Борба за веру: Политика, злочестост екуменистичко-новотарског „Стања ствари“ и раздор међу браћом

„Стање ствари“ не само да није изашао у сусрет нашем јавном захтеву да уклоне „Борба за веру“ са њихове економско-пропагандне ранг – листе, већ су потонули дубље у својој злочестости

Недавно смо од сајта „Стање ствари“ јавно захтевали да уклони сајт „Борба за веру“ са своје економско-пропагандне ранг – листе (овде:). Реаговали смо, не само због њиховог нечасног поступка којим друге унижавају, а себе узвисију у циљу стицања материјалне користи, већ и што не можемо допустити да се име „Борбе за веру“ злоупотребљава, нарочито не на медију новотарске орјентације. Међутим, овај проблем је на површину избацио нешто много дубље – погубност бављења политиком по истину, љубав и братску слогу међу православнима, од које смо све време чували и сачували „Борбу за веру“. Али, нисмо могли сачувати и браћу која желе да се баве политиком.

„Стање ствари“ не само да није изашао у сурет нашем захтеву, већ су потонули дубље у својој злочестости. Главни уредник овог сајта, уместо да испуни наш оправдани захтев, осуо је салву увреда на наш рачун. Учинио је то тако што је објавио наш захтев, а онда кроз коментаре, потписујући се различитим псеудонимима, помогнут са пар својих дежурних пљувача, извређао нас. Најбесловеснијом показала се једна попадија. Ми о овој попадији, иначе, знамо пуно (као и о много чему другом). Али, за сада је довољно да кажемо да живи џабалебарошки и свој дембелијски живот троши пискарајући по Интернету. Своју болесну амбицију да буде васељенски учитељ, задовољавала је добивши место једног од уредника некада врло активног квази-православног, а, у суштини, секташког форума. То је, укратко, и таква екипа „стањествараца“.

Но, ту се сада појављује главни разлог због кога и пишемо ово саопштење. Став који је, кроз коментаре, према нама изразило уредништво „Стања ствари“, је одраз њиховог генералног става који имају према читавом покрету бораца за веру. Коментаре котролише уредник, и чињеница да их је допустио и пустио говори не само о његовој часности, већ и о његовој правоверности. И он као он није толики проблем, већ то што са тим сајтом активно сарађују и неки сарадници „Борбе за веру“, којима тамошње блаћење „Борбе за веру“ није нимало засметало. Али, засметало је им је то што смо сајт „Стање ствари“ назвали „папазјаничарским“. Ти наши сарадници су нам написали да су „збуњени“ нашим ставом према сајту „Стање ствари“.

Е па, драга браћо, хајде да се разјаснимо.

И ми не само да смо збуњени, већ и зачуђени и саблажњени чињеницом да не само да нисте рекли ни једну реч у одбрану „Борбе за веру“, него вам не смета ни екуменистичко-новотарска позиција сајта „Стање ствари“, па чак ни то што на њему пишете, рецимо, „раме уз раме“ са хохштаплером у мантији Ненадом Илићем.

Хохштаплер Ненад Илић, главни за „Православље“ на „Стању ствари“

Новотарски „свештеник“ Ненад Илић, главно „православно“ перо на „Стању ствари“, прославио се сином оптужним за злоупотребу малолетница у сексуалне сврхе


А „Борба за веру“ о њему је писала:

Син битанге у мантији Ненада Илића оптужен за злоупотрену малолетница у сексуалне сврхе

 Случај Ненада Илића и његовог порода по други пут (+21)

Новотарац Ненад Илић и његова породица – разуларени Содом или ивер не пада далеко од кладе (видео) 


Не смета вам, на пример, ни то што је један од сувласника сајта „Стање ствари“ паписта Зоран Ђуровић (сајт је, заправо, компанија – деоничарско друштво, па свако може купити акције и бити сувласник сајта, или је бар такво њихово објашњење). А кад је неко сувласник нечега, онда је јасно да има и сувласничка права у одлучивању, односно уређивачкој политици.  Па је онда разумљив новотарски курс овог сајта.

Али, као што ћемо ниже показати, од бављења политиком најпре страда истина, а потом и слога, братство… Знајући то, упркос јаким и вишекодишњим притисцима, као што рекосмо, никада нисмо допустили уплив политике на „Борбу за веру“.

Зашто смо „Стање ствари“ назвали „папазјаничарским“ сајтом?

Пре свега, јер нема јасну концепцију. Буквално – све је дозвољено, само да је посећености, то јест зараде. Други разлог, пресудан, је небулозан покушај спајања политике и Православља. А што се тиче Православља, такође је све дозвољено, осим (хах!!!), осим писања против новотарија и званичне цркворушилачке политике Београдске патријаршије. У тексту на „Википедији“, написаном – јасно је – од стране власника сајта, стоји да је то својеврстан  политичко-православни српски портал. Ово да је политички јесте тачно, а да ли је и православни? – доказаћемо да није.

„Православни“ сајт без иједне рубрике о Православљу

Политика и Православље

Политика и Православље, у каквој су вези? О тој теми би се могло нашироко писати. Али, истина је у једноставности, па ћемо је презентовати на једноставан начин, на јеванђељском – примеру (а како би православци другачије?).

Пошто је васкрсао свог ученика Лазара, који је три дана лежао мртав у гробу, многи Јевреји поверовали су у Исуса. „А неки од њих отидоше к фарисејима и рекоше им шта учини Исус. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа; И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне… Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију“ (Јн. 11, 45 – 53).

Дела Исусова су несумњиво сведочила да је Он Бог и Син Божији, па је следовање Њему, следствено, Православље. А политика? За њу – оличену у јеврејској скупштини  – Синедриону, – Исус је био опасност и непријатељ кога треба убити.

Политика и политичари – убице Сина Божијег

Непремостиву супротност политике и истине (или Истине), видимо и у Пилатовом преторијуму. Пилат је знао да су фарисеји  из зависти предали Исуса (Мт. 27, 18), али и он је политичар – нуди да као поклон Јеврејима за Пасху пусти Исуса, „пошто беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће” (ср. Мт. 27. 15), како би задобио наклоност свагда бунтовног јеврејског народа: „Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу” (ср. Јн. 19, 4). Међутим, са супротне стране – међу провосвештеницима и старешинама јеврејским он нема, условно речено, православце, већ, такође, политичаре. А њихов политички интерес је налагао да Исус буде убијен. И ту је већ постављена

„платформа за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним… питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања…  традиције али и без затварања врата природном развоју друштва”,

што би рекло „Стање ствари“ у самом уводу програма свог рада. Или, укратко речено, платформа за убијање истине.

