Црна Гора се задужила још 750 милиона евра

Камата коју смо издали је 2,875 одсто. Имали смо потражњу од скоро три милијарде евра, рекао  министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић

Милојко Спајић, Јаков Милатовић и Здравко Кривокапић (Фото: Вијести)

Укупно интересовање инвеститора је било око 2,4 милијарди евра, сазнају „Вијести“ из више извора.

Министарство финансија емитовало је данас државне обвезнице на међународном тржишту у износу од 750 милиона евра којима ће се надокнадити мањак у државној каси у наредној години.

Обвезнице су емитоване на период од седам година и према информацији од вечерас са каматном стопом од 2,875 одсто.

Према информацијама Вијести све обвезнице су продате.

Укупно интересовање инвеститора је било око три милијарде евра, сазнају Вијести из више извора.

(Вијести, 9. 12. 2020)

Милојко Спајић: Црна Гора буквално избјегла банкрот

Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић казао је да је држава приликом задуживања добила једну од најповољнијих понуда.

„Претходна власт нам је оставила највеће губитке. И ако ми знамо да су кредити који долазе за наплату од 500 милиона евра, ђе је тај производ Црне Горе који ће обезбиједити тај кредити који смо у обавези да враћамо. Нека каже тај аналитичар како се то могло другачије урадити. Осјећам понос и задовољство што смо обезбиједили овакав приступ, нимало једноставно. Најмању подршку смо имали од Црне Горе и оних који причају да су нам све обезбиједили. То није истина. Они треба да се извињавају зашто су Црну Гору довели у овакву ситуацију, а не ми који смо овдје три дана“, рекао је Кривокапић на конференцији за новинаре у Влади Црне Горе.

Он је казао да „план који смо успјели да реализујемо није био једноставан“.

„На почетку смо били обесхрабрени како да изађемо из ситуације у којој нијесмо ми дјеловали, него наши претходници. Било је неколико модела – један је да продајте државну имовину. То је досадашња власт урадила. Не постоји кутак који је био вриједан, а није продат. Никада у историји Црне Горе комун које био ничије власништво него заједничко. Е то заједничко је у претходном времену крчмено. Друго је задуживање кредитима – ако се задужујете кредитима треба вам рејтинг државе који је везан за стабилност и тада добијате кредите од међународних институција. Трећи модел је, често коришћен од претходне Владе, модел обвезница. Најзначајнији модел који је било могуће реализовати је модел који смо ми изабрали. Добили смо једну од најповољнијих понуда и успјели. Приговарају нам да смо нетранспарентни… Радили смо тајно, али организовано, стручно, компетентно и уз помоћ међународних стручњака који су радили добровољно и бесплатно“, рекао је Кривокапић.

Он је нагласио да је Влада о задужењу донијела одлуку и овластила министра финансија да је спроведе.

Додао је да „желимо да кренемо у развојни циклус и већ имамо идеје по том питању како ће то да буде, како би Црна Гора осјетила благодети“.

Реаговали смо да не би упали у дужничку кризу

Министар финансија и социјалног старања рекао је да је Црна Гора „јуче избјегла буквално банкрот“.

„Двадесет трећег новембра отишли смо до министра финансија и његовог тима који су били коректни и кооперативни. Ми смо видјели ситуацију каква је и за два дана донијели одлуку. Од 25. новембра почели смо са припремом издавања обвезница. Читав тим Министарства финансија је радио на томе и у току претходног министра финансија и за посљедња четири дана“, рекао је Спајић.

Додао је да „смо реаговали прије почетка следеће године, да не би упали у дужничку кризу“.

Милојко Спајић (Фото: Лука Зековић/Вијести)

„Дуг долази на наплату у марту. Уколико би покушали са таквим планом да следеће године издамо обвезнице цијена би била вишеструко већа и та уштеда је око 100 милиона евра. Уштеда на каматама, коришћењу старих кредита који су јако неповољни, рефинансираћемо кредите који долазе на наплату следеће године и инвестирати у будућност Црне Горе. Ништа од тог новца неће ићи на потрошњу, тај новац ће бити инвестиран у будућност Црне Горе и враћање кредита“, рекао је Спајић.

За годину фискалне консолидације, како је додао, „очекујемо много бољу ситуацији“.

„Ових 750 милиона евра нам обезбјеђује да имамо двије године мира у овој држави. Да имамо фискалну и сваку другу стабилност. Ово је била једина изнуђена мјера. Ово није била мјера којој смо имали опције, свака друга мјера би значила много болније процесе“, рекао је Спајић.

Најавио је спровођење реформи „али не преко кољења и не смију бити на штету грађана“.

„Камата коју смо издали је 2,875 одсто. Имали смо потражњу од скоро три милијарде евра“, подсјетио је Спајић.

Додао је да је најеминентнији амерички инвеститор у обвезнице „први пут у у историји инвестирао у наше обвезнице“.

„Уложили су велики новац. И ти инвеститори су битни, јер кад једном инвестирају и ако виде прогрес и константу у раду Владе остаће за следећих 100 година ако треба. То су дугорочни инвеститори“, истакао је Спајић.

„Дио новца потребан за финансирање дефицита буџета за 2021.“

Министар економског развоја Јаков Милатовић рекао је да је од 750 милиона евра највећи дио новца је потребан за отплату главнице који долази на наплату наредне године.

„Један дио новца потребан за финансирање дефицита буџета за наредну годину, а један дио новца је опредијељен за развојне пројекте“, појаснио је Милатовић.

Јаков Милатовић (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Он је додао да се ниједна економска политика неће доносити, „а да нема обезбијеђен новац за њу“.

Избјегнут аранжман са ММФ

Спајић је рекао да су потребе за идућу годину 520 милиона евра.

„Желимо да старе кредите са неповољним каматама, као што је кувајтски или онај из Париског клуба повјерилаца, или према Свис банци… То је група кредита која је неповољна. Разговараћемо са тим свим кредиторима да видимо шта је најбоље рјешење за будућност Црне Горе“, казао је Спајић.

Додао је да остатак новца ће бити у сврху економског развоја, у Фонд за иновације, СИД Фондове, за Старт апове…

На питање да ли је избјегнут аранжман са ММФ, Спајић је одговорио „тако је“.

„Тај аранжман може бити добар и лош ако сте у доброј позицији да преговарате онда је у доброј, ако сте у лошој, онда је лош. У одличној позицији смо тренутно да преговарамо“, казао је Спајић.

Кривокапић је одговарајући на питање новинара, рекао да је Централна банка Црне Горе „јединствена банка у било којој држави у којој је однос запослених видно поремећен“

„То је банка у којој на једног потребног долазе четири запослена. Централна банка Црне Горе је таква каква јесте. Није надлежност Владе над Централном банком, него Скупштине“, рекао је Кривокапић.

Он је избјегао да директно одговори на питање да ли се може десити да Влада предложи измјене закона о Централној банци и којима би тражила измјене на руководећим позицијама у врховној монетарној институцији.

Спајић је надовезујући се рекао да су „претходних дана вицегувернери били кооперативни и помогли“.

Здравко Кривокапић: Предлажем да се сједнице Владе преносе транспарентно

Кривокапић је на питање да ли ће тајност бити принцип рада ове Владе казао да је „рад Владе транспарентан“.

„Предлажем да се чак и сједнице Владе преносе транспарентно. Јер ништа не кријемо. Ако неко од нас прекрши било шта, дајте да то санкционишемо. Макар то био и премијер“, рекао је Кривокапић.

Душан Цицмил/Марија Мирјачић

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 10. 12. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар