Црна Гора: Приходи од страних туриста мањи за 880 милиона евра

Због драстичног смањења прихода у најважнијој економској грани, укупни пад економије могао би бити близу цифре од 20 одсто

Фото: Никола Маловић

Оволики пад најзначајнијег дијела црногорске економије гура БДП ка минусу од око 20 одсто, а јавни дуг до 100 одсто БДП-а

Приход Црне Горе од иностраних туриста од почетка ове године до краја септембра износио је 100 милиона евра, док је у истом периоду лани вриједио 978 милиона, показују нови подаци Централне банке о платном билансу са иностранством.

Инострани приход од туризма је најзначајнија ставка у обрачуну извоза роба и услуга који, према методологији Управе за статистику – Монстат, чини трећину вриједности бруто-домаћег производа.

Због драстичног смањења прихода у најважнијој економској грани, укупни пад економије могао би бити близу цифре од 20 одсто. То би гурнуло и јавни дуг државе на око 100 одсто БДП-а.

Извоз услуга за ових девет мјесеци био је 491 милион евра, док је прошле године за исти период вриједио милијарду и по.

Црна Гора због великог увоза роба једино у трећем кварталу (јул, август и септембар), има позитивну ставку код салда роба и услуга управо због већег прихода од страних туриста. Лани је за ова три мјесеца извезено роба за 120 милиона, а услуга за 927 милиона, док је истовремено увоз роба вриједио 690 милиона евра и услуге 178 милиона. Тако да је укупан салдо био позитиван за 179 милиона.

Табела: Вијести

У трећем кварталу, који носи црногорску економију, извоз роба вриједио је 97 милиона евра а услуга 201 милион, док је увоз роба био 510 милиона а услуга 111 милиона. Тако да је укупан салдо сада негативан за 323 милиона евра. Само ова ставка ће имати негативан утицај на квартални БДП у износу од 502 милиона, што је 30 одсто прошлогодишње вриједности БДП-а у овом периоду од 1,63 милијарде.

Монстат ће средином децембра саопштити колико је износио пад БДП-а у трећем кварталу (јул, август и септембар), али је већ јасно да ће он бити значајно већи од 20,2 одсто, колико је износио пад економије у другом кварталу.

Када би се ови подаци убацили у табеле од прошле године, пад БДП-а у најзначајнијем трећем кварталу могао би износити између 25 и 30 одсто. Како се опоравак не очекује ни у четвртом кварталу (октобар, новембар, децембар) него такође пад за око 20 одсто, укупан годишњи пад економије у 2020. години могао би износити између 17 и 20 одсто. То је далеко веће од пада од 6,8 одсто колико је очекивала одлазећа Влада у јуну ове године када је припремала ребаланс буџета. Нови ребаланс није рађен.

БДП ће имати пад и због смањења других ставки – личне потрошње домаћинстава и бруто инвестиција у основна средства.

Према подацима Монстат за трећи квартал, у односу на исти период прошле године, пад промета у трговина износио је 25,5 одсто, у саобраћају за 47,9 одсто, у угоститељству за 65 одсто… Вриједност радова у грађевинарству за исте упоредне периоде пала је за 9,6 одсто, а индустријска производња за 2,8 одсто.

Расте задуживање компанија у иностранству

Нето стране директне инвестиције за период јануар-септембар износиле су 345 милиона евра и веће су него у истом периоду прошле године, када су вриједиле 227 милиона евра.

На овај резултат је утицао велики раст задуживања фирми у Црној Гори од својих “мајки фирми” (власника) из иностранства са 235 милиона, у истом периоду прошле године, на овогодишњих 312 милиона. Смањен је и одлив инвестиција са 364 на 161 милион евра.

Директне стране инвестиције у компаније и банке смањење су са 206 на 92 милиона евра, док је улагање странаца у некретнине смањено са 130 на 72 милиона.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Вијести, 24. 11. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар