Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ неславних резултата

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (овде, извештај Монстата овде), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду.

Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ неславних резултата у европским поређењима, највећи релативан пад: броја запослених лица, промета у малопродаји, индустријске производње… Подаци за грађевинарство, туризам и друге економске активности биће упоредиви када и Евростат прикупи податке за све земље.

У јулу је, уместо да се повећа, смањен број запослених лица за 4.008, те је међугодишњи пад броја запослених износио 41.011 лица и број запослених је најмањи од априла 2016. Августовски подаци о броју запослених додатно ће вратити у прошлост овај показатељ, у 2012. или у 2013 годину.

Табела и графикон: Макроекономија

Све делатности имају међугодишњи пад броја запослених лица, али је највећи број последица краха туристичке сезоне јер је у услугама смештаја и исхране број запослених преполовљен и смањен за 12,254 лица, у трговини је смањен за 7.785 лица и у административним и помоћним услугама за 6.462 лица.

Посматрано по општинама, Плав је још увек био, у јулу, једина општина са међугодишњим растом броја запослених, док су највећи пад имали туристички центри: Будва (-35,2%), Улцињ (-33%), Херцег Нови (-29%), Тиват (-29%), Котор (-26,8%), Жабљак (-25,1%) и Бар (-21,4%).

Нето зараде су повећане за 2% и само су Плужине и Тиват имале пад, те је при смањењу броја запослених за 19,1% фонд зарада смањен за 17%.

Највеће смањење фонда зарада имали су: Будва (-34,8%), Тиват (-31,3%), Херцег Нови (-29,1%), Улцињ (-28,1%) и Котор (-26%).

Укупан број ноћења туриста, у периоду јануар-јул, износио је 389 хиљада и смањен је за 84,2%, при чему је домаћих било 176 хиљада (-35,2%) а страних 213 хиљада (-90,3%). Оволики пад броја ноћења, осим запослености, морао је да се одрази и на мањи промет у малопродаји, и, последично, мањи робни увоз.

Табела: Макроекономија

Док је промет за седам месеци смањен за 13,5% (са 817 на 706 милиона евра), он је у јулу смањен готово за трећину (са 152,5 на 103,1 милиона евра).

Ни сељаци нису прошли много боље од угоститеља, јер је откуп пољопривредних производа смањен за 5,1%, у периоду јануар-јул, и за 15,8% у јулу.

При паду броја запослених лица за 41.011, број незапослених лица повећан је само за 7.791 (са 34.576 на 42.367) зато што је смањен број активних лица за 33.220 (са 249,8 на 216,5 хиљада).

Депозити становништва износили су 1.235 милиона евра и смањени су за 18 милиона, у односу на јул 2019, и за 81 од краја 2019.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 10. 9. 2020)

Прочитајте још

• Мирослав Здравковић: Неки показатељи економских кретања у Црној Гори, април и Т1 2020.
• Мирослав Здравковић: Економска катастрофа у Црној Гори
• Црна Гора: Јавни дуг 2021. достиже четири милијарде евра 

Categories: Преносимо

Tags: Мирослав Здравковић, Црна Гора, економија, запосленост, незапосленост