На таквој платформи вођен је политички дијалог Пилата и Синедриона. Дијалог је био „плодан“. ИСТИНА, односно Син Божији, мора да умре!

Подсетимо се како је ова политичка дискусија текла:

„А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?  Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби. Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата. А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.  А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.  Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше” (ср. Јн. 19, 6-16.)

Дакле: политика је распела Сина Божијег! Распела је Православље. Ово би требало да знају наши сарадници и браћа, који покушавају да удену политику у Православље, односно Православље у политику. Бављење политиком убија истину, разара љубав и јединство, руши слогу, дроби и раздваја оно што је Бог саставио. Јер, не може се храмати на обе ноге, на ногу политике и ногу Православља.

Да ли је сајт „Стање ствари“ и православан или само политички?

Сајт „Стање ствари“ сврстао је „Борбу за веру“ у себи сличне сајтове, престављајући себе да је православан. Па да погледамо неке чињенице:

У периоду од 1.12. до 10.12. 2020. године, овај сајт објавио је укупно 175 прилога. Од тога оних са православном тематиком 9. И словима девет! Ево тих девет:

>>Руски митрополит Тихон (Шевкунов) се вакцинисао, али и даље носи маску

By Стање ствари on 2. децембра 2020. • ( 2 )

Претходно је руску вакцину против короне примио и митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) „Тренутно је пик, број заражених и умрлих расте. Вакцинисао сам се, већ имам антитијела на COVID-19, али без обзира на то ваља давати примјер. И даље носим маску“, изјавио је Митрополит РИА Новостима.<<

Ову вест морамо кратко прокоментарисати. Овако како ју је „Стање ствари“ пренело, без објашњење ко је Тихон Шевкунов, сугерише се да се, ето, вакцинисао од короне један руски митрополит, да и даље носи маску, да се вакцинисао и митрополит Иларион, треба следити пример… Типична коронашка пропаганда. Јер, Шевкунов је, руски екумениста, новотарац и коронаверац (који је, између осталог, венчао „православног будисту“, брат познатог руског режисера Никиту Михалкова), а о Илариону Алфејеву, који је други по рангу јеретик, новотарац и коронаверац такође ни помена. За сајт „Стање ствари“ то није ни битно.

Остали текстови:

–  Апел јерменске цркве у Бугарској: Немојте сушити веш испред храма

By Стање ствари on 2. децембра 2020. • ( 0 )

–  Радио Тамо далеко: Беседа Патријарха Иринеја на Ваведење 2019.

By Стање ствари on 4. децембра 2020. • ( 0 )

–  Спутњик: Српски светитељи и владари поново у манастиру у Македонији

By Стање ствари on 7. децембра 2020. • ( 0 )

–  Протојереј–ставрофор Слободан Јокић: Амфилохије – човјек славе Божије

By Стање ствари on 8. децембра 2020. • ( 0 )

–  Милош Лазић: Цркве и манастири на КиМ – истине и лажи

By Стање ствари on 8. децембра 2020. • ( 0 )

–  Политика: Без промена у управљању СПЦ, митрополит Хризостом добро

By Стање ствари on 9. децембра 2020. • ( 0 )

–  Ухапшен осумњичени за убиство монаха Стефана

By Стање ствари on 10. децембра 2020. • ( 0 )

–  Јеромонах Роман (Матјушин): Маловерје

„СТАЊЕ СТВАРИ“:

АМФИЛОХИЈЕ ЈЕ „ПРЕДВОДИТЕЉ ВОДОВА НЕБЕСКЕ ВОЈСКЕ“!!!

Сајт „Стање ствари“ је, у новембру, писао активно о митрополиту Амфилохију после његовог упокојења. Па да видимо шта су писали, јер и по томе се види колико су правоверни:

Протојереј–ставрофор Слободан Јокић:

Амфилохије – човјек славе Божије

By Стање ствари on 8. децембра 2020. • ( 0 )

Слободан, самовласан, непоновљив, био је блажене успомене Амфилохије Радовић, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештенога трона Пећкога.

Амфилохије, предводитељ водова небеске војске.

Личност Митрополита Амфилохија је заиста превазилажење, самопревазилажење овог свијета. И

заиста је мали свијет, универзум и сва васиона да би смјестили његову грандиозну личност.

Он је био Архиепископ и Митрополит, човјек, пастир, исповједник, богослов, бесједник, неимар, писац, књижевник, државник, еклисиолог, тријадолог, мисионар, аскета, етичар, антрополог, тумач Светог писма, катихета, есејиста и преводилац високог умијећа.

Учио нас је да литургијски живот заузима средишње мјесто у свеукупном црквеном животу (и увео новотарске службе у целој митрополији – нап. „Борба за веру“), и чини темељ, суштину и сами смисао црквене заједнице.

Да као свештеници треба да уједињујемо људе, да стварамо црквене заједнице, да будемо оци и пријатељи људима а не „стручњаци” за обреде или гуруи (овај „стањестварски“ поп циља на наше правовернце духовнике, драги читаоци – нап. „Борба за веру“).

Учио нас је да се не бојимо смрти, јер је смрт побијеђена.

Са његовог одра исијавао је лик на којем нема смрти

већ осмијеха, истине и радости Васкрсења. Митрополитов уснули лик је био знак и свједочанство Васкрсења Христовог, Васкрслога Јагњета у којем је спас.

Милош Ковић:

Митрополит Амфилохије, човјек предања

(јесте, Ковићу, али папистичког – нап. „Борба за веру“)

By Стање ствари on 12. новембра 2020. • ( 4 )

Живот и жртва за ближње у име вечних вредности и Царства Небеског, обнова отачке вере и светосавско-лазаревског предања – то су завештања митрополита Амфилохија

(па што их је оставио и коме ли та „кумранска завештања“, Ковићу, кад је веру и предања Амфилохије лично „обновио“. Обновљенски (папистички) покрет је међу најјачим управо у митрополији – нап. „Борба за веру“)

Појава Николаја Велимировића и Јустина Поповића донела је обнову религијске мисли и, коначно, самосвестан дијалог са Западом

(о, црни Ковићу, ти од Светих Николаја и Јустина направи екуменисте. А још је црње што неки сарадници „Борбе за веру“ читају ова Ковићева трућкања и из политичких разлога не реагују – нап. „Борба за веру“)

То је био историјски миље из кога је потицао и у коме се појавио митрополит Амфилохије. Његови прави претходници и узори, по ширини образовања, спремности на сучељавање са моћницима овога света и по рвању са истим историософским темама, били су митрополит Петар II Петровић Његош, владика Николај Велимировић и отац Јустин Поповић.

