Приморцима је јасно као дан да туристичке сезоне пред нама неће бити
Которска црна мачка, лош знак за туристичку сезону (Фото: Никола Маловић)
Постала ми је ужанца да пређем на екавицу увијек када сједнем у какав београдски такси. У другим приликама се не градим екавац, али су таксисти згодни за брзинску анкету састављену од питања: Је ли било посла?, Какво ће бити време?, Колико сати радите дневно?, Да ли ће бити за летовање? – а што је финална питалица прије неголи платим и изађем на одредишту.
Временом сам толико извјежбао београдску екавицу да ме ни таксисти не могу да провале. Махом су опозиционари. Раде од 10 до 12 сати. Више их је причљивих од ћутљивих. Од једног сам причљивог сазнао да се буди прије три да би од четири до шест ухватио вожњу-двије до аеродрома, јер тада има доста раних летова, па је опазио, каже, како се од почетка године ама баш свакој јутра када између три и четири на Тргу Републике има мало кога, појављује њих четири-пет радника да би поправљали коцке. И тако два пуна мјесеца. Никако да ми у такси седне неки новинар, каже, па да му све испричам.
Већина таксиста, чак и један који од 2010. године ради 15 сати иако је у пензији, казују како ће, јебига, за љетовање ипак бити. Преостаће за толико.
То све вријеме желим да чујем, као човјек зависан од веза нас са нама. „Где летујете?“
„Грчка, буразеру. Турска, пријатељу. Престао сам да идем у Црну Гору…“
Најтеже ми пада када таксисти као анкетирани глас народа кажу како неће у Црну Гору, јер то у преводу са српске екавице на српску ијекавицу значи да заправо не љетују у Боки Которској, на једином дијелу обале коју Црна Гора, сем оно мало Бара и Улциња, уопште има.
Бока Которска, детаљ с Ловћеном у позадини: кота Св. Илија, 1.100 метара надморске висине (Фото: Никола Маловић)
Гост из Србије зна да су Грчка и Турска земље љубазних домаћина, па к њима и хрли, а ка обалној географији коју су сезонски запосјели с брда сишавши горди конобари – не.
Приморцима је јасно као дан да туристичке сезоне пред нама неће бити. Што море привредника и туристичких посленика то прије схвати, лакше ће поднијети финансијски удар грома.
Вирус корона наставиће да се шири, а са њим и фама која увијек прати генерисане и негенерисане болештине.
Глобални спин утицао је, и утицаће тек, да привреда закочи. Да ли само због експанзивне Кине?
У почетку ће многи, па и људи око нас, добити мање плате.
И ми ћемо имати мање.
И београдски ће таксисти.
У мјесецима пред нама цијели ће свијет мање путовати. Пострадаће многи неутемељени туристички бизниси, посебно мали, а нарочито ће велики – јер су велики ионако кад наступи криза склонији паду.
Моје обалне очи виде како су зимске цвјетнице мимозе и камелије дебото прецвјетале, те како се отварају латице првих воћака. Почиње примавера, прољеће у преводу са бокешког српског.
Идеално је вријеме за нове геополитичке игре, с отвореним границама за све притајене мигранте које нови поредак жели да пребаци из једне тачке у другу, упркос економији, упркос вирусу корона, упркос туризму и свјетској привреди.
Никола Маловић (Фото: Матија Крстић/Лагуна)
Недавно сам на Фејсбуку опазио, да ли тек пошалицу, испод фотографије са неким црнцима. Писало је да су сви они трансмигранти, Нијемци и Французи и Италијани и Шпанци – заробљени у тијелу Сомалијаца. Рекао сам у себи, Ха!, каква пародија приче о трансродним особама: економски ништаван а потентан црнац per la finta заробљен у тијелу богатог бијелог сјебаног Европљанина.
Број имиграната, изрекао је Вучић а забиљежио Малагурски, врло ће скоро превазићи број миграната. Ти мигранти смо канда ми, до краја треће деценије 21. вијека, Срби који одустају од својих географија да би по земљама које су нас колонизовале зарађивали нешто више него у колонизованој земљи. Имигранти пак више неће имати препрека да уђу у Србију.
Црна Гора ври.
Српски је народ преплавио мноштвом све засеоке, села, градове, општине, па се већ свом својом силином прелива преко актуелних граница Црне Горе, у Србију, у Републику Српску, и којекуде. Већинску Црну Гору, жедну историјске правде кад и поретка по мјери малог човјека, може на следећим изборима да преведе преко воде само нека нова домаћа, за сада, опозициона битанга. Осим, и хиљаду пута кажем осим, ако то не би био отац Гојко Перовић.
Било како било, литије ће се широм брдске и приморске Црне Горе наставити.
Дронови већ мјесецима часте Фејсбук библијским фотографијама.
Тих су фотографија свјесне туристичке агенције.
Већи су изгледи да, предвидива у потезима, актуелна власт забрани литије под изговором бриге од ширења заразе. То литије неће зауставити. Али ће додатно забринути туристичке агенције које ће савјетовати клијенте да у сезони пред нама заобиђу Црну Гору јер постоји могућност грађанских сукоба и промјене власти.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Туристичке сезоне ће бити, само што ће Бокељи, од све три нације, од тога имати мање користи него прошле године али, ипак, више користи него што ће имати следеће календарске године. Нису Порто Монтенегро, Порто Нови, Луштица Беј, Лазуре Марина и слични новоизграђени објекти планирани за смештај београдских таксиста, него за „елитни туризам“, како би то објаснио бивши министар Јусуф Каламперовић. Рачуница је једноставна; од милион туриста из Србије, који потроше по 200€ за смештај и самосталну набавку намирница и припремање хране, корист, углавном, има локално становништво. Боље је имати 100 000 туриста који ће да плате 2000€ за комлетан аранжман и од којих ће корист да имају страни власници хотела.
Ако хоћете да лежаљку на плажи наплатите 20 €, онда са плаже морате да протерате купаче који ништа не плаћају. Дакле, за високи туризам потребно је да се драстично смањи број гостију, нарочито сиромашних. Локално становништво, такође, је проблематично. Возе, паркирају, заузимају простор, смеју се и гласно говоре, удишу ваздух, а кад на летовање дође неки угледни гост из ЕУ Бокељи или Паштровићи неће да га љубе у … Шта ће, тако су васпитани. Тако да буразери и пријатељи таксисти и остали Београђани, црногорски привредници и туристички посленици сада имају нову циљну групу, нове визије и мисије, нашој улози у ЦГ туристичкој повијести дошао је крај.
А можда је и боље да БГ таксисти не иду на одмор у Боку. Тамо би видели ХН колеге у истим, белим аутомобилима, исто обучене у беле кошуље и плаве кравате и сазнали би да се ван сезоне вожња у локалу наплаћује 2-3€ и закључили би да под таквим условима ни један наш чувени суграђанин, који ради 25 сати дневно и чији брат исто мора толико да ради, не би успели да преживе месец, а камоли да оду на одмор. Можда би се наши таксисти постидели, па снизили цене својих услуга, а можда би и престали да јавно демонстрирају своју опозициону свест, да наш вредни суграђанин не би морао да прекида своје државничке обавезе због састанка са њима и једне реченице, једног лажног обећања, које им је омогућило да схвате визију и прекину протест.
Велики поздрав за Маловића кога изузетно ценим и чије три књиге сам прочитао са задовољством. Морам да мало да разјасним неке ствари у одбрану нас београдских и србијанских Срба. Пре свега већина уопште не иде на море, ни у Црну Гору нити било где јер нема новца за то. Друго Срби из Србије су се јако уморили од интегралистичког става према Црној Гори да се код неких појавио контра ефекат. Након интегралистичког става „наши смо“, и „браћа смо“, где су Црногорци доживљавани као браћа, и где су им сва врата била увек отворена, дошло је до великог разочарења јер је у Црној гори преовладала нека друга струја, они информисанији знају да је било и крађе референдума и крађе избора, али већина гледа исход као производ неке црногорске стварности. 3амор је настао и од чињенице да Срби више не знају „ко је ко“, незахвално је да будеш стално изложен ударцима са једне стране, а да су ти везане руке јер се бојиш да не погодиш оног Црногорца који ти је пријатељ или Србин, зато су многи почели паушално да гледају све Црногорце као „Милогорце“, јер је из њихове перспективе Црна Гора већински анти-српска. И последње, део Београда је инфициран грађанерско- другосрбијанским пропагандама и идеологијама у које је уложено јако много страног новца, којима је мрско све српско, а посебно ако долази ван Србије, то виде као непожељни баласт. Многи интегралистички Срби су постали малосрбијанци којима су и пречани и Косовари странци којих се треба отрести. На жалост, колико је уложено у наше разваљивање последњих 30 година, добро и овако дотекосмо, да су Евиваши, Гаеташи и Дукљанегрини били разваљивани 30 година од стране целог запада, од њих не би остала ни она 2 слова.
Битанга са Чубуре право збори. Моја породица ће ове године поново у Црну Гору. У Монтенегро ми се, искрено, није ишло, нарочито откад су признали Косово, што сам доживела као коначну издају и одрођивање. Сигурна сам да ће гостију бити, барем што се Срба парадајз-туриста тиче. Јесте пут до Грчке бољи и јесу плаже разноврсније, али је Грчка последњих година значајно подигла цене у апартманском туризму, тако да…Спрем’те се за нас.