Шта нам кажу подаци о динамици смртности по старосној доби подељеној на по 20 година старости

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Евростат је усавршио аналитичко праћење вишка смртности по месецима, недељног броја умрлих па се човек може изненадити када види на колико различитих начина се може пратити овај тако значајан феномен, па се стиче утисак као да се до сада и није умирало.

Случајно уђох у недељне статистике умрлих на троцифреном регионалном нивоу и изненадих се (аналитички увек пријатно, када има и наших упоредивих података, па нека су и о загађењу ваздуха, само да нас има, да нисмо кужни као деведесетих година прошлог века, да наши подаци недостају) да постоје за Србију на нивоу области (некада округа). Претпоставио сам да постоје у последњих пар година и запрепастих се да их има од 2000! Свака част за домаћу статистику, ако у будућности нећемо имати више рођене деце, а оно можемо да се бавимо покојнима у недоглед.

Немогуће је повући све недељне податке одједном, што због ограничења Евростата то и због ограничења програма Ексел, али кога интересују овакви детаљи може да их повуче из више пута са Евростата и претварањем колона у редове у Екселу. Немам за то времена а и ово је узалуд потрошено јер ће изаћи и подаци за целу годину када ће се открити раст смртности у децембру, а овде се бавим подацима за 48 недеља када је умрло само за 2% више лица.

Од 25 области у Србији у 15 је повећан број умрлих а у 10 је смањен, највише у Зајечарској (-16,1%) и у Борској области где је умрло 15,1% лица мање него у истом периоду 2019. Број је смањен и у Топличкој, Расинској, Шумадијској области и у још пет неспоменутих и из њихових имена јасно је да би број умрлих у 2020, да није било короне, био смањен, јер у Србији све мање има и душа за испуштање. Највећи раст броја умрлих имао је Београд (+8,5%) испред Рашке области (+7,9%) и још Пчињска и Златиборска су имале већи пораст броја умрлих од 5%.

Шта нам кажу подаци о динамици смртности по старосној доби подељеној на по 20 година старости?

• Број умрлих до 20 година старости смањен је за 8,2% у томе мушких за 7,8% и женских за 8,8%. У овом узрасту је смртност већа насилним путем, самоубиством или саобраћајном незгодом него природним путем, па је закључавање у куће и станове утицало да се нешто од споменутих (и неспоменутих) узрока смањи.
• Број умрлих узраста од 20 до 39 година повећан је за ДВА лица! Раст је за 0,2%, у томе је код мушкараца повећање за 4,4% док је код жена смањење за 9,3%. Шта може да буде разлог овој полној дивергенцији не знам.
• Број умрлих од 40 до 59 година старости повећан је за 4,7% у томе мушкараца за 5,3% а жена за 3,5%.
• Број умрлих од 60 до 79 година повећан је за 3,8%, у томе мушкараца за 4,6% а жена за 2,6%.
• Број умрлих старијих од 80 година СМАЊЕН је за 0,4%, мушкараца је повећан за 0,8% а жена смањен за 1,1%. Стога је удео умрлих старих 80 и више година смањен са 43,1% у 48 недеља 2019. на 42,2% у истом периоду 2020. Да ли је ово преседан у Европи сазнаће се када се база допуни за целу годину за Србију и за друге земље које нису доставиле.

Табела: Мирослав Здравковић (Кликните за увећану верзију)

Пошто се ђаво налази у детаљима повукао сам и ове петогодишње старосне групе, а како би се из ових двадесетогодишњих открило што се стављањем у просек сакрије.

Без жеље да додатно раздвајам по полу, јер смо ми у Србији, Богу хвала, сви полно равноправни, и ове податке по областима Србије сам игнорисао како бих сазнао само ову петогодишњу динамику.

• Број умрлих до 25 година старости смањен је у свим узрастима осим од 10 до 14 година где је повећан са 35 на 39.
• Од 25 до 29 година повећан је број умрлих за 7,7% или за 15 лица, са 196 на 211.
• Број умрлих од 30 до 34 година смањен је за 4,4% или за 13 лица, са 297 на 284.
• Број умрлих од 35 до 60 година повећан је у свим старосним групама, а бројем за 4 лица од 35 до 39 година, за 43 лица од 40 до 44 година, за 68 лица од 45 до 49 година, за чак 247 лица од 50 до 54 година и за 60 лица од 55 до 59 година старости.
• Број умрлих од 60 до 64 година смањен је за 2,8% или за 202.
• Број умрлих од 65 до 69 година повећан је за 7,3% или за 788 лица.
• Број умрлих од 70 до 74 година повећан је за 12,2% или за 1.340 лица.
• Број умрлих од 75 до 79 година смањен је за 2,4% или за 320 лица.
• Смањен је и број умрлих од 80 до 84 година за 2,8% или за 505 лица.
• Повећан је број умрлих од 85 до 89 година за 1%, или за 147 лица, као и старијих од 90 година за 3% или за 216 лица.

Децембарски нагли скок броја умрлих је сигурно утицао да се погоршају индекси код свих узраста изнад 40 или 45 година, а за колико, сазнаћемо.

Categories: Не само о економији

Tags: Мирослав Здравковић, демографија, пандемија, смртност