Зоран

  1. новембра 2020. • 21:49

Ković se nešto mnogo razigrao oko mitropolita. Piše neke hvalospeve a od konkretne borbe za Kosmet kao što se i očekivalo od pokreta, nema ništa. Uklapa se u trenutnu euforiju umesto da pokojnika ostave na miru. Pobogu ljudi sahrana je završena. Nađite aktuelnu temu.

Слободан Самарџић: Митрополит Амфилохије или О људској узвишености

By Стање ствари on 4. новембра 2020. • ( 2 )

Када је одлазио са овог света могао је слободно рећи: од мене вам је довољно; од сада идите сами, имате са чиме

Наш митрополит је за свога вијека опослио мисију због које се имао „рашта родити“. Исто као што су пре њега то учинили Свети Петар Цетињски и Петар Други Његош.

И сада стоји у небеском реду са њима, онако људски и светачки узвишен.

Мило Ломпар:

Како је митрополит Амфилохије све увреде према себи учинио небитним

By Стање ствари on 3. новембра 2020. • ( 0 )

Митрополит Амфилохије био је

истакнута личност православне традиције

(господине Ломпар, лоше сте информисани. Информишите се овде:

– нап. „Борба за веру“)

у историји српске културе чији су претходници били Свети Сава, архиепископ Данило други, патријарх Арсеније трећи Чарнојевић, владика Николај Велимировић и свети Јустин Поповић, сматра професор Филолошког факултета у Београду др Мило Ломпар.

„Митрополит Амфилохије је ту почео да корача једном стазом којом су ишли и ранији његови претходници као истакнути православни људи у нашој традицији, и Свети Сава, и Данило други и Арсеније трећи Чарнојевић

(да, био је „почео да корача“ једном стазом…, али је потом завршио у Риму – у љубљењу скута српским крвницима, римским папама и разговору са њима о канонизацији надбискупа геноцида Алојзија Степинца – нап. „Борба за веру“)

Батрић Бабовић:

Пастир који мирише на стадо

By Стање ствари on 2. новембра 2020. • ( 0 )

Вјечна слава новом пророку Мојсеју неугасле ловћенске мисли

Сузе и колоне народа све говоре. Опет извире онај морачки поток и из њега бистри лик онога кога ће вријеме пројавити у оно што се на глас још не изговара. Разбистрила се Црна Гора али се над Ловћеном још није проведрило… Призренски тропар и цетињски олтар миришу на трећег међу једнакима. На Лучиндан 2020. године кад се васељена бори са кугом свих времена. Звијезда митрополита Амфилохија засијала је у Небеском Царству.

Вјечна слава новом пророку Мојсеју неугасле ловћенске мисли.

Живојин Ракочевић: Ђедове топле руке

By Стање ствари on 2. новембра 2020. • ( 0 )

„Руке су му топле! Враћала сам се ноћас поново да узмем благослов”, каже Слободанка Грдинић, новинарка Радија Светигора. Огромне шаке морачког косача, у потпуном нескладу са старцем у сандуку, држе крст и изгледају као да су надживеле смрт. То чворновато клупко писало је о Светом Григорију Палами, генијалном тражитељу светлости, једном од највећих мистика православља.

Руке Амфилохија Радовића изгледају као лозови чокот.

„Први ће га дочекати косовско-метохијски мученици чије је кости сабирао и опојао”, поручила је професорка Софија Милорадовић.

Зоран Чворовић: Одлазак митрополита Амфилохија и неравнотежа моћи у СПЦ

By Стање ствари on 30. октобра 2020. • ( 6 )

Он је навео да

митрополит Амфилохије спада у ред најзначајнијих архијереја Српске цркве у њеној вишевековној историји

– (по чему, господине Чворовићу? – нап. „Борба за веру“)

и да је „током своје вишедеценијске архијерејски службе, може се слободно рећи,

поново крстио обезбожену Црну Гору“

(а онда је тако  крштену одвео у јерес, новотарије и идолатрију, односно себипоклонство – нап. „Борба за веру“)

Чворовић је навео да је Амфилохије „дошао у епархију опустошену комунистичким терором, а данас је после 28 година службе оставља својим наследницима препуну нових храмова, обновљених манастира и уопште црквеног живота“

(препуну нових храмова и манастира у којима се служи новотарски и рассветосављеног црквеног живота – нап. „Борба за веру“)

Тако су писали „Стањестварци“ о „светом“ Амфилохију… Као, уосталом, и сви остали српски новотарци.

Али, то неким нашим сарадницима, сарадницима и „Стања ствари“ на жалост, није засметало!

Спорна економско-пропагандна листа „Стања ствари“

Ово је спорна листа. Да ли треба истицати колико је таква работа нечасна – понижавати друге, а узвишавати себе? И то зарад материјалне користи! И шта је још нечасно? Нечасно је рангирати „Борбу за веру“ са сајтовима од којих ни један није православан!!! Осим „Борбе за веру“ сви ови сајтови су информативно-политички, а неки и информативно-политички са екуменистичко-новотарском орјентацијом, какви су „Стање ствари“ и „Видовдан“.

ЕПП ранг – листа „Стања ствари“

„Борба за веру“ је једини активни православни сајт српског говорног подручја. Наш циљ је истина, а не рејтинг. Синодрион је имао врло јак рејтинг – хиљаде је на Голготи у глас са фарисејима викало „распни Га, распни!“, а „рејтинг“ Истине био је четири – само четири особе под крстом. Ми ћемо остати у истини, макар нам рејтинг био и четири. Јер, моћнији су и Богу дражи и четири који стоје у истини, него милијарде које стоје у лажи.

Иначе, када би нама циљ био рејтинг, ради зараде, као што је то сајту „Стање ствари“, ми бисмо га могли устостручити у пар дана. Додамо мало, и мало више жутила, као „Стање ствари“, убацимо модул за коментаре, то јест виртуелну кафану и добићемо стотину пута већу читаност.

А онда уведемо опцију за рекламе и зарадимо паре. И тако решимо проблем понижавања апелима за донације. Али, али, али… Колико бисмо онда трајали? Да ли би то Бог благословио и чувао и надаље „Борбу за веру“? Наравно да не би. И „Борба за веру“ би брзо пропала, као што су пропали сви они који не стоје у истини, већ у среброљубљу, односно лажи.

