Изнова глумим да сам ти велика, јака. / Кад ме протресе, велим – вечерња језа. / И замилује ме благи шапат
Извор: ФБ Кристине Павловић Рајић
Прођем станом за ситним пословима
и прене ме мисао навикнута:
Да позовем мајку…
Зачињавам ручак, мирише
готово јело. Постављам тањире,
с твојим се рукама преплићем…
Заваравам дан књигама.
Зими се брзо смркне.
Најтеже Господ скрати дане.
Изнова глумим да сам ти велика, јака.
Кад ме протресе, велим – вечерња језа.
И замилује ме благи шапат.
Прођем станом за ситним пословима
и прене ме мисао навикнута:
Мајку нисам звала.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Кристине Павловић Рајић)
Categories: Преносимо
Оставите коментар