Дојче веле: ЕУ хоће да Хрватска буде кербер на граници

Док либерални медији истичу да је реч о кршењу људских права, власти тих земаља отворено подстичу Хрватску да буде што делотворнији европски полицајац

Мигранти код Велике Кладуше (Фото: Марко Ђурица/Ројтерс)

Док западни медији и европски посланици критикују Хрватску због извештаја о премлаћивању и илегалној депортацији миграната, лидери ЕУ ту праксу увек изнова поздрављају. Критичари указују на „шизофрену“ политику ЕУ.

Дугачак је списак медијских приговора са запада Европе на рачун Хрватске и њеног третмана избеглица затечених приликом уласка у земљу. Такве критике су честе и сада, у време пандемије, без обзира на генерално смањење интересовања за тему масовних миграција.

По многочему судећи, реч је о оправданим приговорима због употребе бруталне и противзаконите физичке силе хрватских полицајаца.

Али најчешће се притом испушта из вида један пресудни мотив: Хрватска је такав однос према очајницима који настоје да се докопају најразвијенијих држава Европе, развила управо захваљујући подршци тих западних земаља.

Док либерални европски медији истичу да је реч о грубом кршењу људских права, власти тих земаља отворено подстичу Хрватску буде што делотворнији европски полицајац на границама с Босном и Херцеговином, Србијом или Црном Гором.

Мигранти у напуштеним зградама код Велике Кладуше, БиХ (Фото: Марко Ђурица/Ројтерс)

„Радите одличан посао на границама и желим да вас похвалим“, рекла је немачка канцеларка Ангела Меркел хрватском премијеру Андреју Пленковићу још пре две године у Берлину.

Нешто касније, министру полиције Хрватске Давору Божиновићу одато је признање на састанку Савета ЕУ за унутрашње послове, и то „за све што Хрватска чини у заштити спољних граница Европске уније, а што већ даје видљиве резултате у мањем броју прелазака илегалних миграната“.

Савет министара ЕУ науштрб миграната

Цинично је очекивати да се истовремено заштите и прописани стандарди људских права – и Европска унија од прилива миграната. Такав баланс би пропао већ ако би Хрватска по важећим законима омогућавала сваком од затечених странаца да, ако то пожели, затражи азил.

Политиколошкиња Ведрана Баричевић с Факултета политичких наука у Загребу сматра да је оријентација ЕУ према имиграцији „шизофрена од самих почетака изградње европских политика миграција“.

Гардијан: Ново брутално насиље хрватске полиције над мигрантима

Јер, с једне стране делује Европски парламент који она види као конзистентан у захтевима за поштовање људских права, а с друге стране, ту је много јачи играч: Савет министара ЕУ у којем се консензус редовно постиже на питању јачања контроле миграција, а науштрб права миграната.

Коначно, ту је Европска комисија која балансира између њих. Као резултат тога имамо шизофрен приступ ЕУ према миграцијама где се истовремено настоји да се постигну два опречна циља – спречавање миграција, наравно, оних које се сматрају непожељнима, и заштита права миграната. С обзиром на то да су односи моћи тих институција такви какви јесу, односно да је кључни актер Савет министара, јасно је и да су права миграната увек од секундарне важности“, оцењује Баричевић.

Хрватска обрана „Тврђаве Европе“

„Јавност је вероватно изненадило што институције ЕУ и њене чланице очигледно жмуре на праксу отвореног насиља над мигрантима. Али ни то нажалост није нешто ново“, додаје Баричевић, „јер праксе насиља у чланицама Уније – а пример су Грчка или Шпанија – редовно су пролазиле без одјека.“

Мигранти у Бихаћу (Фото: Марко Ђурица/Ројтерс)

Јулија Крањец, једна од најискуснијих хрватских невладиних активисткиња у подручју миграција, указује на чињеницу да Хрватска није једина чланица ЕУ која је због географског положаја стављена у позицију граничног полицајца:

„Актуелно законодавство и пракса ЕУ одговорност за избеглице и друге мигранте стављају на прве државе уласка, док с друге стране готово онемогућавају сигурне и легалне путеве доласка до ЕУ. Због амбиције уласка у Шенген, а који захтева испуњавање одређених критеријума везаних за такозвано управљање границама и миграцијама, хрватска влада одлучује се за врло рестриктивну тактику обране ’Тврђаве Европе’ науштрб заштите живота и достојанства људи“, каже нам Крањец.

Она подсећа да „на националном нивоу, МУП Хрватске рутински одбацује све оптужбе за насиље и друга кршења људских права, а на нивоу ЕУ још није дошло до покретања некаквог механизма да се те оптужбе истраже и да се починиоци адекватно санкционишу“.

На сва ова питања Дојче велеа, упркос упиту, није добио никакав одговор из Владе Хрватске.

Игор Ласић

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 16. 11. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. zlocinci praznoglavi

Оставите коментар