Рејтинг „Стању ствари“ не прави, дакле, квалитет прилога, већ број прилога и коментари. Што је више прилога, из различитих области, шири је и круг, па самим ти и  број читалаца. Ствар је проста: читалац најпре уђе да нешто прочита. Пуно њих понешто и напишу. Коментатори онда улазе по више пута да прочитају шта су други написали, па онда сви читаоци тог текста уђу једном или више пута да испрате коментаре, и… ето рејтинга!!! А у политици се увек има шта коментарисати. Поготово што су Срби експерти за политику. А у Православљу? Потребују ли православни текстови коментаре? Модул за коментаре је, у суштини, као што рекосмо, виртуелна кафана. А кафани је рејтинг увек висок.

На крају желимо да истакнемо, да се нас сајт „Стање ствари“ не би никако тицао, нити нас се тиче, да нису, понављамо, злоупотребили име „Борбе за веру“ и да није било неопходно показати неким борцима за веру да је бављење политиком погубно.

Свако има слободу да уређује и води своју кућу (медиј) по своме. Такође, свако има слободу да одлучи са ким ће сарађивати и који медиј сматра погодним местом за објаву својих прилога, а на читаоцима је да направе одабир. А коначни суд о свему даће Бог.

Уредништво Борбе за веру

(Борба за веру, 13. 12. 2020)


Примедба Стања ствари: Текст је пренет без икаквих интервенција или исправки и у опреми „Борбе за веру“. Наша је само допуна наслова („злочестост екуменистичко-новотарског…“) и уводни део (где смо, додуше, исправили словну омашку сурет у суСрет).


Прочитајте још

Борба за веру: Захтев папазјанијачком сајту „Стање ствари“

 



Categories: Преносимо

Tags: ,

15 replies

  1. Ок, ово је забрињавајуће, благо речено. Нама очигледно не треба спољни непријатељ.

    31
  2. Za ove ljude se treba moliti. Čudi me da nisu pomenuli da Stanje Stvari redovno objavljuje tekstove Vladimira Dimitrijevića…
    Inače ja sam preveo jedan tekst pravoslavnog tradicionaliste iz Amerike i SS je objavilo bez pitanja. https://stanjestvari.com/2019/08/21/neiskren-dijalog-sa-crkvom/
    Radi se o ovom tekstu

    20
    1
  3. Раније сам се питао:
    „Покушавам да одговорим себи зашто се ова и оваква ограда („моментално уклонити“) појавила сада ако се већ дуже време на крају сваког месеца на овом сајту објави чланак са обавештењем о количини прикупљених средстава и прегледом читаности „сличних сајтова“. Тако се међу њима, већ дуже време, као „сличан сајт“ помиње и Борба за веру. Сам термин „слични сајтови“ потиче са интернет сервиса Алекса. Не могу да се сетим да је, осим наведеног, у чланку или коментару Борба за веру икад поменута осим као извор и па ми узрок ове и овакве ограде остају нејасне.“
    (https://stanjestvari.com/2020/12/04/borba-za-veru-zahtev-papazjanijackom-sajtu-stanje-stvari/#comment-165663)

    Сад се питам и да ли је ово манир уредништва Борба за веру који се понавља или тек први случај обраћања уредништву и читалаштву „сличног сајта“? Ако се крене одатле могло би се даље размишљати о томе шта су узроци а шта поводи овог, сада већ жалосног, напада.

    А ако је све у циљу и вези са читаношћу?
    Онда је најбоље заборавити све што сам рекао и што ћу рећи.
    И наставити даље, за исте „паре“.

    Па, зна ли се шта?

    Злочестом, екуменистичко-новотарском и … шта оно још беше? … а да …
    „погубном по истину, љубав и братску слогу међу православнима“, речју –
    уредништву Стања ствари – препоручио бих да у будуће постави снимак тог дела екрана са Алекса странице па ће тако ваљда и уредништво БзаВ ваљда схватити порекло термина „simmilar sites“ и свој захтев упутити Алекси.

    Поновићу и следеће:
    „Не бих волео да видим да „слични сајтови“ престану да преносе међу собом одабране чланке.
    Такође не бих волео да ово проузрокује пад читаности овом ни било ком другом стварно ‘сличном сајту’ …“. Не бих им пожелео ни да оваквим непотписаним писањем постигну ни раст.

    У духу тог става овде би се, осим ових и оваквих, са БзаВ могло пренети и неколико другачијих чланака (рецимо В. Димитријевића и С. Каргановића). По могућству не као један чланак – то се може протумачити као јеловник за „виртуелну кафану“.

    То би било, ценим, и у духу Мисије Стања ствари: „да пружи платформу за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним српским питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања српске традиције али и без затварања врата природном развоју друштва.“

    (Да видим да ли сам испоштовао белешку за састанка уредништва:

    ИСТИНУ не помињати,
    цитирати Мисију,
    бесловесност (у виду три тачке) и псеудониме уметнути по жељи,
    обавезно потписати псеудонимом, и
    наставити даље, за исте „паре“.

    Ето, шаљите лову.)

    Злочести поздрав,
    Дежурни пљувач

  4. @ Дежурни пљувач

    Хвала на духовитом коментару и пре свега на праћењу Смерница Пљувања са Редакцијског састанка и са благословом Уредништва 🙂

    Шалу на страну, на ово да одговорим:

    Поновићу и следеће:
    „Не бих волео да видим да „слични сајтови“ престану да преносе међу собом одабране чланке.
    Такође не бих волео да ово проузрокује пад читаности овом ни било ком другом стварно ‘сличном сајту’ …“. Не бих им пожелео ни да оваквим непотписаним писањем постигну ни раст.

    Очито да особе (особа?) са Борбе за веру не желе ништа да имају са нама. Није овде само реч о томе да би била нека врста мазохизма преносити њихове текстове (са уредно потписаним извором и „живим линком“), већ да једноставно треба оставити људе да се сами „играју православља“.

    Главни уредник (непотписани)

    16
  5. “Борба за веру“ наводи као крајње негативну чињеницу овај извод из “Мисије Стања Ствари“:
    платформа за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним… питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања… традиције али и без затварања врата природном развоју друштва што би рекло „Стање ствари“ у самом уводу програма свог рада. Или, укратко речено, платформа за убијање истине. ”.
    За убијање истине??? Земљо – отвори се!
    Већ сама ова њихова оцена чини да се тиме они легитимишу као тотални мрачњаци.
    “Стање Ствари“ је јасно истакло да није аутор ранг-листе посећености интенет сајтова, али ни то није довољно… Предлажем Редакцији да у навођењу листе са система “Alexa” уместо досадашње уводне реченице:
    “Ево и упоредне листе релевантних/сличних сајтова:“ наведе:
    “Ево и упоредне листе неких српских сајтова:“.
    Тиме би се удовољило захтеву “Борбе за веру“ и уједно исправила грешка – јер тај сајт јасно показује да заиста није сличан, а о њиховој релевантности да и не говоримо. После свега што су јавно написали у својим нападима, било би смешно сматрати их сличним.
    Што се тиче њиховог пребацивања неким “њиховим“ ауторима који сарађују и са “Стањем Ствари“, било би заиста на свом месту да се ти аутори одлуче и одустану од “седења на две столице“, а “Борбу за веру“ препустити да тавори у свом обскурантизму.

