 684 особе са подручја Сребренице.
Због захтева међународних организација у материјалима су класификовани злочинци, међутим, ту треба подразумевати доста прелазних случајева, односно да поједини зликовци по својим злочинима припадају у две или три класификоване групе. Такође редослед имена не подразумева аутоматски и степен њихове одговорности пошто то није приоритет овог материјала, нити је списак злочинаца дефинитиван.
Захваљујући предусретљивости Миливоја Иванишевића, Новости су у прилици да прве објаве спискове муслиманских зликоваца из Сребренице и пре него што ова документација буде достављена Ун и међинародним организацијама.
ГЕНОЦИД над српским народом организовали су: Мирсад Кавазбашић …“ (Види: У Сребреници је почињен један од најсвирепијих геноцида над Србима – Уморено 1200 православаца, „НОВОСТИ“, Београд-Франкфурт, 19. април 1993).
Имајући на уму да се исламски империјалисти нису моглу помирити турским поразом у Балканском рату 1912. године, зато су се припремили за „свети рат“ против Срба, Грка и Бугара – “In 1912 there was a surge of pan-Islamic sentiment among Indian Muslims aroused by the defeat of Turkey in the Balkans wars and the loss of Libya: there was some talk of jihad…
In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively…” (Види: G. H. Jansen, Militant Islam, London, England, 1979, стр. 100, 131-132).
Да би се то постигло, разуларени потурчењаци и муџахедини чекали су погодан моменат да под окриљем окупатора НАТО пакта крену у „свети рат“ протв православних Срба у неблагодарној Југославији, која је трагичних деведесетих година ХХ столећа постала полигон западно-европских и америчких тријалиста- империјалиста. Посебно су били ангажовани у удруженом злочиначком подухвату против србског народа белосветски муслимански-терористи муџахедини и западно-европски и амерички видљиви и “невидљиви командоси и снајперисти“ према сведочењу извесних публициста, од којих бисмо поменули Питера Бергена (Види: Peter L. Bergen, Holy war Inc., – Inside the secret world of Osama bin Laden, New York, 2001 – Питер Берген, Свети рат, тајни и унутрашњи свет Осаме бин Ладена). Зато бисмо на овом месту поставили питање: каква је била улога муџахединских, западно-европских и амаричких видљивих и „невидљивих“ командоса – терориста у грађанском рату у Босни и Херцеговини и сребреничком злочину, када су без Суда и на мистериозан начин стрељани заробљени војници непријатељских оружаних формација, који су под окриљем завојевачког и свемоћног НАТО-о пакта и корпоративне, окултне, идолатриске и тријалистичке организације тзв. Уједињених нација починили страшне злочине над српским цивилним становништвом у Босни и Херцеговини?
Заробљени муџахедини у Сребреници нису смели бити стрељани без суда, али још мање су смели очекивати спас од анти-српског естаблишмента западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, тоталитариста и њихових сателита удружених у злочиначком подухвату у окупаторској алијанси НАТО пакта против српског народа, који траје и данас.
Такође, имајући на уму, између осталих и НАТО- новинара, империјалисту Ед-а Вулиеми-а, који је открио извесне ликвидације српских родољуба у којима су учествовали извесни командоси САС-вих терористичких формација у Босни и Херцеговини, који су само у једној акцији, између осталих, ликвидирали 15 Срба, који су били на стражи код Горажда 1994. године – “… An SAS officer tells the Guardian how one unit was stranded in the Gorazde enclave in April 1994, and stopped by Serbian patrol. The patrol of 15 Serbs was wiped out within a minute of shooting by the SAS…” (Види: Ed Vulliamy, Britain’s war in Bosnia, The Guardian, April 2, 1996; SRNA – London, April 2, 1996, UK’s secret war in Bosnia; Ed Vulliamy, season in hell- understanding Bosnia’s war, New York, 1994; David Pugliese, Canada’s secret commandos – The unauthorized story of joint task force two, Ottawa, Canada, 2005; Cameron Spence, All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, England, 1999 – Кемрон Спенс, Све неопходне мере – после две године зверстава, 22 САС- ва јединица тајно је одлетела у бившу Југославију).