    18
  6. @ Иоанн Дубињин

    Предлажем Редакцији да у навођењу листе са система “Alexa” уместо досадашње уводне реченице:
    “Ево и упоредне листе релевантних/сличних сајтова:“ наведе:
    “Ево и упоредне листе неких српских сајтова:“.

    Одличан предлог, хвала пуно!

    ПС. А свакако ћемо их склонити са листе. Грешка је, у праву сте @Иоанн Дубињин: нити су релевантни нити су слични (јесу Similar Sites по систему Alexa, али они признају само суд свог Уредништва, на тамо неке Алексе 🙂 ) И као што бисмо их одмах и склонили да су уљудно послали ПРИВАТНУ ПОРУКУ а не објавили ЈАВНИ ЗАХТЕВ (плус папазјанија, кљукана династија и остале приче о „сумњивим православним лицима“…)

    16
  7. Kojу енергију је уредник сајта Борба за веру уложио и потрошио у трактат о томе какви би сајтови требали да постоје, да ли су потребни коментари или не и сл, када је могао једним најобичнијим куртоазним мејлом да замосли СС да их склони са њима спорне листе…

    18
  8. @ Стање ствари,
    н.р. главном уреднику, о којем „знамо пуно (као и о много чему другом)“

    Молим, и други пут, уз извињење.
    Толико сам се зачитао (и заинтачио) да нисам ни приметио да је и С*ање ствари известило о овом догађају. Шаљивом делу мог коментара пре је место тамо. (Слободно га пребаците тамо и, по устаљеној пракси, потпишите псеудонимом.)

    Да сам раније имао увида у линкове који се у вести С*ање ствари наводе, у мојим претходним коментарима извесно ни дебе не би помињао. После писања нема кајања али ми сад друго не преостаје.

    Шалу на страну, о уредном потписивању и „живим линковима“ није да нисам размислио али Ви ми сад развејасте и ту недоумицу.

    У нападу самосталности,
    Дежурни пљувач

  9. Мени ово није никакво изненађење.

    Убедити себе да си изнад других и гледати их са висине, мора на крају да донесе овакве плодове. Свим расколничким групама (и оним, нажалост, које су на том путу) није довољно оно „Православна“ у називу наше Цркве. Млако је то њима, тражи се нешто жешће, па се додају придеви „истински“, „пише се под лемом да је истина само једна“, мораш да си „катакомбник“ мада живиш у Чачку, Београду, Лазаревцу и нико те не дира…

    И што је човек идеолошки/теолошки/политички/итд. ближи, то је подозрење веће. На пример, мораш увек да доказујеш да си антиекумениста и никад није довољно, увек си под будним инквизиторским оком. Не можеш у нормалном разговору да кажеш нпр. да је и покојни владика Артемије имао грешке, или да верујеш да владика Амфилохије није умро као јеретик него као православни хришћанин. Ти си већ паписта.

    Највећи презир је према парохијском свештенику, највећа мржња према помесном епископу а највећи непријатељи су они који нису 100% него 99,9% на „линији“. Дакле, ко може да буде већи противник „Борби за веру“ него „Стање ствари“?!

    8
    8
  10. И мора увек да буде или-или. Што се тиче реченице из заглавља Борбе за веру (наградно питање: знате ли ко је аутор?)

    „Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“ (Уредништво „Борбе за веру“)

    Ето, ја мислим да постоји завера и да је Борба за веру део завере 🙂

    11
    1
  11. А јесам ли им ја та попадија?

    Мора да мисле на мене кад говоре о коментаторима, тј. „дежурним пљувачима“ са Стања ствари, који су по њима сви мање-више бесловесни, а од којих сам „најбесловеснија“ ја, тј. „једна попадија“ (узгред, бесловесне су животиње, а не људи, ово је низ ужасних увреда самом људском достојанству), јер сам их само ја помињала именом којим су их крстили клирици – „Борба за (ве)черу“ – и само ја сам поменула и форум Газиместан на коме су добили тај нечасни али, сад видимо, сасвим пригодан назив.

    Не знам на коју несрећну попадију мисле, али видим да су се опасно наоштрили, са прикривеним претњама – они као „пуно знају“ о њој, „као и много чему другом“ (?!), али неће сада, још није тренутак да је офирају до коске и до краја закуцају на стуб срама, довољно је за сад да је укаљају и оклевећу као џабалебароша и дембелију, неку умишљену глупачу која „пискара по интернету“, са „болесном амбицијом“ да постане „васељенски учитељ“. А уз све то је и секташ, јер је уређивала неки „квази-православни“, одн. „секташки форум“.

    Па бих само да замолим лудака који је све ово натрабуњао, и који умишља да може да зна ко је ко од људи који пишу коментаре на Стању ствари да оставе ту жену на миру. Ја нисам попадија и никад нисам уређивала ни један форум – православни или било који други.

    Када се овај безимени сумашедши упристоји и потпише испод својих отровних опадачина, онда може да тражи од других поштовање које је умислио да му припада.

    15
  12. Жао ми је што уредништво сајта „Борба за веру“ нема више осећаја за реалност те себи дозвољавају овакве „падове“. Има код њих добрих текстова, али џаба им то кад овакви „падови“ само изазивају још више подозрења код читалаца, јер им је у неким стварима потпуно суманута „политика“ сајта.

    Други су већ довољно рекли о њиховим падовима, па не бих да се понављам, а ја бих да истакнем и њихово срамотно хвалисање да је црногорски (проусташки) медиј „AntenaM“ пренео њихов текст о митрополиту Амфилохију.

    Све се ја слажем о оном што су рекли за митрополита Амфилохија, али да се хвале тиме што је то пренела србомрзачка „AntenaM“ је жалосна кратковидост и суманутост њиховог „безгрешног“ уредништва. Да су мало више у додиру са реалношћу и политиком схватили би да је „AntenaM“ у рангу „Tjednika ustaške mladeži“, али тако је то кад неко умисли да је непогрешив те игнорише аргументе и здрав разум.

    19
  13. Левичарска аргументација, често употребљавана и од левичарске полиције, by Иоанн Дубињин:

    (…) Мрачњаци.

    Аргументација ”снага реда и мира”, by Борба за веру:

    ”О овој попадији, иначе, знамо пуно (као и о много чему другом)…”

    Дакле, нешто слично као ”полицији отпре познат”, да не кажем ”Озна све дозна”.

    Какви бре ”мрачњаци”, друже Дубињин, откада су прогресивне снаге, које ”све дознају”, исто што и ”мрачњаци”!?

  14. Случајно кликнем на овај линк на крају текста на Стању Ствари (Борба за веру, 13. 12. 2020) али кад одем на Борбу за веру видим ово

    Уредништво: Политика, „Стање ствари“ и раздор међу браћом
    Штампај Е-пошта
    четвртак, 10 децембар 2020

    Дакле, збунило ме како је на Стању Ствари датум објаве 13. децембар а на Борби 10. децембар, и доле пише

    Последњи пут ажурирано ( понедељак, 14 децембар 2020 )

    Мрзело да ме копам шта су Борбаши све мењали, али сигуран сам да је ово „антидатирање“ још један пример истине коју просијава Борба…

    Вероватно им сметало у концепцији оног што је требало да докажу да оставе објаву 13. децембра, и тако да не убацу у листу православних текстова Стања Ствари на пример прот. Андреја Ткачова, прилоге Ранка Гојковића, свештеника Милорада Мировића, прилоге епископа Јоаникаија и о митр. Хризостому…

  15. Ко је могао да претпостави да ће следећи текст објављен под “Моба” са називом “Помоћ за Стање ствари” – децембар 2020.” на “Стање ствари” 3.дец.2020. године да изазове овакав гневан напад са”Борба за веру”:

    Помоћ за „Стање ствари“ – децембар 2020.
    https://stanjestvari.com/2020/12/03/ss-%d0%b4%d0%b5%d1%86%d0%b5%d0%bc%d0%b1%d0%b0%d1%80-2020/

    Када се погледа шта се налази под “Моба” на “Стање ствари” може се уочити да је власник / уредник изабрао да својим читаоцима почетком сваког месеца објави неку врсту финансијског прегледа о пристиглој помоћи за претходни месец. Ово је послован, отворен и јасан начин, финансијски посматрано, да се својим читаоцима да повратна информација како је “Стање ствари” прошло у неком периоду. Читаоци воле да знају да ли њихова помоћ / прилог / учешће нешто значе и колико је учешће свих других читалаца за конкретан период. Овакав начин комуникације улива поверење свих који желе да учествују јер када је новац у питању право стање ствари је обично сакривено од очију јавности и често злоупотребљавано у много случајева.

    Овде, под “Моба”, је могуће видети извештаје о помоћи за претходне месеце уназад:
    Моба
    https://stanjestvari.com/category/%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/%d0%bc%d0%be%d0%b1%d0%b0/

    У спорном извештају (Помоћ са “Стање ствари” – децембар 2020.) по “Борба за веру” стоји следећи текст са упоредном листом “релевантних / сличних сајтова”:

    Помоћ за „Стање ствари“ – децембар 2020.

    Драги читаоци, драги саборци,
    Хвала свима који су несебично приложили текст, новац или нас поменули у молитвама – у новембру 2020. године успели смо да скупимо 65 одсто потребних средстава.
    Захваљујући и добијеној помоћи, напредовали смо и на светској листи (најбољи резултат до сада, 75.551) и остали међу 200 најпосећенијих сајтова у Србији по рангирању система „Alexa“ (тренутно заузимамо 175. место).
    Ево и упоредне листе релевантних/сличних сајтова:
    Србин.инфо – 166
    Стање ствари – 175
    Корени – 408
    ИН4С – 458
    НСПМ – 501
    Пешчаник – 565
    Покрет за одбрану КиМ – 1052
    Искра – 1214
    Факти – 1260
    Борба за веру – 1507
    Нови стандард – 2980
    Видовдан – 7337

    Ништа спорно, апсолутно ништа увредљиво на било који начин, нема у овом тексту и објављеној листи. Тог дана поменуте презентације по рангирању система “Alexa” у Србији приказане су према посећености. То је било све, бар тако је изгледало.

    Неко са “Борба за веру” ко редовно прати рад других презентација по мрежи (интернету) анализирајући и процењујући колико ко “зарађује” то јест “прави пара” зелени од љубоморе и зависти што многи други боље финансијски пролазе од “Борба за веру” презентације. Како је могуће да сви ти други, па и дотични “Стање ствари” праве више пара од нас? То сазнање је неподношљиво не као чињеница, што је то очито случај, већ као пораз личног самољубља, гордости и тешке прелести у којој се налази (налазе) потписани под именом “Уредништво”.

    Видевши у поменутом извештају да је “Стање ствари” по рангирању система “Alexa” у Србији, према посећености, на 175-ом месту а “Борба за веру на 1.507-ом месту, некоме је изгледа “пукао филм” или “пао шећер” и дошло је до:

    Први душевни пад 4.дец.2020. године објаљено под именом “Уредништво” са “Борба за веру”:

    “Уредништво: Захтев сајту „Стање ствари“!

    Захтевамо јавно од папазјанијачког сајта „Стање ствари“ да моментало уклони сајт „Борба за веру“ са своје ранг листе такозваних „сличних сајтова“. Назвати „Борбу за веру“ сличним сајтом сајту „Стање ствари“ је тешка увреда. Јер „Борба за веру“ нема апсолутно ништа слично са сајтом „Стање ствари“. „Борба за веру“ је православни сајт, коме су у раду једини критеријуми православност и истина, док је „Стање ствари“ папазјанија којој је једини критеријум читаност, у циљу зараде. Иначе, и саму ту „ранг листу“ су направили у циљу форсирања донација. “

    http://borbazaveru.info/content/view/13657/1/

    Овај захтев (готово наредба) препун ароганције, умишљености и самољубља, послат јавно у време поста, у увредљивом и понижавајућем тону од стране “Уредништво” са “Борба за веру” упућен на “Стање ствари” представља одраз и пораз душевног стања писца који се дуго “крчка” на ватри своје гордости.