Напомене:
Иван Јаковљевић, Амерички конгрес -Двострука издаја: У рату и миру, „Глас Срба“, број 71, децембар 1987, Indianapolis, In., USA; Congressional record, Vol. 134, No. 99, Washington, Thursday, June 30, 1988 – Proceedings and debates of the 100th Congress, Second Session, Washington D.C., June 30, 1988; Congressional record, Vol. 134, No. 144, Washington, Wednesday, October 12, 1988 – Proceedings and debates of the 100th Congress, Second Session, Washington D.C., October 12, 1988;
Editorial Staff, NATO SUCCEEDS IN DEFEATING — DESTROYING — THE FIRST SOVEREIGN NATION IN ITS 50-YEAR HISTORY! Knowledgeable Americans would have been livid had the United Nations attacked Serbia, because they would have realized that it might be Serbia today, but the United States tomorrow being attacked. What most people do not realize is that NATO IS the United Nations! We look at founding NATO documents for the startling truth. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: AMERICAN TROOPS ACTING AS POLICE IN SERBIA, EXACTLY AS THE 1952 ILLUMINATI PLAN CALLED FOR! American troops are now on the ground in Kosovo and surrounding areas of Serbia, and are acting as a police force. This is precisely the role envisioned in the 1952 Illuminati Plan to police all areas of the world after the New World Order was established. Clinton is following the plans of the Conspiracy exactly! http://www.cuttingedge.org/…
Исто: ILLUMINATI ACHIEVES ITS 1952 GOAL OF PUTTING AMERICAN GROUND TROOPS INTO YUGOSLAVIA THROUGH THIS WAR OVER KOSOVO In NEWS1270, we revealed the plan to place American troops in the Balkans, Yugoslavia, Romania, and Bulgaria. We demonstrated that this war was the ruse to achieve this goal. Apparently, this ‘peace agreement’ fulfills that goal; American troops are going to Serbia, and we are already in the other countries in that region. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: NATO CONTINUES TO INCH ITS WAY TOWARD THE 1952 GOAL OF ESTABLISHING AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA The existence of this part of the plan proves timing of Antichrist is very close! As we pointed out in NEWS1270, the Illuminati decided to place American troops in six different areas of the world after the New World Order had been estalished, with one of those areas the Balkans and Yugoslavia. This „war“ is simply the ruse to get these troops in this region. Now, Clinton and other NATO leaders are gradually edging toward this goal, with one eye on American polls each step of the way. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: IN 1952, THE ILLUMINATI PLANNED TO STATION AMERICAN TROOPS IN THE BALKANS AND YUGOSLAVIA AFTER NEW WORLD ORDER WAS ESTABLISHED! President Clinton is simply following the Illuminati Plan as he maneuvers American troops into the former Yugoslavia! This information demonstrates that Clinton has to order troops into Serbia if he is to fulfill this part of the Plan. Conspiracy skeptics are also going to have to admit we have a Conspiracy afoot. http://www.cuttingedge.org/…
Исто: Region 55 — Yugoslavia, Greece, Albania, Romania, and Bulgaria — the Balkans Region [NOTE: Serbia, Bosnia- Herzegovina, Croatia, and Macedonia were originally part of Yugoslavia; See CIA map of this Central Balkans Region, at http://www.odci.gov/cia/pub… You can also view the general map of Europe at http://www.odci.gov/cia/pub… ]
-http://www.cuttingedge.org/….
Жао ми је што Муслимани, данашњи Бошњаци, прије почетка рата нису прихватили понуду из Београда да живимо у заједнилкој држави, него су већински прихватили политички програм доказаног вјерског фанатика Алије Изетбеговића. Измијешани смо од Бихаћа до Новог Пазара, и шире, а имали смо искуство мирног суживота. Свако је могао остати на своме огњишту и да се у миру брине о свакдневном животу. Посљедице рата су познате, а рат се данас наставља политичким средствима. Учешће муслимана у геноциду над Српским народом на територији БиХ, за вријеме нацистичке Независне државе Хрватске, још није довољно истражено. Нарочито до јесени 1943. године, када су се почели масовније прикључивати партизанским јединицама. Надајмо се да ће тај посао професионално и научно одрадити Удружење Истиричара Републике Српске “Милорад Екмечић” на челу са Проф. Др. Драгом Мастиловићем. Потребно је детаљно стручно обратити масовна стратишта Српског цивилног становништва као што су Гаравице код Бихаћа (око 14.000 жртава), Мехино Стање код Велике Кладуше (4100 жртава), Шушњар код Санског Моста (више од 5.500 убијених Срба), Козара и Подкозарје, Стари Брод на Дрини (преко 6000 жртава), Јасеновац, Градишка, и др.