    Други душевни пад, тешка прелест и богохула 10.дец.2020. године објаљено под именом “Уредништво” са “Борба за веру”:

    “Уредништво: Политика, „Стање ствари“ и раздор међу браћом

    http://borbazaveru.info/content/view/13683/1/

    “Недавно смо од сајта „Стање ствари“ јавно захтевали да уклони сајт „Борба за веру“ са своје економско-пропагандне ранг – листе (овде:). Реаговали смо, не само због њиховог нечасног поступка којим друге унижавају, а себе узвисију у циљу стицања материјалне користи, већ и што не можемо допустити да се име „Борбе за веру“ злоупотребљава, нарочито не на медију новотарске орјентације. Међутим, овај проблем је на површину избацио нешто много дубље – погубност бављења политиком по истину, љубав и братску слогу међу православнима, од које смо све време чували и сачували „Борбу за веру“. Али, нисмо могли сачувати и браћу која желе да се баве политиком.”

    Ваш “јавни захтев” сада други пут поменут, чиме сте се поново потписали, је упућен као директива, то јест наређење, па је као такав потпуно неприхватљив у комуникацији “међу браћом”. Могли сте да се приватно обратите власнику / уреднику “Стање ствари” и упутите молбу а не захтев да вас више нигде не спомиње, јер вас гордост пржи, или да га обавестите да сте одлучили да прекинете сваку сарадњу јер је “братска љубав” догорела и да желите да прекинете сваку сарадњу. Какви сте према другима ако сте овакви према браћи.

    Упитајте своју савест да сте на поменутој листи, која вас толико боли јер сте гладни пара, дакле да сте ви на тој листи били први, или међу првима у Србији, а “Стање ствари” међу последњима да ли било икаквог “Захтева” којим испљувасте и унизисте све под плаштом Православља, а у одбрани “истине, љубави и братске слоге међу православнима”? Лицемери, где ће вам крај бити?

    „Стање ствари“ не само да није изашао у сурет нашем захтеву, већ су потонули дубље у својој злочестости. Главни уредник овог сајта, уместо да испуни наш оправдани захтев, осуо је салву увреда на наш рачун. Учинио је то тако што је објавио наш захтев, а онда кроз коментаре, потписујући се различитим псеудонимима, помогнут са пар својих дежурних пљувача, извређао нас. Најбесловеснијом показала се једна попадија. Ми о овој попадији, иначе, знамо пуно (као и о много чему другом). Али, за сада је довољно да кажемо да живи џабалебарошки и свој дембелијски живот троши пискарајући по Интернету. Своју болесну амбицију да буде васељенски учитељ, задовољавала је добивши место једног од уредника некада врло активног квази-православног, а, у суштини, секташког форума. То је, укратко, и таква екипа „стањествараца“. “

    Препуни “братске љубави” и заслепљени љубомором наставили сте да гневно и лажно оптужујете и карактеришете као злочестог главног уредника који вас, између осталог, вређа под различитим псеудонима кроз коментаре са пар својих дежурних пљувача од којих је најбесловеснијом показала једна попадија. Значи коментатори на “Стање ствари” су бесловесни а најбесловеснија је једна попадија. Ми у Православљу кажемо за људе да су словесни а за животиње да су бесловесне, што ви врло добро знате, и зато сте још више врелог угља згрнули на своју главу овако бестидно поганећи и вређајући, без икаквог разлога, коментаторе и уредника. Али све ово вам није било доста, нисте се довољно испоганили, најгоре тек долази ниже у вашем богохулном тексту, несрећни кукавци.

    “Но, ту се сада појављује главни разлог због кога и пишемо ово саопштење. Став који је, кроз коментаре, према нама изразило уредништво „Стања ствари“, је одраз њиховог генералног става који имају према читавом покрету бораца за веру. Коментаре котролише уредник, и чињеница да их је допустио и пустио говори не само о његовој часности, већ и о његовој правоверности. И он као он није толики проблем, већ то што са тим сајтом активно сарађују и неки сарадници „Борбе за веру“, којима тамошње блаћење „Борбе за веру“ није нимало засметало. Али, засметало је им је то што смо сајт „Стање ствари“ назвали „папазјаничарским“. Ти наши сарадници су нам написали да су „збуњени“ нашим ставом према сајту „Стање ствари“. “

    И даље гнев и неправда куљају из вашег срца јер сте овом приликом потегли часност и правоверност уредника што дозвољава људима да кажу шта мисле, својом слободно вољом датом од Бога. Да нећете ви да покушате да нам ускратите право на слободно мишљење и говор? Иза оваквих ваших коментара и намера стоји обично кукавица, човек болесних амбиција, исфрустрирани мали човек, прикривени тиранин, који оптужује чак и своје сараднике. Шта би сте тек радили радили да вам је дата власт да кажњавате, мучили би и убијали све оне који изнесу било коју критику на ваш рачун: најчистијих, најбољих, највећих, најбржих, најлепших, најумнијих, најправославнијих, најдуховнијих, најнај бораца за веру? Е да сте и најбогатији, али нисте, где би вам био крај?

    Пошто смо код бораца за веру, поменули сте покрет бораца за веру, можете ли да нам објасните да није “Уредништво” / “Борба за веру” основало неки нови покрет бораца за веру, када се то збило и где, колико вас има, дружите ли се негде?

    “Е па, драга браћо, хајде да се разјаснимо.
    И ми не само да смо збуњени, већ и зачуђени и саблажњени чињеницом да не само да нисте рекли ни једну реч у одбрану „Борбе за веру“, него вам не смета ни екуменистичко-новотарска позиција сајта „Стање ствари“, па чак ни то што на њему пишете, рецимо, „раме уз раме“ са хохштаплером у мантији Ненадом Илићем.”

    Шта вас брига шта све пише на другој презентацији и ко на њој све пише? Ако хоћете пишите, ако нећете, срећан пут и у своју пањегу.

    “Не смета вам, на пример, ни то што је један од сувласника сајта „Стање ствари“ паписта Зоран Ђуровић (сајт је, заправо, компанија – деоничарско друштво, па свако може купити акције и бити сувласник сајта, или је бар такво њихово објашњење). А кад је неко сувласник нечега, онда је јасно да има и сувласничка права у одлучивању, односно уређивачкој политици.  Па је онда разумљив новотарски курс овог сајта.
    Али, као што ћемо ниже показати, од бављења политиком најпре страда истина, а потом и слога, братство… Знајући то, упркос јаким и вишекодишњим притисцима, као што рекосмо, никада нисмо допустили уплив политике на „Борбу за веру“.”

    Поново, шта вас брига ко даје прилоге или купује акције на другим презентацијама, осим ако сте смртно љубоморни што те паре нису дошле до “Борба за веру”. Мислите ли ви озбиљно, без обзира на прелест у којој сте, да неко када да прилог, или купи “акције”, од пар десетина Евра или пар стотина, да тај директно одлучује о томе шта ће да се пише и објављује сваки дан?

    “Зашто смо „Стање ствари“ назвали „папазјаничарским“ сајтом?
    Пре свега, јер нема јасну концепцију. Буквално – све је дозвољено, само да је посећености, то јест зараде. Други разлог, пресудан, је небулозан покушај спајања политике и Православља. А што се тиче Православља, такође је све дозвољено, осим (хах!!!), осим писања против новотарија и званичне цркворушилачке политике Београдске патријаршије. У тексту на „Википедији“, написаном – јасно је – од стране власника сајта, стоји да је то својеврстан  политичко-православни српски портал. Ово да је политички јесте тачно, а да ли је и православни? – доказаћемо да није.”

    Зашто се ви трсите да нас убедите ко сме а ко не сме да пише, ко сме а ко не сме да даје прилоге, каква је нечија презентација а каква треба да буде, по коме то, по вама? Ко сте ви? Ко вам је дао ауторитет и за право да пљујете и ружите све око себе зато што не добијате довољно пара и видите да су други успешнији. Ово везе нема са питањима вере. Научите се раду, радите, па ћете временом и ви можда имати. А можда би требало да се суочите и са непријатном чињеницом да сте просто неуспешни, да сте чак испод просека, а не елита како сте умислили.

    “Политика и Православље
    Политика и Православље, у каквој су вези? О тој теми би се могло нашироко писати. Али, истина је у једноставности, па ћемо је презентовати на једноставан начин, на јеванђељском – примеру (а како би православци другачије?).

    Пошто је васкрсао свог ученика Лазара, који је три дана лежао мртав у гробу, многи Јевреји поверовали су у Исуса. „А неки од њих отидоше к фарисејима и рекоше им шта учини Исус. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа; И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне… Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију“ (Јн. 11, 45 – 53).

    Дела Исусова су несумњиво сведочила да је Он Бог и Син Божији, па је следовање Њему, следствено, Православље. А политика? За њу – оличену у јеврејској скупштини  – Синедриону, – Исус је био опасност и непријатељ кога треба убити.”

    Вулгаризација Православља и тумачење Светог Писма кроз политику је дело лукавога. Смећарски и масонски медији широм света нас убеђују како је Исус Христос био само “неки револуционар, вођа социјалног покрета, бунтовник против тадашње власти те је због тога и пострадао” и шире друге сличне лажи и сплачине право из пакла. И ви се као и они дрско усуђујете да чините исто, тумачећи нам политичком позадином Свето Писмо да би утерали вашу метафизичку клевету ко је политичан а ко Православан. Знате ли ви за Бога?

    “Политика и политичари – убице Сина Божијег

    Непремостиву супротност политике и истине (или Истине), видимо и у Пилатовом преторијуму. Пилат је знао да су фарисеји  из зависти предали Исуса (Мт. 27, 18), али и он је политичар – нуди да као поклон Јеврејима за Пасху пусти Исуса, „пошто беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће” (ср. Мт. 27. 15), како би задобио наклоност свагда бунтовног јеврејског народа: „Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу” (ср. Јн. 19, 4). Међутим, са супротне стране – међу провосвештеницима и старешинама јеврејским он нема, условно речено, православце, већ, такође, политичаре. А њихов политички интерес је налагао да Исус буде убијен. И ту је већ постављена

    „платформа за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним… питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања…  традиције али и без затварања врата природном развоју друштва”, што би рекло „Стање ствари“ у самом уводу програма свог рада. Или, укратко речено, платформа за убијање истине.

    На таквој платформи вођен је политички дијалог Пилата и Синедриона. Дијалог је био „плодан“. ИСТИНА, односно Син Божији, мора да умре!

    Подсетимо се како је ова политичка дискусија текла:
     „А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?  Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби. Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата. А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.  А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.  Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше” (ср. Јн. 19, 6-16.)
    Дакле: политика је распела Сина Божијег! Распела је Православље. Ово би требало да знају наши сарадници и браћа, који покушавају да удену политику у Православље, односно Православље у политику. Бављење политиком убија истину, разара љубав и јединство, руши слогу, дроби и раздваја оно што је Бог саставио. Јер, не може се храмати на обе ноге, на ногу политике и ногу Православља.”

    Ево незамисливе хуле коју сам раније најављивао да долази касније у тексту, у овом заиста распомамљеном писању “Уредништва” са “Борба за веру” где се хули на Господа, Исуса Христа, на Спаса нашега, и на Његову Пресвету и Савршену Жртву.

    Сваки онај који и помисли а камоли изговори, па се чак дрзне и да напише овакве гнусне гадости је тежак богохулник:

    “Политика и политичари – убице Сина Божијег” и

    “Дакле: политика је распела Сина Божијег! Распела је Православље.”

    Није ли по несагледиво дубоком, за људски ум, Божјем промислу Господ дошао да спасе грешнике, од којих сам први ја, по обећању за које су знали Адам и Ева и ишчекивали да виде многи до Његовог Оваплоћења у телу и Његове савршене жртве којом је принео Себе једном за све, за откуп грехова, пострадавши савршено чист и једини без икаквога греха, било мишљу, речју или делом, као јагње и повративши достојанство човека после Адамовог пада, уз позив на усиновљење, као синова Божји, по милости и благодати Божјој, и на живот вечни у Царству небеском.

    Није ли Господ дошао да победи грех, смрт и ђавола? Да ли је човек могао себе да спасе без Бога?

    Нису ли старозаветни Јевреји распели Христа, они који су кроз сву своју историју много пута отпадали од Бога, побивши много пута пророке које им је Бог слао да их поврати себи, па када им је послао Сина Свога, Јединороднога, Господа, Исуса Христа, мислећи постидеће се и повратиће се, и њега су разапели узвикујући распаљено ужасне речи “И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. (Матеј 27; 25)”

    Још једном, по борцима за веру, за Истину / истину, за љубав, за слогу, за бла бла, (“Уредништво”) са Борбе за веру нам сведочи:

    “Политика и политичари – убице Сина Божијег” и

    “Дакле: политика је распела Сина Божијег! Распела је Православље.”

    Ово је једна од најбесрамнијих хула на Господа и његов чудесни и предивни домострој спасења за коју сам икада чуо. Притом, никада нисам ни помислио да је могуће да је изговори неко са Православне презентације “Борба за веру”. Будући да сте ово јавно испоганили и саблазнили многе, и то у време поста, покајте се јавно и одбаците ове богохулне лажи. Излаз из сваког безизлаза је покајање. Нека вам је Бог у помоћи.

    6
    3

Оставите коментар